Хрватска 22 пута повећала надокнаде за увоз воћа и поврћа из Србије

НАША ЗЕМЉА 2016. У ХРВАТСКУ ИЗВЕЗЛА РОБЕ ЗА 116 МИЛИОНА ЕВРА, А УВЕЗЛА ЗА 79 МИЛИОНА

• Агроекономски аналитичар Војислав СТАНКОВИЋ: Безразложно повећање накнаде за фитосанитарне прегледе даје право Србији да уведе реципрочне мере. То не мора да се односи на друге државе ЕУ, а уколико би ЕК реаговала могли бисмо да се правдамо да је Хрватска прва повукла такав потез и да штитимо своје тржиште. Мере бисмо могли увести за вино и свињско месо, јер се то доста из Хрватске увози у Србију, па да видимо...

          НАЈНОВИЈОМ одлуком да промени правилник о инспекцијском надзору и поскупи накнаде за контролу хране коју увози, Хрватска је показала да не одустаје од економског патриотизма, али у овом случају и преко леђа српских пољопривредника.

          Ова држава је пре неколико дана проширила списак воћа и поврћа које мора да прође фитосанитарни надзор на граници, ако долази из трећих земаља у које се убраја и Србија.

          Одредила је и нове цене такси које су 22 пута више од досадашњих – уместо 90 куна (12 евра) сада их наплаћују 2.000 (270 евра). Јасно је како ће се нове мере одразити на земље из региона које нису чланице Европске уније, пре свега Србију, Македонију и Босну и Херцеговину, јер је на проширеној листи практично све воће и поврће које се гаји на овим просторима и извози из Србије.

          Иако је ова одлука за земље на које се односи неповољна, Хрватска има своју логику. Како су навели у образложењу ове одлуке, „доста им је да иду низ длаку захтевима Европске уније и устезања од заштите својих сељака”. Па су се очигледно послужили ванцаринским мерама.

          Они који воће и поврће увозе, на пример, из Србије или Македоније, мораће да повећају цене, па ће у предности бити домаћа роба. На увоз из ЕУ се не може утицати, али на онај из трећих земаља може, задовољно је ових дана коментарисао нови правилник Министарства пољопривреде Хрватске, председник тамошње Привредне коморе.

          Како „Политика” сазнаје овај потез Хрватске неће остати без одговора. Маневарски простор нам је сужен, јер ниједна одлука коју бисмо донели не би могла да се тиче само Хрватске него трговања са Европском унијом. Међутим, како незванично сазнајемо, наш одговор могао би, на пример, да буде „детаљнија контрола камиона који долазе из Хрватске“, што би била јасна порука овој земљи да оно што раде морају да прекину.

          Иначе Србија је, према подацима Привредне коморе, у 2016. години извезла робе у Хрватску у вредности од 116 милиона евра, а увезла за 79 милиона. У нашем извозу доминирају уље и уљарице, смрзнуто воће и поврће, па акцизна роба, пиће и дуван. Није први пут да Хрватска затеже на овај начин, имали смо већ проблеме са задржавањем камиона на граници, а интересантно је да овај трговински рат постаје учесталији од средине прошле године када је објављено да је Србија са Хрватском први пут у протеклој деценији остварила суфицит у спољној трговини.

          У септембру прошле године објављено је да је суфицит износио 11,8 милиона евра и да је забележен раст извоза хране и животиња, пића и дувана, хемијских производа, машина и транспортних уређаја и разних готових производа. Аналитичари сматрају да одговор Србије у овом случају мора да буде брз и оштар.

          – Хрватска није конкурентна на нивоу Европске уније и још нема уплив у аграрни буџет ЕУ. Њихова пољопривреда посустаје и доста увози из Србије воћа и поврћа. Ово безразложно повећање накнаде за фитосанитарне прегледе даје право Србији да уведе реципрочне мере. То не мора да се односи на друге државе ЕУ, а уколико би ЕК реаговала могли бисмо да се правдамо да је Хрватска прва повукла такав потез и да штитимо своје тржиште. Мере бисмо могли увести за вино и свињско месо, јер се то доста из Хрватске увози у Србију, па да видимо, каже агроекономски аналитичар Војислав Станковић.

          Како је за „Спутњик” изјавио аналитичар Милан Простран мере реципроцитета су у оваквим ситуацијама управо потребне као мере заштите домаће робе.

           – Плашим се да циљу уласка у ЕУ плаћамо велику цену. Ми смо нашу привреду потпуно изложили либералном тржишту, али је то договарано одавно, када је било речено да ћемо 2016. постати чланица ЕУ. Мислим да би требало да се саставе неке мере заштите, па ако су нам увели меру ванцаринске заштите, увео бих им исто, по принципу реципроцитета – каже Простран.

          Он напомиње да смо недавно имали сличну ситуацију са Македонијом, па када смо им запретили мерама реципроцитета – они су је укинули.

          http://www.politika.rs/scc/clanak/385995/Hrvatska-ponovo-blokira-uvoz-ro...