Хвата ли се Београд дављенички или демагошки за резолуцију 1244?

КОЈИ ЛИ ИХ ЈЕ НАУМ ИЛИ МУКА НАТЕРАЛА ДА СЕ СА ЗАКАШЊЕЊЕМ СЕТЕ НАЈЈАЧЕГ АДУТА КОЈИ ИМАЈУ У РУКАМА?

         НИКО из власти није резолуцију 1244 ни једном поменуо још од скупштинског изгласавања Резолуције за преговоре са Приштином.

         То није могло бити случајно ћутање. А данас се премијер Ивица Дачић „сетио” да је помене – и то у разговору са НАТО-парламентарцима.

         Која га је мука на то натерала?

         Да ли се и он кориговао због онога што су Томислав Николић и Александар Вучић чули у Сочију?

         Следи ли за закаснелим хватањем за 1244 ипак нека корекција преговарачког кура или све демагошки срачунато на то да се позивањем на резолуцију СБ УН и „статусну неутралност” Србима са севера Косова, а и тихој већини која ропће због КиМ, ипак некако „протури лопта кроз ноге”?

         Дакле: хвата ли се Београд државотворно, дављенички или демагошки за резолуцију 1244?

 

____________________________________________________________________________________________________

        

         Душан ПРОРОКОВИЋ, аутор књиге „Геополитика Србије”

 

         Дачић се хвата и за резолуцију 1244

         јер добро зна да је народ против

 

 

 

 

• Ово је први пут, откад пратим политику, да посета једног српског председника државе или Владе није имала места у вестима државне телевизије Русије. Очигледно је да се на том плану нешто дешава и да Русија има доста замерки на понашање Србије
• Власт је у проблемима са оним што је потписала и мораће да тражи низ излазних решења да би дошла до некаквог плана спровођења. Јер, очигледно је да су грађани против

         ВЛАСТ трпи спољни притисак јер је у проблему са својим највећим спољним савезником: Русијом. То је било видљиво током Николићеве последње посете Сочију.

         Ово је први пут, откад пратим политику, да посета једног српског председника државе или Владе није имала места у вестима државне телевизије Русије. Очигледно је да се на том плану нешто дешава и да Русија има доста замерки на понашање Србије.

         Гледајући са стране, Србија није баш о свему обавештавала Москву и предузела је много потеза на своју руку, чиме је направила доста проблема у међународним односима и Русији.

         Са друге стране, Влада је у проблему на унутрашњем плану јер не могу да примене ово што су потписали.

         Мораће да траже низ излазних решења да би дошли до некаквог плана спровођења – без обзира на то што је у Бриселу неки план потписан, а Влада га потом усвојила. Јер, очигледно је да су грађани против.

         То је тиха већина и још немамо масовне манифестације тог противљења, али то апсолутно нема никакве везе: власт је јако, јако свесна да су грађани против!

         А колико су против, показаће се приликом прве веће надолазеће кризе на јесен. Онога тренутка када се споје Косово и социјалне теме и кад буде постојао неки други повод за излазак на улицу, та енергија ће се показати. Онда ће се демонстрирати и због Косова.

         Власт сада тражи излаз и вероватно га налази у помињању резолуције 1244, али треба подвући да ће бити јако тешко да се вратимо на Резолуцију 1244 после потписаног споразума о нормализацији односа.

 

____________________________________________________________________________________________________

        

         Владислав ЈОВАНОВИЋ, шеф дипломатије СРЈ

 

         Путин био чвршћи заговорник наших

         ставова од Николића и Вучића

 

 

 

• Влада нашла пред тешким проблемом како да Србе на северу Косова или на целом Косову приволи на примену споразума. Можда се зато накнадно сетила да реактивира причу о 1244 не би ли кроз њу умирила страховања Срба и приволела их на имплементацију
• Власт не сме да се упусти у примену политичке силе, јер је немогуће предвидети све могуће последите таквог корака! Зато се радије одлучују за песму сирена не би ли Срби на северу Косова ипак прихватили да прогутају ту жабу, јер добијају и накнадно уверавање да је Резолуција 1244 полазна основа за све о чему се до сада преговарало – и да ће тако остати све док се статус Косова коначно не реши

         МОГЛИ бисмо се повести за тим да су се наши политичари нашли у неприлици: у Сочију су нашли страну која је била чвршћи заговорник наших ставова него што смо то били ми.

         Могли бисмо се повести за тиме да смо тако хтели да надоградимо наш став у вези споразума у Бриселу и да га прикажемо као нешто што је статусно неутрално.

         Томе иде у прилог и изјава Ештонове до које је дошла на наше тражење.

         Међутим, чини ми се да је највероватније да се наша Влада нашла пред тешким проблемом како да Србе на северу Косова или на целом Косову приволи на примену споразума. И, да се можда накнадно сетила да реактивира причу о 1244 не би ли кроз њу умирила страховања Срба и приволела их на имплементацију.

         Власт нема магично решење за отпор који пружају Срби на северу Косова.

         Она не сме да се упусти у примену политичке силе, јер је немогуће предвидети све могуће последите таквог корака! Зато се радије одлучују за песму сирена не би ли Срби на северу Косова ипак прихватили да прогутају ту жабу, јер добијају и накнадно уверавање да је Резолуција 1244 полазна основа за све о чему се до сада преговарало – и да ће тако остати све док се статус Косова коначно не реши.

         Рекао бих да је импулс дошао из разговора у Сочију - да се на неки начин задржимо на Резолуцији 1244. Али, основни циљ власти је придобијање Срба за конструктивнији приступ и сада је основно да ли ће Срби то прогутати.

         Једини преостали отпор и проблем који може да буде непремостива препрека јесте некооперативност Срба на северу Косова. Зато се сада све ангажује да би се решило то питање.

 

____________________________________________________________________________________________________

        

         Драгомир АНЂЕЛКОВИЋ, историчар и политички

         аналитичар

 

         Уставни закон који власт најављује

         мора да потпуно буде у духу 1244

 

 

• Верујем да је српска власт, која је ушла у фазу дефетизма и прилично се поколебала, до такве позиције поново дошла у великој мери под утицајем Русије
• Дачићеве речи могу да знаће да се припрема доношење уставног закона за унутрашњу употребу. Али, не сме да буде само за унутрашњу, јер од њега битно зависи однос оних држава које нису признале Косово

         ПОРЕД тога што је поменута Резолуција 1244, поменут је и Уставни закон, односно да ће Србија тим законом регулисати питања која произлазе из бриселског споразума. Такво решење произлази и из резолуције коју је усвојила Скупштина Србије, у којој се конкретно и говори о 1244.

         Зато је бриселски споразум збркан, нејасан и двосмислен. А такав је раскрсница после које можемо да кренемо или ка признању Косова или да - ако одрадимо све што је предвиђено у резолуцији -  фактички не изгубимо ништа од онога што имамо кад је реч о Косову.

         То значи да хитно мора да се донесе уставни закон којим ће се цела материја регулисати и он, наравно, мора да буде у потпуности у духу Резолуције 1244.

         Дачићеве речи могу да се сагледају у том светлу: да се припрема доношење уставног закона, који је за унутрашњу употребу. Али, не сме да буде само за унутрашњу, јер од њега битно зависи однос оних држава које нису признале Косово.

         Ако Србија потврди свој став да не прихвата независност Косова и покаже да се држи Резолуције 1244 моћи ће много ефикасније да лобира.

         Верујем да је српска власт, која је ушла у фазу дефетизма и прилично се поколебала, до такве позиције поново дошла у великој мери под утицајем Русије, која је пружила искрену подршку Србији и потврдила своје начелно опредељење да питање Косова мора да се решава искључиво у духу Резолуције 1244.

 

____________________________________________________________________________________________________

        

         Дејан МИРОВИЋ, потпредседник Српске

         радикалне странке

 

         Дачића тргнуо Сочи и уплашила

         срамота доживљена на Опленцу

 

 

• Ипак верујем да је Дачићево понашање понајпре маркетиншки акт који треба да умири Русију и народ у Србији

         ЈЕДАН разлог је притисак из Русије, јер је Путин помињао 1244, а наши годину дана нису смели да помену ту резолуцију.

         Други разлог је невиђена срамота и понижење које је Дачић доживео на Опленцу што је био показатељ пада популарности и показатељ куда иде расположење народа.

         Зато верујем да је Дачићево понашање маркетиншки акт који треба да умири Русију и народ у Србији.

 

         Диана Милошевић