Европска унија индиректно признала да је нудила Русији да „Источни прстен“ заобиђе Србију

ПОРТПАРОЛКА КОМЕСАРА ЗА ЕНЕРГЕТИКУ „ИЗВАДИЛА“ СЕ ДА ЕУ

НЕ КОМЕНТАРИШЕ ОНО ШТО ПРЕНОСЕ МЕДИЈИ

• ФАКТИ: Да оно што је Ивици Дачићу откривено у Санкт Петербургу није тачно - деманти би из Брисела стигао исто вече. Тада би се ЕУ-званичници утркивали у коментарисању онога што „преносе медији“

       ЕВРОПСКА комисија је предочила да не може коментарисати у медијима пренету критику шефа српске дипломатије Ивице Дачића због тога што су званичници Европске уније наводно нудили Русији да се преко Бугарске, Румуније, Словачке и Мађарске изгради гасовод „Источни прстен“ којим би била заобиђена Србија.

       Дачић је рекао да су му то пренели руски званичници на економском форуму у Санкт Петербургу. Он је подвукао да је „толико лицемерје незамисливо“, и да, „ако је то тачно, онда заслужује веома озбиљне разговоре са Европском комисијом о њиховом односу према интересима Србије и грађанима Србије“.

       На молбу да се осврне на ову изјаву Дачића, Ана Каиса-Итконен, портпаролка европског комесара за енергију Аријаса Кањетеа, агенцији Бета је одговорила да што се тиче те, како тврде медији, дате изјаве шефа српске дипломатије, „Европска комисија не коментарише осврте пренесене у средствима информисања“.

       Ана Каиса-Итконен је нагласила да Европска комисија с државама ЕУ води преговоре о енергетској политици и инфраструктури за Југоисточну Европу с циљем да се додатним правцима и изворима енергије, као и доградњом инфраструктуре те земље повежу и обезбеди им се снабдевање гасом.

       Портпаролка европског комесара за енергију је истакла да ће у том циљу, а „у склопу стратегије Енергетске уније ЕУ, бити одржан скуп високе радне групе за гасно повезивање средње и југоисточне Европе (CESEC) 10. јула у Дубровнику и Србија је позвана на тај састанак“.

       Србија је, као кандидат за чланство у ЕУ, већ учествовала на састанцима стручњака ове радне групе чланица ЕУ из средње и југоисточне Европе, а Европска комисија је потврдила да Стратегијом Енергетске уније за земље тог региона, укључујући Србију, треба да се обезбеди снабдевање гасом из три извора, при чему се, међутим, првенство даје изградњи Јужног гасног коридора за набавку гаса из Азербејџана, Средње Азије, Кипра и Израела.

       Европска комисија је досад била уздржана према изградњи гасовода Турски ток за пренос руског гаса до турско-грчке границе, потом и преко Македоније и Србије у Мађарску, али је договором о изградњи „Источног прстена“ предочено да би се њиме преносио гас из разних извора, укључујући Русију.

       Како су раније агенцији Бета пренели европски дипломатски извори у Бриселу, мада би та нова инфраструктура за доток гаса из разних извора заобилазила Србију, изградња српско-бугарске гасне везе омогућила би доток извесне количине гаса у Србију и преко тог новог гасовода.

       Могући извори гаса за Источни прстен били би Азербејџан, Туркменистан, Ирак, Кипар и Русија.

       Дачић је, према медијским извештајима, после разговора с председником Управног одбора Гаспрома Алексејем Милером, нагласио да понуда да се заобиђе Србија толико лицемерје од функционера у Бриселу какво није могао ни да замисли, јер су они били главни који су учинили све да пропадне пројекат Јужни ток.

       „Генерално, када руски гас треба да иде за Србију, то је онда политички проблем, а када треба да иде у западну и северну Европу, онда је то економија која нема везе с политиком", предочио је Дачић.

       Српски министар је навео да договор Русије и Грчке о изградњи деонице Турског тока наговештава да би будући гасовод требало да ипак иде и преко Македоније и Србије до Мађарске и Аустрије.

       Председник Удружења за гас Србије Војислав Вулетић је такође изјавио да Србија и ЕУ немају алтернативу снабдевању руским гасом, а да идеја да европски гасовод заобиђе Србију, показује став Европе према њој.

       Нови гасовод „Источни прстен“ кроз Словачку, Мађарску, Румунију и Бугарску могао би да почне да се гради 2018, произлази из договора тих земаља потписаног у Риги крајем маја.

       Бета

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари