Је ли у реду да Марко Краљевић у Београду има мању улицу и од Скендербега и од браће Барух?

А КОЛИКЕ УЛИЦЕ ТЕК ИМАЈУ ВАШИНГТОН И РУЗВЕЛТ, ЧАРЛИ ЧАПЛИН И ТАДЕУШ КОШЋУШКО, ЂУРО ЂАКОВИЋ И ЕДАРД КАРДЕЉ

         СРБИ су често, пречесто више ценили туђу историју и туђе историјске личности него своје.

         То још показују и називи београдских улица, иако су неке неправде и „нелогичности” на том плану последњих година ипак отклоњене.

         Централна фигура српског епоса – Марко Краљевић – главном граду има уличицу, готово сокаче које се спушта од пијаце Зелени венац према Карађорђевој улици и хотелу Бристол.

         Марково сокаче, чијим би горњим делом данас можда био задовољан једино његов Шарац, поготово је неадекватно кад се упореди са улицама и значају које дадосмо: Џорџу Вашингтону и Теодору Рузвелту, Чарлију Чаплину и Тадеушу Кошћушку, Риги од Фере и Венизелосу, Ђури Ђаковићу и Едварду Кардељу, браћи Барух и Скендербегу...

         Треба ли можда по Марку назвати неки мост или нови престонички трг? Или остати при логици неких: Марковој топузини не треба ништа додавати?

        

Оливера КОВАЧЕВИЋ, аутор и уредник емисије РТС „Да можда не“

Марко је ипак био коњаник...

         УЛИЦА Краљевића Марка је управо тамо где Марко заслужује, јер је то централно градско језгро. У традицији сваког града на свету је да централне улице не мењају имена.

         То што је Београд некад био касаба са малим улицама, говори да се град вековима развијао. Али то не значи да Марко Краљевић треба да има булевар на Новом Београду зато што се Београд проширио.

         Марко Краљевић има улицу баш тамо где треба, јер је то жила, иако се нама можда чини да не куца. То је право сећање на тај град који се том улицом одужио, пре свега, легенди о јунаку.

         Дужина улице је сасвим неважна - у строгом је центру Београда. И није битно што није фреквентна – некада су коњи кроз њу пролазили, а он је ипак био коњаник, а не возач трамваја.

         Победници пишу историју, али победници и заборављају.

         Наши победници, од краљевине до данас, мењали су историју како им је одговарало. Свака промена имена улица је лоша, а и враћање старих имена има лошу конотацију. Данас имате Светогорску улицу, али немате више Улицу Лоле Рибара у Београду.

         По мерилима антифашизма, Иво Лола Рибар би требало да има улицу у Београду.

         Није Марко усамљен, уосталом, И највећа хероина у историји Србије у 20. Веку, Милунка Савић, има једну малу улицу на Вождовцу – то је уреду, јер је ту живела – али нема споменик у Београду! Ни Срби ни Београђани не знају за њу, али би тиме требало да се баве квалификоване службе – а њих немамо јер су наши историчари више политичари него историчари.

         Све што се историје код нас тиче има лошу конотацију, јер су Срби народ који се хвали историјом – коју не зна.    

                                      

Драгољуб – Дража ПЕТРОВИЋ, колумниста дневног листа Данас

Ако може Вашингтон, зашто и Марко не би имао – две улице?!

         ЖИВИМ у Улици Џорџа Вашингтона, а Београд нема само једну улицу Џорџа Вашингтона, него - две! Код Бајлонијеве пијаце и у Земуну, а знам то по таксистима који ме увек питају у коју хоћу...

         Сад, није ми јасно: што би Џорџ Вашингтон требало да у главном граду Србије има две улице, а Марко Крањевић -(ни)једну.

         Истина, Марко Краљевић није историјски утемељена личност, али мислим да се сваки Србин ложи на Марка Краљевића. Зато, ако имамо толико улица са именима особа за које ни не знамо ко су, стварно бисмо могли да у назив неке улице – значајније улице – ставимо и Марка Краљевића.

         Ако може Вашингтон да има две, што не би Марко Краљевић?   

 

Драгомир АЦОВИЋ,  председник Српског друштва за хералдику, члан Крунског већа

Марко је Марко – и без булевара

         ЈЕДАН број улица у центру града је имао срећу да не мења име зависно од тога са које стране ветар дува и оне су заиста онакве какве су биле – неке су мале и нерепрезентативне. Али, налазе се у центру града и легитимитет им даје чињеница да одувек или јако дуго носе неко име.

         У случају Марка Краљевића је битно која је то улица и да ли је то њено историјско име или није.

         Другачији пример је Космајска, која је од седамдеседих година 19 века носила то име, а онда је некоме пало на памет да је назове Улицом Маршала Бирјузова. Од тог момента традиција и достојно име одлази у заборав, јер је неко помислио да Бирјузову не треба дати улицу нпр на Новом Београду, него променити име старој београдској улици. А кад неко предложи да се врати старо име, онда се дигне  кука и мотика и неко каже да је то непријатељство према антифашистичкој борби.

         Марка Краљевића улица више није у онако елегантном делу града какав је то некада био када је улица добила име, али Марко Краљевић неће постати ништа присутнији ако добије булевар.

         Био сам члан комисије за измену назива улица... Кренули смо да прегледамо имена по општинама да би се неке улице преименовале. Међутим, одговор је зависио од тога ко је у тој општини на власти, а када прођете тај ниво, дођете до нивоа Града и до некога за кога се испостави да има такву политичку моћ да све стави у фиоку и каже да предлог Комисије не иде пред одборнике.

         Комисија је зато дала оставку!

         Има и улица које се забораве: на Звездари постоји улица С. Гарде, и једва смо установили да је то Спаса Гарда, хероја из времена пре Првог светког рата, а нико га у међувремену није помињао.

         Име улице је остављено из страха да је то можда нешто везано за НОБ!   

 

Миодраг ЈОВАНОВИЋ, првак опере Народног позоришта

Марко заслужује булевар јер је народ без мита - ништа

         ОГРЕШЕЊА су присутна у нашој историји током свих последњих 200 година, а комунисти су отишли најдаље.

         Марко Краљевић, наравно, више припада митологији и епској песми него историји која нас је у коминистичком периоду учила да је Марко Краљевић био турски вазал и да није зслуживао посебну пажњу. Мислим да је реч о покушају да се уништи митологија, а народ без свог мита и митологије је ништа.

         Мит о Мрку Краљевићу говори о отпору и о томе да есенција народа преживи. Зато Марко Краљевић заслужује, не уличицу, него булевар!

         Живим у Омладинских бригада – и то име је уреду, јер сматрам да квартови када се граде треба да добију име спрам тог времена, да им буду печат.

         Било је потпуно бесмислено и беспотребно што су неке старе градске улице добиле нова комунистичка имена. Власти које су вратиле старе називе - нису погрешиле!

         Улица треба да има име које јој је прво наденуто – па макар то била и Баба Вишњина улица, по мајци Милоша Обреновића.

         Они који буду градили нове улице, нека их именују како хоће. Али, наша новија историја се није исказала у неимарству, па је тешко по неким актуелним политичарима назвати улице.

         Иза њих не остају нове улице.  

 

Жика НИКОЛИЋ, новинар, водитељ Жикине шаренице

И  Пупин је прво имао сокаче!

         МИХАЈЛО Пупин је имао сокаче без бројева, али су потом схватили да би требало да има булевар.

         Биће да и национални јунаци треба да имају значајнији третман, али ми то обично преломимо преко колена.

         Познати смо по томе да наша традиција почиње од јуче, од кад ми знамо за неки свет.

         Мало учимо и мало знамо, па се врло често огрешимо о догађаје и људе!

 

 

         Диана Милошевић