ФИСКАЛНИ САВЕТ: Или смањење плата и пензија 15 одсто или повећање ПДВ за два одсто

ДЕФИЦИТ БУЏЕТА У 2014. БИЋЕ СРАЗМЕРНО НАЈВЕЋИ У ЕВРОПИ,

ИСПРЕД МОЖДА БУДЕ САМО УКРАЈИНА КОЈА ЈЕ У РАТУ

Павле Петровић

• „Тренутно се за плате у јавном сектору издваја скоро 11 одсто БДП, а за пензије скоро 14 одсто БДП, док је одржив ниво око осам одсто БДП за плате и десет одсто за пензије“, наведено је у резимеу Фискалног савета у Народној банци Србије
• Постоји опасност од избијања кризе јавног дуга, што налаже неодложно спровођење фискалне консолидације. Влада више нема много избора нити могућност даљег одлагања, наводи се у резимеу ФС
• Са оваквим стањем јавних финансија, Србија мора сваке године да се задужи око пет милијарди евра, како би финансирала дефицит и исплатила доспели дуг, а те обавезе из године у годину расту
• „Ако ЕПС не буде у стању да сам сервисира своје обавезе, то би вероватно потпуно урушило јавне финансије и фискална консолидација би била немогућа“, истиче Фискални савет

        УКОЛИКО влада не смањи плате и пензије за 15 одсто, колико је неопходно да би се смањио буџетски дефицит, биће принуђена да у наредном периоду то надокнади повећањем пореза на додату вредност до два одсто, оценио је данас председник Фискалног савета Павле Петровић.

        Петровић је подсетио да ће буџетски дефицит у овој години, према проценама, износити 2,6 милијарди евра, због чега је потребно да се до 2017. уштеди две милијарде евра.

        Замољен да прокоментарише изјаву вршилаца дужности министра финансија Душана Вујовића да ће плате у јавном сектору и пензије бити смањене за десет одсто „и ни динар више“, он је рекао да то није довољно.

         „За шест до осам месеци би се видело да то није довољно и та разлика од пет одсто би морала да се надокнади“, рекао је Петровић на представљању извештаја Фискалног савета у Народној банци Србије.

        Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков рекао је да би у случају да се плате и пензије смање десет одсто ПДВ био повећан за око два одсто. Он је изнео рачуницу да би 15 одсто смањења плата и пензија донело уштеду од 800 милиона евра годишње, док се смањењем од десет одсто годишње штеди 470 милиона. На три године, то је, како наводи, разлика од око милијарду евра.

        Према његовим речима, повећањем ПДВ за два одсто, проходи би били повећани за око 400 милиона годишње, што би отприлике, како каже, покрило ту разлику.

         „Ако идете на смањење плата и пензија за 12 одсто, онда би ПДВ могао да буде повећан за један одсто“, рекао је Алтипармаков.

        Он је казао да проблеми Србије нису високи порези већ велики расходи буџета па је, према његовој оцени, боље решење смањење плата и пензија јер се тако циља на узрок проблема док се повећањем ПДВ, иако се штеди исти износ, не циља на узрок проблема.

        Фискални савет је указао да ће дефицит буџета у 2014. години износити 8,3 одсто БДП, што је, како кажу, највећи дефицит у Европи, изузев можда Украјине.

        Плате и пензије у јавном сектору потребно је смањити за 15 одсто већ приликом ребаланса буџета, а упоредо с тим потребно је и отпуштање запослених у јавном сектору, наводи се у резимеу Фискалног савета Србије.

        Уштеде на платама и пензијама, како је наведено, кључне су за успех фискалне консолидације јер дају највеће ефекте које је могуће видети већ од 2015. године.

        Смањењем плата и пензија за 15 одсто остварила би се уштеда од око 800 милиона евра.

         „Тренутно се за плате у јавном сектору издваја скоро 11 одсто БДП, а за пензије скоро 14 одсто БДП, док је одржив ниво око осам одсто БДП за плате и десет одсто за пензије“, наведено је у резимеу који је дат новинарима пред почетак конференције Фискалног савета у Народној банци Србије.

        У резимеу се упозорава да постоји опасност од избијања кризе јавног дуга, што налаже неодложно спровођење фискалне консолидације.

         „Влада више нема много избора нити могућност даљег одлагања“, наводи се у резимеу.

        Наводи се и да је неопходно смањење дефицита буџета у средњем року до 2017. године, што ће пресудно зависити од структурних реформи - запосленост и плате у јавном сектору, пензијска реформа...

        Структурне реформе би кроз неколико година, ако се започну одмах, донеле годишње око 700 милиона евра уштеде.

        У резимеу се наводи да ће дефицит у 2014. износити више од 2,6 милијарди евра, што је 8,3 одсто БДП, чиме је пробијен план тако што ће приходи подбацити за око 50 милијарди динара, а на расходима могу да се остваре уштеде од око 30 милијарди динара.

        Циљ је да се дефицит у 2017. години смањи на три одсто БДП и да се заустави раст јавног дуга, који је на крају јуна ове године достигао 21,2 милијарде евра, односно 66 одсто БДП (законски лимит је 45 одсто БДП).

         „То значи да је до 2017. године потребно уштедети готово две милијарде евра, да би се фискални дефицит смањио са садашњих 8,3 одсто БДП на испод три одсто БДП“, наводи се у резимеу.

        Са оваквим стањем јавних финансија, Србија мора сваке године да се задужи око пет милијарди евра, како би финансирала дефицит и исплатила доспели дуг, а те обавезе из године у годину расту.

        До 2017. године потребно је уштедети готово две милијарде евра, да би се фискални дефицит смањио са садашњих 8,3 одсто БДП на испод три одсто БДП, оцењује Фискални савет Србије.

        У резимеу у који су новинари имали увид пре конференције у Народној банци Србије, наводи се да ће дефицит у 2014. износити више од 2,6 милијарди евра, што је 8,3 одсто БДП, чиме је пробијен план, пошто ће приходи подбацити за око 50 милијарди динара, а на расходима могу да се остваре уштеде од око 30 милијарди динара.

        Са оваквим стањем јавних финансија, Србија мора сваке године да се задужи око пет милијарди евра, како би финансирала дефицит и исплатила доспели дуг, а те обавезе из године у годину расту, наводи савет.

        Структурне реформе би кроз неколико година, ако се започну одмах, донеле око 700 милиона евра уштеде годишње.

        У резимеу се упозорава да постоји опасност од избијања кризе јавног дуга, што налаже недоложно спровођење фискалне консолидације.

         „Влада више нема много избора, нити могућност даљег одлагања“, наводи се у резимеу Фискалног савета.

        Лоше пословање државних јавних предузећа годишње кошта државу око милијарду евра, а до 2017. године тај трошак би морао да се преполови, оценио је данас Фискални савет.

         „Огромни трошкови државних јавних предузећа прете да потопе јавне финансије Србије“, наведено је у резимеу Фискалног савета у који су новинари имали увид пре конференције у Народној банци Србије.

        Процена Фискалног савета је да би довођење у ред државних јавних предузећа могло до 2017. године да обезбеди уштеде од 400 до 500 милиона евра, а за то је најважније реструктурирање и решавање предузећа којима држава даје гаранције на задужења.

        Највећи ризик тренутно је лоше пословање највећег државног предузећа ЕПС, наводи се у резимеу.

         „Ако ЕПС не буде у стању да сам сервисира своје обавезе, то би вероватно потпуно урушило јавне финансије и фискална консолидација би била немогућа“, истиче Фискални савет.

        У резимеу Фискалног савета се наводи да Србијагас генерише губитке, јер не наплаћује гас који испоручује Азотари, Петрохемији, Метанолско сирћетном комплексу, топланама...док „Железара Смедерево и даље повећава фискални трошак“.

        Председник Фискалног савета Павле Петровић је рекао да Србијагас дугује 1,2 милијарде евра, што значи да то јавно предузеће за четири до пет година „поједе“ један Телеком, указујући да је ЕПС у том смислу „Србијагас у настајању“.

        Тањуг