Долазе ли Емирати сами у Србију или их доводи Запад - да избија „руски клин”?

ИЗГЛЕДА ДОБРО ИЗ НАШЕ СИРОТИЊСКЕ ЖАБЉЕ ПЕРСПЕКТИВЕ, ПА ИПАК...

         НАШИ политичари причају „бајке” уочи избора. Обећавају златна брда и долине.

         Сад се, иако се изборни Ђурђевдан већ удаљио, појавило златно брдо чудо-сарадње са Уједињеним Арапским Емиратима. У области пољопривреде.

         Јавности је већ шапнуто: наше је само да произведемо, а УАЕ ће да све исфинансирају, превезу и одвезу за своје петродоларе.

         Изгледа добро, поготово из наше сиротињске жабље персспективе. А ипак је тешко избећи питања:

         Откуд сад одједном Емирати?

         Је ли све просто и геополитички неутрално: схватили шеици да им је улагање у грчку пољопривреду мало, па... или је западна „велика политика” одлучила да се умеша, да уведе у игру Емирате, да се Србија не би преко пољопривредног извоза још више везала за Русију?

 

Милан ПРОСТРАН, секретар за пољопривреду Привредне коморе Србије

Треба се определити за земљу где се може добити јефтинији капитал

• Наши ресурси обрадивог земљишта су у последњих 30 година смањени за 350 000 хектара, због путева и мелиорације, а потенцијално бисмо могли да хранимо - поред 7,5 милиона у Србији - још око 20 милиона људи

         РАЗГОВОРА са арапским земљама, богатим нафтом, о потреби производње хране код нас за њихова тржишта било је у време Југославије.

         Засад је мало информација о овоме што је сада актуелизовано, а једна од информација је да ће им се понудити огромне површине под закуп, али треба сачекати детаље. Чињеница је да нам фали капитал и да зато врло мало користимо ресурсе, а ниво производње нам је дупло мањи него пре 20 година. Капитал нам је потребан да бисмо  обезбедили већу плодност земљишта и да бисмо удвостручили производњу хране.

         Наши ресурси обрадивог земљишта су у последњих 30 година смањени за 350 000 хектара, због путева и мелиорације, а потенцијално бисмо могли да хранимо - поред 7,5 милиона у Србији - још око 20 милиона људи. Иначе, и руско тржиште и тржиште арапских земаља су огромна.

         Са Руском Федерацијом смо већ уходани у трговини воћем и поврћем, успостављени су канали и партнери, интензивирани су преговори да се нађу канали за извоз прерађевина и свињског меса.

         У арапске земље смо некада много извозили, највише јагњеће, јунеће и пилеће месо, пшеницу и кукуруз. То су робе које могу да се транспортују хиљадама километара.

         Политички гледано, треба се определити за ону земљу где се може добити јефтинији капитал.

 

Драган ПЕТРОВИЋ, Институт за међународну политику и привреду

Треба видети да ли би то ометало стратешку сарадњу у области пољопривреде са Русијом

• Николић, Коштуница и Дачић – иако по броју нису доминантни – одражавају већинско расположење народа у Србији за што тешњим односима са Русијом

         ТРЕБА видети о којим количинама је реч, да ли су толико велике да би ометале стратешку сарадњу у области пољопривреде са Русијом, да ли су повољности Емирата веће у односу на Русију...

         Али, невезано од тога, код људи који су добро обавештени и који се баве том ситуацијом, стиче се утисак да Николић, Коштуница и Дачић – иако по броју нису доминантни – одражавају већинско расположење народа у Србији за што тешњим односима са Русијом. Контра стоје Чеда Јовановић, Шутановац и добар део политичара из ДС, сем можда Јеремића, а и Динкић.

         Ако се тако посматра на ствари, може се рећи да Динкић увек остаје Динкић – по много чему проблематичан за неке наше опште интересе. Динкић је дуго одбијао било какву сарадњу са Русијом и тек пред формирање ове владе је почео или да глуми да је и он за сарадњу са Русијом или се такопосравља зато што се суочио са тим да нема инвестиција са друге стране.

         Кад је реч о Вучићу, док је Николић био председник СНС, Вучић је важио за политичара окренутијег Западу. Сада, кад је преузео странку, под лупом је, јер је једно ако сте окренути Западу као други у странци, а друго је како водите и усмеравате највећу странку у земљу а ви сте јој лидер. Са тог аспекта бих се уздржао од коначног суда и констатовао бих да је Вучић био и у Москви где је као министар одбране покушао да договори војну сарадњу.

 

Слободан ЈАНКОВИЋ, истраживач-сарадник Института за међународну политику и привреду

Могуће је да су се Емирати појавили као противтежа тешњој сарадњи са Русијом

• Арапски монарси раде по диктату или у сагласју са западним земљама. Крајњи резултат економског везивања Србије за Запад -  а ово јесте посредно наставак са Србијом у западном загрљају – дугорочно не доноси ништа добро Србији

         ЈОШ од 2009. Србија посећује велики сајам хране у Емиратима преко кога могу да се лансирају пољопривредни производе у земље Персијског залива.

         Зашто је баш сад најављена реализација тог пројекта – то можемо повезати са намерама Русије да тешње сарађује са Србијом. Са друге стране, то има и своју претходну логику.

         Да ли Србија може да извози храну и у Емирате широм Персијског залива и у Русију? Наравно да може, али са постојећом пољопривредном политиком то не може!

         По обрадивом земљишту које се наводњава, на европском смо зачељу. Дакле, немамо хране за извоз.

         Када је реч о улагању у карго на Дунаву, Емирати и земље Персијског залива последњих годину дана много улажу у Грчку  и очигледно је да западне земље, утичући на своје партнере у арапском свету, желе да на сваки начин предупреде ширење руског и кинеског интереса на Балкан и друге делове света, као што је случај са Африком.

         Овде се ради о томе да арапски монарси раде по диктату или у сагласју са западним земљама, а знамо да крајњи резултат економског везивања Србије за Запад -  а ово јесте посредно наставак са Србијом у западном загрљају – дугорочно не доноси ништа добро Србији.

         Нама су потребне инвестиције европских земаља, али не по цену да то одбије инвестиције из Русије или Кине.

         Иначе, и Иран је показивао интересовање за увоз наше хране, али је влада често гледала да ограничи контигенте извоза у ту земљу.

 

Дејан МИРОВИЋ, економиста

Прво да српску пољопривреду заштитимо од Европске уније

         БОЉЕ да се оставе нереалних пропагандних парола и да се окрену спашавању наше пољопривреде која није у стању ни да изнесе довољно производа на руско тржиште где имамо споразум о привилегованом положају.

         Треба да заштите нашу производњу од Европске Уније и уговора о слободној трговини који уништава нашу пољопривреду. Нека виде како ће да подигну нашу производњу јер нам Руси траже више него што можемо да произведемо.

 

Бранко ПАВЛОВИЋ, саветник малих акционара, Иницијатива за нормалну Србију  

Треба видети: ко нам је стратешки важнији – Русија или Емирати

• Никакви Емирати не могу `повући` ни приближну количину хране у односу на Русију, а ако желе мимо тога, на свој ризик и своју одговорност, да граде карго-центар – и више су него добро дошли   

         УКОЛИКО неко хоће да уложи новац свестан ризика, ми не треба да се бунимо, сем ако то стратешки не мења нешто поводом Дунава као ресурса. Али, бојим се да у комбинацијама господина Динкића то никада није случај.

         Све његове велике инвестиције из иностранства се мање више завршавају тако што Србија даје инвеститору новац да инвестира у Србију. Петсто милиона евра смо дали за Заставу пре него што је склопљен уговор са Фијатом и онда још најмање 800 милиона евра да то почне да ради. То је 1,3 милијарде евра. Још смо се обавезали да ћемо за запослене ми трајно плаћати доприносе из буџета. За тих 2500 запослених, а остале грађане Србије смо оптеретили са око 1,75 милијарди евра.

         Треба још видети детаље  тога са Емиратима и да ли већ постоји интересовање неких инвеститора. У том случају треба да се направи нека врста тендери и да се стратешки договори ко нам је важнији и приоритетнији.

         Извесно је да никакви Емирати не могу `повући` ни приближну количину хране у односу на Русију, а ако они желе мимо тога, на свој ризик и своју одговорност да граде карго-центар – и више су него добро дошли.