Како Србију „обрађују“ стране агентуре?

ПОСТАЛИ СМО „ЗЕМЉА НА СТАЛНОМ ПОСМАТРАЊУ“, ШИРИ СЕ УТИЦАЈ СТРАНИХ СПЕЦИЈАЛНИХ СЛУЖБИ НА ДОМАЋЕ

• Србија није више „непријатељска“ водећим западним земљама и њиховим агентурама, али оне настоје да је и даље контролишу и држе у некој врсти протектората и сталних условљавања
• ЦИА, МИ6 и БНД имају прецизне извештаје не само о имовинском стању водећих политичара у Србији, него и о њиховим тајним рачунима ван Србије
• Укључујући и новац добијен за рушење Слободана Милошевића 2000. године који је ишао на „руке“ лидерима ДОС, Отпора и појединим НВО

Пише: Томислав КРЕСОВИЋ, публициста

         ВОДЕЋЕ обавештајне заједнице лоциране у Србији користе мноштво извора за своје процене и анализе.

         У време власти Слободана Милошевића кориситиле су дипломатске извештаје и „теренске анализе“ - на основу информација водећих опозицинионара, плус - медије и прислушкивање...

         Данас су методе много  отвореније и извори знатно шири.

         Домаће и стране безбедносне службе о грађанима Србије, политичарима и олигархији могу сазнати преко глобалне мреже, Фејсбука, Твитера, Јутјуба, новинских извештаја, присуства страних саветника у министарствима, развијеног система прислушкивања као што је „Ешалон“ америчке службе НСА  и других у Европи.

         Србија није више „непријатељска“ за ЦИА, БНД и МИ6 и друге службе, али је потребно контролисати Србију и држати је у некој врсти протектората и сталних условљавања.

         Данас постоје разне привредне коморе, попут Америчке привредне коморе у Србији, које поред развоја предузетништва и економског повезивања бизниса, служе и за одређене облике „информисања“ и стварања чврстих мрежа преко којих могу или делују обавештајне заједнице.

         Данас су због глобалне претње тероризма и криминала постале још чвршће везе домаћих и страних тајних служби.

         Оне размењују информације, али се истовремено шири утицај страних служби на домаће.

         Тако се држава „у проблемима“, као што је Србија, налази на сталном посматрању. Страни обавештајни утицаји делују  преко компанија за мобилну телефонију, у којима имају своје извесне утицаје или лобије.

         У раду тајних служби које делују у Србији дуги низ година  примењивали су се такозвани „дипломатски  извештај“, оперативни рад на терену и медији.

         Ако се пажљиво анализирају домаћи таблоиди и видео клипови на глобалној мрежи, може се наћи пуно података о понашању, деловању и психофизичком стању политичара у Србији.

         Може се прецизније утврдити ко је подложан пороцима као што су дрога, алкохол, коцка, превара, разблудни живот.

         У исто време, могу се из јавних извора сазнати говор политичара, њихов карактер, политичке и личне слабости, степен лажљивости и отворености.

         Физички изглед, боја лица, посебно руменило на лицу или боја усана политичара, говоре о високом крвом притиску, проблемима срца и кардиоваскуларног система. Начин хода може да укаже на болести простате. Тешко дисање политичара указује на проблеме са срцем и плућима.

         Прати се и телесна тежина која се може пратити и преко видео-снимака. Довољно да се процени да ли је можда у питању озбиљнија болест попут шећерне болести или карцинома.

         Ако се свему добију и подаци од „инсајдера“ - онда се праве студије за политичаре на које рачунају или су им сметња. Дакле, данас је могуће све „снимити“, а онда се на бази мноштва материјала као и снимњених телефонских разговора, електронске поште, Фејсбука и твитер-садржаја све то анализира у тиму психолога, психијатара, аналитичара и других.

         Потом такви извештаји долазе на сто управљачким  структурама које доносе одлуке.

         Диплломате праве своје извештаје који у 80 одсто садрже обавештајне податке и око 20 одсто њихов лични рад и утиске.

         И стране мисије попут ЕУ, ММФ и других дају своје процене о стању у Србији.

         Разни саветници, који су у појединим министарствима или НВО, дају свој допринос анализи политике, политичара и проблема у Србији.

         Посебно се ради са „лобијем“ домаћих политичара, бизнисмена, масона и ротаријанаца увезаних тако да су део власти и моћи у Србији. Све се то „пакује“ у глобални микс и прави се „мозаик“.

         Обавештајне службе корисите и књиге и публикације о свим политичарима који их интересују у Србији.

         Наиме, у Србији су написане десетине књига водећих политичара из ДОС, али и критичке или пропагандне књиге које говоре о садашњим политичарима.

         На пример, постоји серија књига које долазе из СРС о Томиславу Николићу и Александру Вучићу.

         Писане су и књиге о Војиславу Коштуници.

         Све те „студије“ се проучавају и ваде се аналитички „бисери“ који постају део „обавештајне огрлице“.

         Текстови и фотографије таблоида служе за солидну аргументацију у анализи страних служби.

         Викилисови извештаји о Србији и политичарима који су објављени, садрже све ово што је претходно речено. Дакле, анализом више извора могуће је издвојити шта су политичке, а шта обавештајне процене и садржаји.

         Поред тога ЦИА, МИ6 и БНД имају прецизније извештаје не само о имовинском стању водећих политичара у Србији, него и о њиховим тајним рачунима ван Србије.

         Укључујући и новац добијен за рушење Слободана Милошевића 2000. године који је ишао на „руке“ лидерима ДОС, Отпора и  појединим НВО.