МЕНЦИНГЕР: Вучић даје сва права капиталу, али то неће решити проблеме Србије

НАЈПОЗНАТИЈИ СЛОВЕНАЧКИ ЕКОНОМИСТА ПОСАВЕТОВАО БИ

ПРЕДСЕДНИКУ ВЛАДЕ СРБИЈЕ - ДА НЕ ЖУРИ

Јоже Менцингер

  • Обећава да ће се ситуација променити на боље, али смањују потражњу пошто смањују приходе појединаца. Србија, која је ипак доста већа од Словеније, не може потражњу обезбедити извозом. Надања да ће на тај начин обезбедити довољну потражњу, да изађе из кризе, доста су илузорна
  • Стране инвестиције су се показале као нешто што извлачи новац, причам о новим чланицама ЕУ. Прошле године, нето одлив капитала из тих земаља био је 40 милијарди
  • Србија се заварава да ће привући стране инвестиције на тај начин што ће снизити плате и смањити права радника. Мислим да од тога неће бити ништа
  • Немам ништа против страних инвестиција, поготово ако су то гринфилд инвестиције, али треба погледати какви су тренутни учинци инвестиција и каква ће бити ситуација након 10 година. Ако безглаво све продајеш што имаш, то не води ничему и то ће се осветити након 10 година

        СЛОВЕНАЧКИ професор у пензији, економиста Јоже Менцингер прокоментарисао је најновије потезе власти у Србији: неопходне реформе или некритичко прихватање заштите интереса крупног капитала на рачун права радника?

        Верујем да пратите шта се догађа у Србији и какве кораке ова Влада чини. Ове недеље на дневни ред су дошли закони које је Влада означила као важне реформске кораке - Закон о раду и Закон о пензионом и социјалном осигурању. Да ли је по вашем мишљењу Влада тиме показала да иде у неопходне, али ризичне потезе? Или је показала да ипак није спремна на дубоке захвате или следи неуспешан пут изласка из кризе, који је примењиван и у другим земљама?

        Менцингер: Мене програм Владе није импресионирао. Чини ми се доста неконзистентан. С једне стране обећава субвенције, а с друге стране снижење пореза. То на неки начин не иде заједно. Ако имаш субвенције, мораш негде наћи новац. Обећава да ће се ситуација променити на боље, али смањују потражњу пошто смањују приходе појединаца. Србија, која је ипак доста већа од Словеније, не може потражњу обезбедити извозом. Надања да ће на тај начин обезбедити довољну потражњу, да изађе из кризе, доста су илузорна.

        Доста илузија је и око страних инвестиција и Србија се жали да их нема. Не ради се само о Србији. Стране инвестиције су опале у свим земљама, а поготово у источној Европи. Стране инвестиције су се показале као нешто што извлачи новац, причам о новим чланицама ЕУ. Прошле године, нето одлив капитала из тих земаља био је 40 милијарди.

        Србија се заварава да ће привући стране инвестиције на тај начин што ће снизити плате и смањити права радника. Мислим да од тога неће бити ништа. Не због Србије као такве, него због тога што у овој кризи страних инвестиција нема пуно и надања, да ће то брзо побољшати ситуацију, су погрешна.

        Постоје ли другачији инструменти, мање болни по грађане?

        Менцингер: Тешко да постоје неки други инструменти. Оно што је обично потребно је нека стрпљивост, коју Влада обично нема. То се вероватно најочитије показало у Србији када је отишао министар финансија. По мом мишљењу, то је млад дечак, који је хтео нешто урадити на брзину. Већ су синдикати најавили штрајкове. Колико се Влада могла споразумети, или није могла, тешко је рећи.

        Да ли ће Закон о раду, као што то каже Влада, Закон који смањује права радника и иде на руку послодавцима, створити услове за веће запошљавање?

        Менцингер: То су погрешна надања. На жалост, не долази до тога, мада ја нисам против флексибилности, када је рад у питању. Ако послодавац апсолутно не може отпустити радника, то је погрешно, али опет, не можемо раднике свести на ниво репродукцијског материјала. То је циљ тих закона, да радник на неки начин нема никаква права. Сва су права на страни капитала, а никаква права на страни рада. Ми смо ипак навикли на нешто што се називало самоуправљање, оно што се опет појављује у виду нечег што се назива социјално предузеће. Мене то увек чуди јер смо најдаље с тим дошли, а све смо то срушили и све би требали заборавити, а сада се ове идеје поново враћају. До сада су нереалне. Ипак, треба наћи могућност неког дијалога.

        Не можеш створити систем у којем важи правило један евро, један глас. Правило је, један човек, један глас. У сваком друштву постоји нека комбинација. Треба да дође до преговора. Чини ми се да је Влада Србије, због велике победе, ипак релативно арогантна, па мисли да је то једноставно, али ће се брзо показати да није.

        Знам да прима велике похвале од неких комесара који долазе из ЕУ, да је на правом путу. Можда је тај европски пут, барем досадашњи, који је подржавала досадашња Комисија, ипак погрешан пут.

        Зашто је онда оваквим решењима прибегла Србија?

        Менцингер: То је сада тешко рећи.

        Да ли су у праву они који кажу да су то реформски закони и да је то цена пута ка оздрављењу економије?

        Менцингер: Смета ми та прича око структурних реформи, о чему се одавно прича у ЕУ, Европска комисија о том прича, прича се и код нас, уместо да се искрено каже да структурне реформе не значе ништа друго, него смањење социјалних права. То је једино што се крије иза структурних реформи. А како нико неће да каже да је то то, онда се то крије под именом структурне реформе.

         Да ли је то неопходно у овом тренутку, у овој ситуацији, у земљама пред банкротом, као што је Србија?

        Менцингер: Проблем је у томе што, ако спроводиш то, онда смањујеш потражњу за производима, а основни проблем у читавом модерном свету није то да ми не можемо нешто произвести. Свако има проблеме са продајом.

        То је криза веома слична оној у 30-тим годинама, мада је то сада пуно теже решавати јер постоји глобализација и ту пуно неких решења нема. Технолошки напредак стално избацује људе из производње, па морамо измишљати све више и више услуга. Већ смо дошли негде на границу, где се тих услуга не може више измишљати.

        Ако гледам глобално, веома сам песимистичан у том погледу. Сви сада причају да смо дошли на крај кризе. Мислим да је крај кризе тек тада када смо навикли на кризу, када то постане нормално стање ствари. У Европи ће сви бити задовољни ако смо на нули или јединици, као што је ситуација у Јапану већ 20 година. Све стоји, али они су очигледно већ на то навикли. Нисам неки оптимиста и не знам како то направити.

        Да ли је Србија закорачила на реформски пут или видите нешто друго у овоме што се догађа у Србији?

        Менцингер: Вероватно су очекивања Владе сувише велика и она ће морати одустати у многим случајевима. Немам ништа против страних инвестиција, поготово ако су то гринфилд инвестиције, али треба погледати какви су тренутни учинци инвестиција и каква ће бити ситуација након 10 година.

        Ако безглаво све продајеш што имаш, то не води ничему и то ће се осветити након 10 година.

        Мислим да је ово око ЈАТ-а корисно и за компанију и за Србију јер ће то вероватно привући више туриста у Србију. Мислим да су ти послови са Русијом добра ствар јер то на неки начин чини Србију мање зависну од ЕУ. И то је значајно.

        Немојте се удварати ЕУ, ако вас не треба, неће вас ни прихватити. Вероватно ће прихватити само западни Балкан и због тога не треба пуно тих удварања. Имаћете пуно разговора, који се називају затварање поглавља, једно по једно. На тај начин ћете приближити привредни систем европском.

        Објективно, постоје проблеми, али их имају и све друге земље, мада су у Србији вероватно већи јер од 1990, неког великог помака није било.

        Да сте саветник премијера Вучића, да ли би сте му рекли - настави тако даље?

        Менцингер: Не знам у детаље све те законе. Одједном су све променили. То је типична шок-терапија на неки начин, а ја сам градуалиста по гледању на свет. Због тога сам и отишао из прве словеначке Владе, пошто сам се сукобио са шок терапистима.

        Значи, рекли бисте му да успори мало?

        Менцингер: Тако је.

 

        Слободна Европа
 
Категорије: 

Слични садржаји

Коментари