Милану потврђена доживотна робија, Средоју 27 година затвора

У ХАГУ - ТАЧНО ПРЕМА ОЧЕКИВАЊИМА - ОДБАЧЕНЕ ЖАЛБЕ ЛУКИЋА

Милан и Средојa Лукић

• Током читања и образлагања пресуде председника већа, Милан Лукић, видно нервозан, прелиставао је Библију, док је Средоје са пажњом пратио судску одлуку
• Жалбено веће је саслушало усмено аргументацију странака у поступку 14. и 15. септембра 2011. године и донело одлуку да одбаци све доказе и аргументе одбране Милана Лукића, међу којима је био и његов алиби за спаљивање живих муслиманских цивила у две куће у Вишеграду у лето 1992.

Извештава: Марија М. Зарић

        ХАШКИ трибунал потврдио је доживотну робију Милану Лукићу, а смањио са 30 на 27 година затвора првостепену пресуду изречену Средоју Лукићу.

       Коначна одлука петочланог Жалбеног већа Хашког трибунала изречена је - у 15 часова, у судници број 3 -  још двојици Срба за наводне злочине над муслиманима у Вишеграду од 7. јуна 1992. до 10. октобра 1994. Током образлагања мишљења судија и диспозиције председника већа, Милан Лукић, видно нервозан прелиставао је Библију, док је Средоје са пажњом пратио судску одлуку.

       - Догађаји који су били основа за овај жалбени поступак одиграли су се на подручју Вишеграда у БиХ - започео је образложење судија, објаснивши да су према пресуди расправног већа Лукићи у јулу 2009. проглашени кривим и осуђени, тако што је Милан добио доживотну робију док је Средоју одређено 30 година затовра, за прогон, убиства, истребљењеи друга нехумана дела, злочин против човечности и за убиство и оркутно поступање, кршење закона и обичаја ратовања:

       - Милану Лукићу је до сада утвђена кривица за шест посебних инцидената на обали Дрине, за отварање ватре на седам муслиманских цивила, при чему је њих пет убијено. У вези са инцидентном у фабрици  „Варда” осуђен је за погубљење седам мулиманских цивила, а везано за Пионирску улицу, утвђено је да је крив за затварање најмање 66 муслимана у кућу Адера Омерагића и да је запалио кућу, при чему је убијено 59 особа. У вези Бикавца Милану Лукићу је утврђена казнена одговорност за затварање око шездесет муслимана у кућу која је такође запаљена, при чему је убијено најмање 60 људи, а једна преживела особа је тешко рањена. Проглашен је кривим и зато што је из ватреног оружја лишио живота Хајру Корић и за редовно премлаћивање затвореника у логору Узамници.

       Расправно веће је осудило Средоја Лукића за помагање и подржавање злочина почињених приликом инцидента у Пионирској улици са изузетком истребљења и за премлаћивање затвореника у логору у Узамници.

       Како је објаснио судија, Милан Лукић је изнео осам, а Средоје 15 жалбених основа, а обојица су затражили поништење свих осуђујућих пресуда, односно алтернативно - смањење казне. Тужилаштво је са друге стране изнело две жалбене основе, у вези са првостепеном пресудом, захтевајући од суда да се Средоју повећа казна.

       Жалбено веће је саслушало усмено аргументацију странака у поступку 14. и 15. септембра 2011. године и донело одлуку да одбаци све жалбе одбране Милана Лукића, међу којима је био и његов алиби за спаљивање живих муслиманских цивила у две куће у Вишеграду у лето 1992. Тако је коначном пресудом проглашено је да је Милан Лукић упалио ватру у кући у Пионирској улици, али да су тада страдале 53 особе, а не 59 цивила, како је било утврђено у првостепеној пресуди.

       Његовом рођаку Средоју Лукићу, жалбено веће је смањило казну са 30 на 27 година затвора, а потврдило је да је он крив за помагање и подржавање спаљивања цивила у Пионирској улици. Дакле, осуђен је на вишедеценијску казну за „посматрање злочина“. Он је међутим ослобођен кривице за пребијање притворених муслимана у логору Узамница, за које је био осуђен првостепеном пресудом.

       Првостепено веће, којим је председавао судија Патрик Робинсон, закључило је 2009. да је Милан Лукић „лично убио најмање 132 муслимана“ и да је имао водећу улогу у спаљивању најмање 119 живих цивила у двема кућама у Вишеграду, а да Средоје Лукић није лично учествовао у спаљивању, али да је био присутан, помагао у спровођењу људи у куће и унапред знао шта ће се догодити.

       Милан Лукић је, после седам година у бекству, ухапшен у августу 2005. у Аргентини, а у фебруару 2006. пребачен је у Хаг. Средоје се предао властима Републике Српске у септембру 2005. и истог месеца је изручен Трибуналу. Обојица су се, приликом првог појављивања пред судом, изјаснила да нису криви ни по једној тачки оптужнице.

       Милан Лукић је у Србији осуђен на 20 година затвора због ратног злочина над цивилима у Сјеверину. Врховни суд Србије је маја 2006. године потврдио пресуду Окружног суда у Београду из јула 2005, којом су Лукић, Оливер Крсмановић, који је у бекству, и Драгутин Драгићевић осуђени на 20 година затвора, а Ђорђе Шевић на 15 година.