ЕП: Србија мора знати да је признање Косова горка пилула коју ће можда морати да прогута у будућности

НЕ КРИЈЕ ДА ЋЕ НАС И ДАЉЕ УВЕРАВАТИ ДА „ПУНА НОРМАЛИЗАЦИЈА“

И ПРИЗНАЊЕ - НИСУ ИСТО

  • У анализи Генералног директората за међународна питања Европског парламента (ЕП) се наглашава: „ЕУ мора уложити напор да поспеши комуникацију и нагласи да су преговори Србије о чланству усредсређени на пуну нормализацију односа две стране (Београда и Приштине), а не обавезно на признавање (мада се то у једном тренутку може догодити у будућности)“

        ЕВРОПСКА унија (ЕУ) мора да разјасни српској јавности да на путу Србије ка чланству у ЕУ захтев за „пуном нормализацијом“ односа с Приштином „није нужно признавање Косова… мада се то у једном тренутку у будућности може догодити“, наводи се у анализи Генералног директората за међународна питања Европског парламента (ЕП).

        У Препорукама ЕУ и ЕП у том документу се подвлачи да „јавност у Србији слабо разуме шта тачно ЕУ тражи кад је у питању Косово, укључујући разграничење поимања пуне нормализације од признавања, уз опаску да је „Косово најспорније питање“ у односима и преговорима ЕУ са Србијом о чланству.

        Зато, како се каже, „ЕУ мора уложити напор да поспеши комуникацију и нагласи да су преговори Србије о чланству усредсређени на пуну нормализацију односа две стране (Београда и Приштине), а не обавезно на признавање (мада се то у једном тренутку може догодити у будућности)“.

        Јер, наводи се у анализи, „мада је то и даље за многе Србе горка пилула која треба да се прогута, може бити довољан политички смоквин лист да се ублаже бриге око независности Косова“.

        Генерални директорат за међународна питања ЕП предочава да ЕУ слабо успева да јавност у Србији и другим земљама региона на путу ка Унији обавести какву им све подршку Унија пружа и шта тачно од њих очекује.

        У документу, у којем се наводи да су различити односи и интереси Србије кад је реч о везама с ЕУ, САД, Кином и Русијом, наглашава се да је битно да „Европска унија обезбеди да се околности до којих је дошло 2013. у Украјини, не понове у Србији 2018“.

        „А то захтева“, како се истиче, „да приступ Србије Унији буде уобличен другачије од начина на који остале земље иду ка ЕУ“.

        Аутори анализе стављају до знања да је у Србији „сваки корак који се сматра претњом територијалној целовитости или суверенитету Србије, а то посебно укључује губитак Косова, виђен као опасност по опстанак нације“.

        У посебним Препорукама за ЕП се наводи да Парламент ЕУ „мора у сарадњи с Европском комисијом помоћи у развијању стратегије обраћања кад је у питању оно што се од Србије на путу ка чланству очекује везано за Косово“.

        То треба да буду сарадња с цивилним друштвом, информативне кампање, деловање парламентарних радних група ЕП-Србија с циљем, додаје се, „да се што боље упозна јавност у Србији, а посебно да се допре до унутрашњег дијалога о Косову тако што ће се предочити чињенице кад је реч о обавезама Србије у погледу Косова са становишта ЕУ“.

        Бета

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари