Курс динара бачен под ноге увозника

Зашто пада динар, докле ће и ко на томе греје руке? (3)

* За последњих десет година цене су се утростручиле, а курс удвостручио. Према томе, страна роба постаје стално све јефтинија, а домаћа странцима све скупља. То је одговор на питање када ће престати пад вредности динара

* Влада је у поседњих пет-шест година поводом курса направила веће глупости него сви гувернери у историји, од Југославије до Византије. Нова влада не би смела више да се толико петља, не би смела да отвара нове агенције него да затвара старе, да затвори три четвртине невладиних организација, да престане са комисијама за ово и оно, да престане са канцеларијама за брзе и споре одговоре

* Излаз је: да се привредници постарају за повећање извоза, грађани да не купују увозну робу, а гувернер да не штампа новац

Данијел Цвјетичанин, професор Универитета Сингидунум

         БИЛО би идеално да се курс никада не мења, јер би то значило да је динар стабилан.

         Али, ми већ 20 година стално више увозимо, зато је стална тражња за еврима, односно за страном валутом. И све већа. Чим је тражња већа од понуде, онда је нормално да евро стално тежи да иде навише.

         Узрок је што непрекидно увозимо много више него што извозимо.

         Ми то ндокнађујемо увозом кредита - узимањем кредита - али од почетка кризе то и не иде баш тако глатко. Према томе, сви који су заинтересовани за стабилан курс, а требало би да су заинтресовани сви, нека не гледају у гувернера и НБС.

         Само нека обуздају своје потребе за увозном робом. Увозници нека не брину толико о увозу него о извозу. Чим се изједначи извоз са увозом биће много тога лакше, а наравно, потребно је да извоз буде већи од увоза да бисмо могли да платимо раније дугове.

         Питање - ко је профитирао од милијарде евра која је потрошена на одбрану динара – бесмислено је јер бранити динар значи да су куповали динаре за девизе и на тај начин стварали вештачку понуду девиза из девизних резерви. Кажем вештачку, јер то није новац који је за то намењен, или бар није намењен у целини. Али, немојте заборавити да девизне резерве од око десет милијарди евра нису све баш тако расположиве. Расположиво је око шест милијарди или чак мање од тога. То је гувернер Шошкић отворено рекао.

         Али, нека нико не гледа у Шошкића и НБС да би видео колики ће бити курс динара, него - како да обузда сопствену жељу за страном робом. Наши пословни људи профитирају баш на увозу!

         За последњих десет година цене су се утростручиле, а курс удвостручио. Према томе, страна роба постаје стално све јефтинија, а домаћа странцима све скупља. То је одговор на питање када ће престати раст курса. То искључиво зависи од тога колико се увози и извози.

         Или, ако нам сада неко позајми 100 милијарди евра, онда смо победили, знате како ће да падне нагло.

         А гувернеру можемо једино саветовати да не емитује динаре, јер ће онда да повећава тражњу за еврима.

         С друге стране, сви воле глупе изговоре, као онај да евро расте јер нема владе. Како можете да повежете курс и владу? Јел` то значи да нема ко да брани динар? Влада је у поседњих пет-шест година на том плану направила веће глупости него сви гувернери у историји, од Југославије до Византије.

         Нова влада не би смела више да се толико петља, не би смела да отвара нове агенције него да затвара старе, да затвори три четвртине невладиних организација, да престане са комисијама за ово и оно, да престане са канцеларијама за брзе и споре одговоре.

         Све те глупости би требало да избаци из свог репертоара. Привреду треба да пусти привреднцима, а влада да брине само државне послове: тужилаштво,судство, полиција, војска, здравство и школство и помало инфраструктурних пројеката. То су послови државе, али држава све ради осим свог посла.

         Од тога страдају најслабији, а то су широке народне масе. Ко би други страдао?!       

         Да поновим, три ствари које треба урадити је да се привредници постарају за повећање извоза, грађани да не купују увозну робу, а гувернер да не штампа новац.

Држава спасава алаве увознике

* Држава интервенцијом поводом курса само губи. Али, тиме што губи – она спашава увознике који су ненормално алави да увезу што више по што нижим ценама

Миша Скулић, независни економски експерт

         ОД доласка Броза на власт, увоз Србије је био 113 милијарди евра, а извоз 53 милијарде. Дакле, недостатак средстава је - 60 милијарди.

         То се могло одржавати док је држава могла да улази у девизно задужење повећавајући јавни дуг Србије. Онда је то држава продавала по свом незнатном, неповољном курсу који није тржишно реалан.

         Сада, пошто држава нема више право на задуживање, јер је прекорачила 45 одсто БДП, почињу да недостају девизе за плаћање увоза. И, наравно да увозници, све док државни ревизор не интервенише, профитирају. Све је у корист увозника.

         Средства у резервама су положена у три водеће банке у иностранству.

         Држава не може да држи курс, може да само повремено интервенише. Због тога долазимо у ситуацију да нема девиза за плаћање увозне робе, јер нико више не може да се задужује. Нема предузећа за продају, инвестиције су смањене и наравно да НБС мора да интервенише, али само на кратак рок.

         Наравно, држава интервенцијом поводом курса само губи. Али, тиме што губи – она спашава увознике који су ненормално алави да увезу што више по што нижим ценама.

         Они, иначе, најмање увозе сировине и репроматеријал за прераду, а највише увозе потрошну робу.

         Диана Милошевић