КРСТИЋ: Србији за стабилизацију треба милијарда и по евра трајних уштеда

ВУЧИЋЕВ МИНИСТАР ПРИЗНАО ДА ЋЕ „ШЕСТ МЕРА“ ДОНЕТИ 600 ДО 800 МИЛИОНА ЕВРА КОЈИМА СЕ САМО КУПУЈЕ ВРЕМЕ ЗА РЕФОРМЕ

     Лазар Крстић

• Крстић тврди да садашње фискалне касе нису ефикасне јер је могуће избегавање плаћања ПДВ, а да са новима - од другог квартала следеће године - неће бити могуће издавање рачуна, а да то не прође кроз систем пореске управе

        МИНИСТАР финансија Лазар Крстић изјавио је данас да је пакетом мера Владе Србије за 2014. годину предвиђена фискална консолидација од око један и по до два одсто, односно уштеда 600 до 800 милиона евра, што је неопходан минимум да би се купило време за спровођење реформи и смањење укупних трошкова.

        Крстић је рекао да та сума у 2014. години износи око половину потребних средстава од око једне и по милијарде евра трајних уштеда да би се остварила стабилизација.

        Министар финансија је, гостујући у Јутарњем програму ТВ Пинк, рекао да је било неопходно подизање пореза на производе шире потрошње за два одсто.

        Говорећи о борби против сиве економије и смањењу шверца акцизних производа, Крстић је рекао да ће тај процес трајати између шест месеци до годину или годину и по дана како би била избегла економска катастрофа.

        Повећање ПДВ-а је мера која ће ступити на снагу најкасније 1. јануара 2014. године, најавио је Крстић.

        Крстић је рекао да садашње фискалне касе нису ефикасне и да је могуће избегавање плаћања ПДВ-а и да, када буду нове касе, што ће бити од другог квартала следеће године, неће бити могуће издавање рачуна, а да то не прође кроз систем пореске управе.

        Према његовим речима, смањење зарада у јавном сектору за 20 одсто на примања већа од 60.000 динара, било је неопходни минимум да би се остварила консолидација буџета.

        Крстић је рекао да је у области узимања кредита постојала ситуација која није била на централизован начин држана под контролом и да ће ове и следеће недеље бити размотрено који кредити могу бити одобравани у наредне две до три године.

        Крстић је додао да је циљ да постоји више кредита за инфраструктуру, било да су то путни или железнички пројекти, јер они обезбеђују запосленост.

        „Циљ целог овог програма мера јесте стабилизација - да престанемо да се још више задужујемо у 2016. или у 2017. години“, најавио је Крстић и додао да је потребан план до 2020. године и уласка земље у ЕУ.

        Он је најавио да у следећих седам година Србија има право и на претприступне фондове из следећег ИПА програма и да су то значајна средства од око 250 милиона евра.

        Крстић је рекао да се настоји да се направи буџет који ће бити реалан, да 2014. неће бити лака, а да ће у 2015. и 2016. години бити покренута привреда и обезбеђено веће запошљавање.

        Он је додао да је битно да у 2014. буде обављена реформа јавног сектора која ће у државној администрацији бити у великом делу завршена.

        Крстић је додао да би био би успех уколико би у 2014. години у великом делу било завршено реструктурирање јавних предузећа, подсетивши на листу од око 150 предузећа.

ЛДП: Боље би било да из управе избаце партијске кадрове

     Бојан Ђурић

        УШТЕДЕ које влада очекује да добије сетом предложених економских мера нису реалне, оценио је данас посланик ЛДП-а Бојан Ђурић, понављајући захетв либерала да се о мерама и њиховим дометима разговара на седници парлалмента.

        Ђурић је новинарима у скупштини Србије рекао да ће ЛДП упутити званични захтев за сазивање седнице парламента, наводећи да не зна како Влада очекује да добије подршку свих политичких фактора за предложене мере кад није спремна да се о томе разговара у парламенту.

        Критикујући мере, Ђурић је навео да је предложена уштеда у јавном сектору смањењем плата погрешна и да би било боље да уместо кажњавања врхунских професора и лекара, из јавне управе отпусте партијски кадрови, чиме би се, како сматра, произвеле много веће уштеде.

        Он је навео и да се мера смањења субвенција предлаже само како би се смањило незадовољство грађана због осталих мера.

        Ђурић такође сматра да се од смњења субвенција ни динар неће моћи уштедети у 2013. години као и да је сада потребно да се озбиљно уђе у реструктурирање предузећа.

        Такође, критиковао је и меру која подразумева повећање стопе ПДВ-а са осам на 10 одсто, сматрајући да ће то имати катастрофалне економске и социјалне последице.