Хајде да сменимо Србију

Хоће ли бирачи 20. маја показати спремност да бар донекле коригују своје ђурђевданске одлуке

* Упркос свим званичним показатељима, а посебно чињеници о стопи од 24 одсто незапослених, грађани Србије су на изборима показали да живе углавном добро, што је умирујуће и охрабрујуће

* Добар део бирача у Србији показао је спремност да демократски учествује у маскаради старих сигурности и нових евроатлантских лажи и простаклука. У наредном периоду Србију ће водити готово сви они који су је довели на сам руб политичке, духовне, економске и социјалне пропасти

* Можда би их за будућност препоручивало бар то што су извукли неку поуку и опомену из своје претходне владавине и њених погубних резултата, али о томе нема ни говора. А и зашто би, када овакви какви су задобијају поверење својих гласача?!

* Николићу би у мандату председника, ако буде изабран, ово била прва влада, али и Тадићу би, мало строже гледано, ово била прва влада. Једну је на евроатлантском путу без алтернативе оборио, а друга је сачињена, судећи по непобитним и никад демантованим америчким депешама објављеним у Викиликсу, у страној амбасади

Пише: Милорад Вучелић, главни уредник недељника Печат

          ПОСЛЕ парламентарних избора 2008. године фалсификовањем изборне воље грађана састављена је влада Србије. То је данас опште познато.

          Четири наредне године је српско друштво моделирано по том фалсификату. У сврху реализације тог модела, чије је основно начело да ЕУ нема алтернативу, коришћена је жестока медијска пропаганда, а у служби те насилне моделације су биле и све државне и парадржавне институције, као и готово све политичке партије. Закључујући по резултатима овогодишњих председничких и парламентарних избора у наметању тог модела остварен је запажен успех.

          Једно од питања је куда се денуло готово 60 одсто грађана који се противе уласку у ЕУ? Када се зберу бирачи парламентарних и ванпарламентарних странака које нису за приступање ЕУ долази се до резултата од око 15 одсто бирачког тела. Шта је са остатком од преко 40 одсто евроскептичних гласача?

          Изгледало је, колико јуче, да је предизборни поглед на Србију био замућен, а данас се види да је у ствари замућена стварност, а да је поглед на тај мутљаг бистар. Својевремени фалсификат изборне воље постао је у протекле четири године оригинални снимак стања свести српских гласача. Оригинал фалсификата.

          Политичка коалиција која је досад водила Србију добила је поново поверење уз унутрашњу олигархијску прерасподелу. Упркос свим званичним показатељима, а посебно чињеници о стопи од 24 одсто незапослених, грађани Србије су на изборима показали да живе углавном добро, што је умирујуће и охрабрујуће.

          Добар део бирача у Србији показао је спремност да демократски учествује у маскаради старих сигурности и нових евроатлантских лажи и простаклука. У наредном периоду Србију ће водити готово сви они који су је довели на сам руб политичке, духовне, економске и социјалне пропасти. Можда би их за будућност препоручивало бар то што су извукли неку поуку и опомену из своје претходне владавине и њених погубних резултата, али о томе нема ни говора. А и зашто би, када овакви какви су задобијају поверење својих гласача.

          Да ли ће у политичко олигархијској подели сада бити мало више једних, а сутра мало више или мање других, то ионако нема неких већих последица. Тамо где нема никаквих већих промена нема ни било каквог елана и полета. Производи се дим да би се симулирала ватра.

          Досадашњи изборни период изгледа као нека пауза у стварном животу једне државе која се окончава математиком, а како ће та математика изгледати у сусрету са стварношћу, лако се може предвидети. Наравно, реч је о парламентарним изборима. Примера ради, замислимо оне који су гласали за одлучну и чврсту политику у очувању Косова и државних интереса Србије када се суоче са голом чињеницом да у влади одлучују они који Републику Српску третирају као геноцидну творевину. Они који се отворено, јавно и гласно, залажу за међудржавну сарадњу са независном „државом Косово“, образлажући то тврдњом да је Србија вршила геноцид на Косову. Недовољна утеха ће им бити да је баш такву владу подржао и онај ко је на челу „геноцидне РС“.

          О економским и социјалним проблемима у сусрету са постизборном математиком не може се ни говорити, јер у изборном процесу никаквих идеја нити има, нити их је било.

          Исход другог круга председничких избора може донети важну промену на овако овлаш насликаној политичкој сцени Србије. Поред тога, ово је избор за председника који ће морати да врши своју функцију у строго уставним оквирима.

          Николић би већ самом заклетвом на Устав Србије, подразумевајући, отклонио све иницијативе за промену Устава, а морао би одмах посегнути за поништавањем свих неуставних, што тајних, што јавних аката и уредби у вези са Косовом, и прихватити одлуку Уставног суда о уставности или неуставности Статута Војводине. На то је обавезан, а то је и јавно обећао, и то му може бити један од највећих адута за други круг председничких интереса.

          За разлику од Николића који би био у сасвим новој улози, Борис Тадић ће се, ма ко био председник владе, морати суочити са болним свођењем своје функције у уставне оквире. То суочење може бити веома болно, с обзиром на његове навике свевладања. Надохват руке му сигурно није неко тако помирљив и тих као што је то био бивши премијер Мирко Цветковић. На њему је да изабере онога који ће га мање сурово и непријатно сводити у његову Уставом ограничену улогу, што му неће бити нимало лако.

          Што се тиче поништавања неуставних споразума о фактичком признању Косова и Куперових диктата, о томе не може бити ни говора, јер он то сматра тековинама своје политике и личним заслугама.

          Николићу би у мандату председника, ако буде изабран, ово била прва влада, али и Тадићу би, мало строже гледано, ово била прва влада. Једну је на евроатлантском путу без алтернативе оборио, а друга је сачињена, судећи по непобитним и никад демантованим америчким депешама објављеним у Викиликсу, у страној амбасади.

          По тој почетној страној моделацији дошло се до резултата парламентарних избора. Остаје нам да до 20. маја видимо да ли је та моделација до краја изведена и да ли су бирачи спремни да коригују своје ђурђевданске одлуке, суочивши се већ сада тако непосредно очигледно са коалицијама које ће чинити владу која ће стрмоглаво јурити на путу у ЕУ без алтернативе.