Ко дрма Владом Србије - Дачић, Вучић или Запад?

ПРИПАДА ЛИ И У ЧЕМУ ВАЖНОМ - ПОГОТОВО СТРАТЕШКИ ВАЖНОМ - СРБИЈИ?

          СРПСКИ политички фолклор - који полако долази главе остацима суверенитета земље - све је богатији.

          Пре неки дан му је министарка Славица Ђукић Дејановић придодала уверавање јавности да је влада Србије - у којој напредњаци жаре и пале - ипак „Дачићева влада“.

          Уследила је „женска контра“ из врха СНС. Вучићева заменица, министарка енергетике Зорана Михајловић, изговорила је: влада није Дачићева, него - Влада Србије.

          Да није жалосно и опасно, било би - и смешно. Па ипак...

          Чија је заправо „влада Србије“?

          Да ли и у чему важном, поготово стратешки важном, припада Србији?

          Ко је њоме дрма: формални премијер Дачић, реални премијер Вучић или Запад (Вашингтон са Бриселом, Лондоном и Берлином)?

Ђорђе ВУКАДИНОВИЋ, политички аналитичар, главни уредник НСПМ Ово је влада Запада, па тек потом Дачићева и Вучићева

• Ово је и влада финансијских институција и мултинационалних компанија, што се види по постављању младог и недораслог министра финансија који као прву меру најављује обнављање споразума са ММФ-ом, реално смањење плата и пензија као и друге мере из класичног неолибералног репертоара

          ОВО је пре свега влада Запада, па тек онда Дачићева и Вучићева, па тек онда - на крају - евентуално и српска.

          Јер, да је српска, Влада би вероватно више водила рачуна о националним и државним интересима Србије и српског народа. Она то не чини, а то је видљиво на свему што ради, пре свега по закључивању бриселског споразума и његовој имлементацији.

          А и сада по позиву Србима да изађу на локалне изборе које расписује Приштина.

          У економском погледу, ово је влада финансијских институција и мултинационалних компанија, што се види по постављању младог и недораслог министра финансија који као прву меру најављује обнављање споразума са ММФ-ом, реално смањење плата и пензија као и друге мере из класичног неолибералног репертоара.

Љубомир КЉАКИЋ, политиколог и публициста Чија год да је - и не покушава да прошири свој крајње сужени маневарски простор

• Изгледа ми да имамо посла са јаком екипом стручњака за политичку пропаганду - и то у најтежем смислу те речи - која креира јавно мњење. Из дана у дан у току последњих годину и по дана
• Ти људи не раде у корист Србије. За мене је питање: у чијој су служби ти људи? За кога раде, у крајњој инстанци? То би морало да се истражи

          РАЗМЕНА удараца између две министарке - по принципу утук на утук - била је парадискусија намењена међупартијским односима СПС и СНС. Требало је да стави до знања унутрашњим незадовољницима да су у преговорима они и даље - и једни и други - снажно на бранику партијских интереса.

          Jавност је ту испала колатерална жртва. Наметнута јој је тема која је ирелевантна за ток догађаја који следи.

          У том контексту: како год да се именује Влада, очигледно јој је маневарски простор крајње сужен. И не само то, већ у разговорима око њене тзв. реконструкције нико није изнео сувислу идеју на основу које бисмо могли да закључимо да постоји концепција изласка из тог суженог простора.

          Зато мислим да је ово пропагандно политичка вежба за јавност и да прича око реконструкције зато још и траје - без да не знамо шта ћемо да добијемо. Мислим да нећемо добити ништа.

          Шта нам треба? Да се осветли карактер власти, и то изнутра (као што је Вуково писмо Књазу или Лутерова аутобиографија Подсетник за животопис...) да бисмо на основу извора првог реда могли да проценимо ко ту шта заправо ради.

          Медији су очигледно потпуно контролисани и дириговани и  пласирају нам представе које немају везе са реалношћу. Таква је и цела ова представа о Влади.

          Шта је суштина? По свему што видим на јавној сцени, изгледа ми да овде имамо посла са јаком екипом стручњака за политичку пропаганду - и то у најтежем смислу те речи - која креира јавно мњење. Из дана у дан у току последњих годину и по дана. Нарочито у време бриселских преговора.

          Ти људи не раде у корист Србије. За мене је питање: у чијој су служби ти људи? За кога раде, у крајњој инстанци?

          То је оно што треба да се истражи.

Чедомир АНТИЋ, историчар, председник Напредног клуба Једно је сигурно: ово није влада српског народа

• Први циљ реконструкције владе био је редефиниција изборног резултата, а други - прикривање годишњице Владе. Јер: задужили су се, нису извршили реформе, били су испод сваког просека
• Сада се иде на нову годину, нове послове. Нешто ће и променити. Али, медиокритети попут Динкића или чаробни експерт са Јејла - не могу да нас спасу. Може да нас спаси само права реформска елита која ће, ако је потребно и на своју штету, спровести болне и непопуларне реформе  

          ЧИНИ ми се да је то илузорно надгорњавање. Свака влада која управља Србијом  је српска влада.

          Међутим, овде има нешто друго. Зашто се баш сада - када се отимају око ресора - расправљају око тога чија је влада?

          Председник владе има овлашћења која га разликују од осталих министара. Да није тако, не би СНС инситирао на томе да Вучић буде први потпредседник.

          Сад, како ће се памтити ова влада - мислим и по Дачићу, и по Вучићу, па би било логично да се зове Дачић-Вучићева влада.

          Дачићева странка је била кључна за настанак владе, али то сада није тако. Са друге сране, кад би сада били избори, питање је да ли би СНС скупио довољно гласова да састави владу.

          Од  времена монархије, односно од 1941. до данас, нисмо имали доминантне личности на челу владе. У доба Милошевића државом је управљао центар без формалних, али са реалним овлашћењима. После су дошле владе које су водили људи који нису неоспорно били најмоћнији у држави. Тако је било са Ђинђићевом,  Живковићевом, Коштуничином и Цветковићевом владом.  Сада је на делу доказивање моћи јер је циљ реконструкције био да се покаже моћ СНС, али је Дачићс смањио број учесника у Влади и тако повећао и моћ СПС и СНС.  

          У сваком случају, ово није влада српског народа: прекршила је Устав, а владине странке су добиле изборе на програму од којег су потом одустале без консеквенци.

          Ова влада нема страх да ћЕ пасти у парламенту, не одговара на питања посланика, на грађанске иницијативе за доношење закона, итд.

          Кад је реч о реконструкцији, њен први циљ је био редефиниција изборног резултата, а други је био да се прикрије годишњица Владе. Јер: задужили су се, нису извршили реформе, били су испод сваког просека.

          Сада се иде на нову годину, нове послове. Нешто ће и променити. Али, медиокритети као Динкић или чаробни експерт са Јејла не могу да нас спасу. Може да нас спаси само права реформска елита која ће, ако је потребно и на своју штету, спровести болне и непопуларне реформе.  

Зоран ЖИВКОВИЋ, председник Нове странке, бивши премијер Прави премијер је Вучић, а Дачић је „број два“

• Наши политичари се упорно труде да се допадну мало једнима, мало другима, мало грађанима, теткама, комшијама, али за то не треба кривити никога споља
• У реконструисаној влади, Вучић ће бити доминантан. За мене је само питање да ли ће на ту владу имати утицај Николић 

          ДИЛЕМА „чија је влада“ појавила се као последица не баш озбиљних изјава министарке здравља и министарке енергетике, које су неформални портпароли Дачића и Вучића.

          Наравно да је ово Влада Србије, али се свака влада мери и по свом председнику, под условом да је он прави лидер те владе. Овде је јасно да је Дачић број два, да је он ту само формално, док је прави премијер Вучић.

          Прича о реконструкцији у смислу утицаја неког фактора споља је бесмислена јер не постоји никакав ултиматум Истока, Запада, Севера или Југа који би довео у питање Србију данас, толико да би неко морао да се понаша супротно својим уверењима.

          Наши политичари се упорно труде да се допадну мало једнима, мало другима, мало грађанима, теткама, комшијама, али за то не треба кривити никога споља.

          У реконструисаној влади, Вучић ће бити доминантан. За мене је само питање да ли ће на ту владу имати утицај Николић!  

          Диана Милошевић