Могу ли после Раме и други Вучићеви гости да у Београду пропагирју „велику Албанију”?

ПОСТАЈЕ ЛИ ДОЗВОЉЕНО И ПРОПАГИРАЊЕ „ВЕЛИКЕ ХРВАТСКЕ”, „ВЕЛИКЕ БУГАРСКЕ” И „ВЕЛИКЕ МАЂАРСКЕ”?  

• Раденко НЕДЕЉКОВИЋ: Рама у свакој прилици (опет је искористио топлину Вучићевог дочека) пропагира велику Албанију, независност Косова и тражи од Србије да призна ту независност. А Вучић никада не реагује. То значи да је државни врх, изгледа, ипак нешто парафирао и да Вучић зна шта је то, па из тог разлога не може да одреагује на други начин него овако
• Живадин ЈОВАНОВИЋ: Еди Рама се понаша као велики бос, као газда коме је све допуштено. Био је у "пријатељској посети" у којој је демонстрирао аспирације, а други су покушавали да то затрпају некаквим изјавама о томе како Србија у овом делу Европе има важну улогу. Оволико понижења не верујем да је ико истрпео. Док говоримо да нећемо затезати, да водимо добросуседску и помирљиву ЕУ-политику, суседи све више черупају Србију. Рама се понаша као газда у Нишу, Смедереву и редом, а ми - пратимо Раму. Праг наше толеранције не постоји
• Бранко РАДУН: Београд је притиснут од Запада да трпи понижења која долазе из Тиране, Загреба, Сарајева и Приштине. Није овде толико проблем што Рама агитује за велику Албанију, колико то што он као амерички играч има јасну и јаку подршку Вашингтона за своју антисрпску политику. Политика се зато своди на држање ниског профила и на куповину времена за неку другу поделу геополитичких карата. На жалост, код нас се политика схвата фаталистички, као очекивање да ће се нешто десити само од себе и из корена изменити нашу неповољну и понижавајућу позицију

          ДОЂЕ председник владе у Тирани – Еди Рама – у Београд и на Београдском безбедносном форуму затражи да Србија призна шиптарску независност Косова.

          Александар Вучић му нешто одговорио. ДСС затражила да Влада Србије прекине Рамину посету и да га Дачић “испрати до границе”.

          Како се једино и могло очекивати, Вучић је то глатко одбио и објавио да је Рама уважени гост Србије.

          Тог часа се наметнуло питање: значи ли таква премијерова реакција да одсад сваки званчни гост из света има право – ако то пожели – да усред Србије попут Раме пропагира велику Албанију?

          Значи ли то, уосталом, да постаје дозвољено страним премијерима и председницима да у Београду, кад у њему службено бораве, пропагирају “велику Хрватску”, “велику Бугарску” или “велику Мађарску”?

 ______________________________________________________________________________________________________________________

Раденко НЕДЕЉКОВИЋ, начелник Косовско-митровачког управног округа

          Сад могу и други пропагирати и “велику

                   Албанију” и независност Косова

ЧИНИ ми се да Еди Рама зна нешто више него наши грађани.

Јер, питање је шта је тачно потписано у Бриселском споразуму - уговору који никада није угледао светлост дана. О њему смо слушали само ствари које су београдски преговарачи представљали као позитивне, а ми се на КиМ, на жалост, информишемо из средстава јавног информисања која преносе оно што каже Едита Тахири.

          С друге стране, Рама у свакој прилици (опет је искористио топлину Вучићевог дочека) пропагира велику Албанију, независност Косова и тражи од Србије да призна ту независност. А Вучић никада не реагује.

          То значи да је државни врх, изгледа, ипак нешто парафирао и да Вучић зна шта је то, па из тог разлога не може да одреагује на други начин него овако.

          Ђурић је на седници скупштинског Одбора за Косово и Метохију рекао да Бриселски споразум прејудицира коначан статус Косова и Метохије.

          Због свега тога постоји опасност да и било ко други ко то жели, дође у Србију и да пропагира и велику Албанију и независност Косова.

__________________________________________________________________________________________________________________

Живадин ЈОВАНОВИЋ,  председник Београдског форума, шеф дипломатије СРЈ

          Попустљивост је толико ослабила Србију

            да концесије Тирани маме друге суседе

ОВО је једна од последица једностране политике Србије која је политика незамерања и попустљивости према Западу због тога што је "ЕУ једина алтернатива" док је већина у ЕУ на албанској страни.           Дакле, наша власт не води рачуна ни о укупности државних интереса (интегритет и суверенитет) ни о достојанству, иако то покушава да прикрије наводним економским интересима. Уопште не узима у обзир да ми поред биолошких потреба имамо и потребу за националним идентитетом.

          Наша кретања све више иду ка одрицању од интегритета државе и суверенитета. При томе изгледа да председник Николић заступа једне ставове, а остатак државног врха - друге (не само око Трепче него и поводом два основна питања - суверенитета и интегритета).

          Оваква попустљивост је толико ослабила позицију Србије да концесије Тирани маме друге суседе да и они траже исто у свом интересу.

          Мени је тешко да разумем ову ситуацију: притисци су велики, а онда се они затрпавају приређивањем других догађаја да се оно прво не види, а то прво су велике штете по Србију!

          Рама се понаша као велики бос, као газда коме је све допуштено. Био је у "пријатељској посети" у којој је демонстрирао аспирације, а други су покушавали да то затрпају некаквим изјавама о томе како Србија у овом делу Европе има важну улогу. Од тих вербалних комплимената немамо ништа, док се Рамин позив доживљава као позив другима да нам ураде исто.

          Оволико понижења не верујем да је ико истрпео. Док говоримо да нећемо затезати, да водимо добросуседску и помирљиву ЕУ-политику, суседи све више черупају Србију.

          И тако, Рама се понаша као газда у Нишу, Смедереву и редом, а ми - пратимо Раму. Праг наше толеранције не постоји.

____________________________________________________________________________________________________________________

Бранко РАДУН, политички аналитичар, уредник портала „Видовдан"

          Рамино самопоуздање резултат је отворене

                         и јаке подршке Вашингтона

ПОНАШАЊЕ лидера Албаније Едија Раме је било очекивано.

Слично је наступио приликом претходне посете Србији. Такво понашање не би требало толерисати. Но очигледно је да је његово самопоуздање последица отворене и јаке подршке Вашингтона коју он и његова земља уживају.

          Србија је још на клупи која, ако није оптуженичка, а оно је сигурно - резервна.

          На оваквим скуповима инсистирају управо Америка и ЕУ и због тога се и организују.

          Београд је на неки начин притиснут од Запада да трпи оваква понижења која долазе из Тиране, Загреба, Сарајева и Приштине.

          Није овде толико проблем што Рама агитује за велику Албанију, колико то што он као амерички играч има јасну и јаку подршку Вашингтона за своју антисрпску политику.

          Србија је у позицији да трпи оваква понижења већ више од две деценије, а да ретко када има прилику да одговори. Политика се онда своди на држање ниског профила и на куповину времена за неку другу поделу геополитичких карата. Но ако купујете време, морате знати због чега то чините и шта сте предузели да у будућност не буду само ризици већ и шансе за преокрет.

          На жалост, код нас се политика схвата фаталистички, као очекивање да ће се нешто десити само од себе и из корена изменити нашу неповољну и понижавајућу позицију.

          Диана Милошевић