Имамо два шпијуна и оружје недалеко од Вучићеве куће, али - шта стварно дестабилизује Србију?

ЂУКАНОВИЋ ИМА „ТЕРОРИСТЕ“ БЕЗ ОРУЖЈА, А ВУЧИЋ – ОРУЖЈЕ БЕЗ ТЕРОИСТА...

• Санда РАШКОВИЋ ИВИЋ: Вучић у свом окружењу има људе који стално креирају атмосферу да неко хоће да га убије, да хоће да направи пуч, да уздрма земљу и слично. То је зато што иду тактиком ширења страха. Сетимо се само како је својевремено уредник Информера држао говор сатима преко малих екрана и саветовао Вучића да не сме да оде у Кину, јер ће се вратити у земљу у којој је изведен државни удар. И, шта је било са тим? Они рачунају да ће народ после плашења рећи - ма, дај, нек остане све како јесте, да не буде још горе, да не избију проблеми... Међутим, плашење може имати и контраефекат! Мислим да су се прерачунали
• Драгомир АНЂЕЛКОВИЋ: Србија је стално под покушајем дестабилизације која долази са Запада. Притисак који Запад врши је двојак: на државу, у смислу тога да се одрекне Косова и Метохије и да се одрекне Републике Српске и Срба у Црној Гори, и на власт коју Запад застрашује како би била још кооперативнија или ће се суочити са наранџастом револуцијом
• Зоран ЛУТОВАЦ: Немам, наравно, информације ко притиска власт, али је у условима ове политике мој утисак да је покушај уравнотежене спољне политике само за унутрашњу употребу (домаћој јавности се говори да је политика уравнотежена), док се у Москви представљају проруски, а у Бриселу проевропски... Шта конкретно смета ЕУ? То су манифестациони потези као што су заједничке војне вежбе, војне параде, изражена срдачност у сусретима са званичницима, или неочекивани сусрети у врху безбедности. Јер, такви потези говоре да нисмо безрезервно оријентисани на ЕУ
• Душан ЈАЊИЋ: Вучић је вербално изразио намеру да реорганизује службе. Исто је рекао за полицију и спорт, а сада и за борбу против мафије. И, добио је непријатне вести. То је сличност са Ђинђићем. Негде исти људи, а негде исти интереси. То су Макијавелијеви такозвани браниоци који отварају врата града. Конвертити гори од католика. Потурице горе од Турчина. Не желим да Вучић понови исту грешку с криминалом. Криминал не можеш да победиш ако се ослањаш на криминалце. Бићеш жртвован

          СРБИЈА је претходних дана имала „сусрет“ са два шпијуна: прво са хрватским, па са америчким.

          Онда је премијер Александар Вучић почео да говори да неко моћан споља хоће да дестабилизује Србију. А прво се догодио покушај „државног удара“ у Ђукановићевом Монтенегру, па је нађено оружје са муницијом – у блиндираном аутомобилу или без њега – у шуми у Јајинцима, недалеко од Вучићеве породичне куће.

          Неко је већ саркастично написао: да Ђукановић има „терористе без оружја“, а Вучић „оружје без терориста“.

          Истовремено Ивица Дачић – безмало свакодневно – поручује Бриселу да Србија није банана-република и да за њу постоје црвене линије суверенитета и националних интереса.

          Имамо ванредне изборе у низу, два Србина страна шпијуна, „зољу“ са премијеровом кућом у домету – говори ли Вучић о дестабилизацији само због тога или и због још понечег, можда и важнијег?

          Је ли Србија заиста пред дестабилизацијом и коме је она потребна, с обзиром да Вучић за себе тврди да је балкански стуб стабилности?

          Вучић уверава и да су се активирале специјалне службе и Истока и Запада, држи ли воду та симетрија и за шта му је потребна?

Санда РАШКОВИЋ ИВИЋ, народни посланник, донедавни председник ДСС

          Афере су својеврсни ријалити, а Дачић је

               „храбар“ због председничких избора

• А да ли стварно неко хоће да дестабилизује државу и власт? Исток никада, јер њима одговара стабилна Србија да би са њом могли да развијају економију, док Западу одговара да смо ми увек у стању благе дестабилизације да би могао да манипулише. Не верујем да се сад нешто специјално ту променило

          У СРБИЈИ, у којој постоји традиција политичких атентата, у којој је већ убијен један премијер, тешко је процењивати афере о дестабилизацији и угрожавању безбедности премијера, али ипак сматрам да је у овом случају, и у афери са оружјем и у шпијунској афери, реч о великом спину. Или то, или треба да нас забрине тотални дилентатизам служби безбедности и самога премијера Вучића, јер је он већ пет година - а не пет месеци - координатор свих служби безбедности и одговоран је за њихов рад.

          Ако оцењујемо ситуацију према информацијама које добијамо од њега - са тог положаја - ми не знамо шта да мислимо. Јер, он свако мало да изјаву да је Србија стожер и фактор безбедности и стабилности у региону (и не подржи Србе који су ухапшени у Црној Гори него прича како ћемо заштитити границу), а онда, после само десет дана изађе и каже да нас неко дестабилише. Па још крене афера са оружјем близу куће премијера!

          То се зове Contradictio in adjecto, или народски  "скакање себи у стомак".

          Вучић у свом окружењу има људе који стално креирају атмосферу да неко хоће да га убије, да хоће да направи пуч, да уздрма земљу и слично. То је зато што иду тактиком ширења страха. Сетимо се само како је својевремено уредник Информера држао говор сатима преко малих екрана и саветовао Вучића да не сме да оде у Кину, јер ће се вратити у земљу у којој је изведен државни удар. И, шта је било са тим?

          Они рачунају да ће народ после плашења рећи - ма, дај, нек остане све како јесте, да не буде још горе, да не избију проблеми... Међутим, плашење може имати и контраефекат! Мислим да су се прерачунали.

          А да ли стварно неко хоће да дестабилизује државу и власт? Исток никада, јер њима одговара стабилна Србија да би са њом могли да развијају економију, док Западу одговара да смо ми увек у стању благе дестабилизације да би могао да манипулише. Не верујем да се сад нешто специјално ту променило. Зато мислим да и долазак Патрушева спада у редовну и раније договорену посету, а не у мисију у којој треба да "слепљује разбијене делове". Просто, свима мора бити јасно да су ове афере које се пројектују - један ријалити.

          „Храбре“ изјаве које чујемо од Дачића, нису доказ неких промењених односа ове власти према међународним силама, него долазећих председничких избора. Дачић је сличне изјаве већ давао, а сећамо се оне како треба протерати ММФ и низа других око КиМ и ЕУ, па се ништа у његовој политици није променило.

          „Ни сада његове громопуцатељне изјаве не указују на друге ветрове“.

__________________________________________________________________________________________________________________

Драгомир АНЂЕЛКОВИЋ, аналитичар

          Русија је права подршка Републици Српској, а за     

           Србе у Црној Гори већа је подршка него Србија

СРБИЈА је стално под покушајем дестабилизације која долази са Запада.

Притисак који Запад врши је двојак: на државу, у смислу тога да се одрекне Косова и Метохије и да се одрекне Републике Српске и Срба у Црној Гори, и на власт коју Запад застрашује како би била још кооперативнија или ће се суочити са наранџастом револуцијом.

          С друге стране, Русија нас никада није притискала и дестабилизовала, већ напротив, увек нам је пружала руку. У том контексту треба гледати и посету Патрушева. Она јесте раније била заказана, али у овим околностима је нарочито важно што нам је Русија скренула пажњу да од нас ништа не тражи, за разлику од Запада, и да нам пружа руку за још интензивнији ослонац у сваком погледу.

          Не заборавимо да је Русија права подршка за Републику Српску, а да је за Србе у Црној Гори већа подршка него Србија.

___________________________________________________________________________________________________________________

Зоран ЛУТОВАЦ, председник Политичког савета ДС

          Дачићева изјава је недипломатска,

               могао је да одабере друге речи

ОВА се влада самодефинише као провропска, али често окривљује ЕУ што земља не напредује довољно брзо у евроинтеграцијама. Такве критике на рачун Брисела за последицу имају то да међу грађанима опада подршка ЕУ.

Она се користи инструментално, за унутрашње потребе, без реалне жеље за усвајањем европских вредности. Чак међу бирачима странака на власти немамо проевропско опредељење.

          Немам, наравно, информације ко притиска власт, али је у условима ове политике мој утисак да је покушај уравнотежене спољне политике само за унутрашњу употребу (домаћој јавности се говори да је политика уравнотежена), док се у Москви представљају проруски, а у Бриселу проевропски.

          Није лоше водити уравнотежену спољну политику. Међутим, ЕУ има од нас своја очекивања, а ми идемо преко тога. Конкретно, Брисел хоће да ми убудуће потпуно ускладимо спољну политику са ЕУ, а до тада да кораци у усклађивању буду јасни и видљивији: да се виде индикатори да Београду убудуће неће бити проблем да потпуно усклади спољну политику са ЕУ.

          Шта конкретно смета ЕУ? То су манифестациони потези као што су заједничке војне вежбе, војне параде, изражена срдачност у сусретима са званичницима, или неочекивани сусрети у врху безбедности. Јер, такви потези говоре да нисмо безрезервно оријентисани на ЕУ.

          Да ли постоји притисак па је Патрушев долазио да понуди помоћ - ја то не знам, али се његов долазак може и тако тумачити. Управо такве двосмислености доказују да нисмо безрезервно окренути ка ЕУ.

          А Дачићева изјава је - недипломатска. Могао је да одабере друге речи. То је или изјава некога ко није контролисао своје речи или је порука коју је дао ради јавности у контексту почињања председничке кампање. Међутим, она се може тумачити и као порука Бриселу да Србија има црвену линију и да преко ње не иде.

          Да ли та изјава иде у корист Србије? То је главно питање.

________________________________________________________________________________________________________________

Душан ЈАЊИЋ, Активна Србија

          Патрушев није дошао да неког спашава, него да успостави систем односа с обзиром на нову реалност

• Србију изнутра тресе и спој људи из безбедносних служби и организованог криминала који контролише део бизниса и који је у име служби учествовао у прављењу странака, а сада одређују ко с ким може у коалицију. То су звали `контраобавештајна провера`. Зато не постоји ни једно истраживање јавног мњења о рејтингу које је тачно. Зато нема слободних медија. Они су поклопљени - као и сам Вучић
• Ја сам за то да се отворе досијеи и да сви који имају криминални досије, а таквих је око 300, не могу да буду на функцији. Затим да се реформишу обавештајне службе. Треба спојити ВОА и БИА да се више не саплићу. Ни премијер више не може да буде координатор служби безбедности. Не може координатор да не зна шта му службе раде! Имамо два месеца! За чишћење редова од мангупа. Па да у стабилности видимо шта даље

          ХАЈДЕ да погледамо прво шта имамо овде, код нас, па да онда пређемо на то шта раде странци.

          Од 2012. до 2016.године смо три пута имали ванредне парламентарне изборе и добили три владе које су у основи имале исти персонални и партијски састав. Ако су неки људи и мењани, у погледу партијског састава и политике није било озбиљнијих промена.

          Вучић је на изборима 2014. рекао да му треба нови легитимитет и слободан простор за састављање тима каквог жели. Већ код састављања владе 2016. се заклињао да ни једна амбасада, службе и појединци неће моћи да утичу, али смо видели са којим саставом је изашао.

          СНС је постао масовни покрет који је укључивао више него што може да сажваће, општи галиматијас.

          Сам Вучић је из избора изашао ослабљен двоструко: морао је у коалицију са онима који не желе у ЕУ нити владавину права, који се поводе за интересима развлашћених тајкуна и оних који желе да за себе приграбе тајкунске позиције (болнице, школе, предузећа) - при том се на речима обрачунавајући са старим тајкунима из 90-их година.        

          То је оно што тресе Србију.

          Друго што је тресе је спој људи из безбедносних служби и организованог криминала који контролише део бизниса и који је у име служби учествовао у прављењу странака, а сада одређују ко с ким може у коалицију. То су звали `контраобавештајна провера`.

          Зато не постоји ни једно истраживање јавног мњења о рејтингу које је тачно. Зато нема слободних медија. Они су поклопљени - као и сам Вучић.

          Неки од тих људи имају снажне контакте у Москви (не званичној) из 90-их година, и личне, и финансијске, и оперативне - као, на пример, садашњи почасни конзул у Петербургу. А нећу да потцењујем ни тајкуне, као што је Дерипаска. И само да кажем да то нису Путинови тајкуни.

          Наравно, имамо исто и на Западу. Треба рећи да је пети октобар био комбинација пуча и незадовољства народа. То никада нисмо рашчистили.

          Е сад, Вучић је вербално изразио намеру да реорганизује службе. Исто је рекао за полицију и спорт, а сада и за борбу против мафије. И, добио је непријатне вести.

          То је сличност са Ђинђићем. Негде исти људи, а негде исти интереси. То су Макијавелијеви такозвани браниоци који отварају врата града. Конвертити гори од католика. Потурице горе од Турчина.

          Не желим да Вучић понови исту грешку с криминалом.

          Криминал не можеш да победиш ако се ослањаш на криминалце. Бићеш жртвован.

          Он треба да се обрати јавности и да се каже „довиђења“ неким политичарима. На пример, онима који не могу да затворе Гуленове школе, што је тражио Ердоган. А, ако је Изетбеговић могао да каже пред Иванићем и Човићем да ће имати тај захтев, онда и наши морају да изађу и да то кажу јавности, а не да о томе сазнајемо из медија.

          Москва, Берлин и Вашингтон нису у таквој позицији (као Ердоган), да директно хоће да утичу на унитрашњу политику Србије. То је зато што су они сада у одмаклој фази разматрања расподеле интереса када ће и којим темпом земље Балкана ући у ЕУ и НАТО. Не да ли ће, него када.

          Зато, када дође Патрушев, није дошао да неког спашава, него да успостави систем односа с обзиром на нову реалност. А она је да смо ми двориште НАТО, али Русија неће дозволити да јој ми будемо непријатељ и да овде никада не дођу нуклеарне главе.

          И, не бринем о будућности Владе Србије. Најгоре би било да идемо на нове изборе, јер би то значило да избори овде баш ништа не значе. Треба по многим сегментима променити политику, а не да свака влада иде Тадићевим стопама.

          Ја сам за то да се отворе досијеи и да сви који имају криминални досије, а таквих је око 300, не могу да буду на функцији. Затим да се реформишу обавештајне службе. Треба спојити ВОА и БИА да се више не саплићу. Ни премијер више не може да буде координатор служби безбедности.

          Не може координатор да не зна шта му службе раде!

          Имамо два месеца! За чишћење редова од мангупа. Па да у стабилности видимо шта даље.

          Диана Милошевић