Ђурђевдан показао да нисмо политички мртав народ колонијалне свести

Двери организовале апел јавних личности у одбрану изборне воље грађана - Наш глас вреди онолико колико смо спремни да га бранимо!

* Наша изборна воља је узурпирана од однарођене политичке гарнитуре у Београду и њихових страних тутора

* Ако данас не одбранимо ђурђевданску изборну вољу сутра ће бити касно, и за нас, и за нашу децу, и за политичку слободу Србије

* Биланс националних губитака у последњих двадесет година опомиње да је последњи час за овакву одбрану, а да је наш глас на изборима једини наш преостали национални иметак. Зато позивамо на свенародно потписивање овог Апела и на протест који неће престати до признања светиње народне воље

Слобода је стварни разлог
зашто људи уопште живе заједно у политичкој организацији.
Без ње, политички живот би био бесмислен.

Хана Арент

        УКИНУЛИ су нам право на рад, на родитељство, на лечење, на школовање, на информисање, на слободу мишљења и изражавања. Одузели су нам право да бранимо Отаџбину. Забрањују нам да се сећамо, да се рађамо, да васпитавамо, отимају нам сроднике, дијалекте и завичаје. Под управом марионетске власти, од пуноправних грађана, свели смо се на голе пореске дужнике. Развлашћени од свих неотуђивих људских права, сачували смо једино бирачко право.

         Изборна воља Србије исказана на Ђурђевдан показала је, да и поред економске беде, медијске и идеолошке окупације, кривотворених бирачких спискова, нисмо политички мртав народ колонијалне свести. Довољно, да се страни усрећитељи Србије и њихове домаће скутоноше одлуче да нас лише и последњег уставноправног „луксуза” - да одлучујемо ко ће нас представљати у скупштинама.

        У мраку изборне ноћи, уз потпуни мук аналитичара свих фела, пребројавање гласова се претворило у прекрајање воље народа. Волшебно се појавило неколико стотина хиљада неважећих гласачких листића. И овог пута је марионетској власти најсвесрднија помоћ у рушењу народне суверености и уставног поретка Републике Србије стигла из Бондстила. Косовскометохијски Срби, чија је политичка воља подједнако ирелевантна и за НАТО окупаторе и за Коалицију на власти у Београду, најпре су били физички спречени да остваре своје бирачко право, а потом  су њихови гласови масовно фалсификовани.

        После свих пљачки добара извршених у име „срећне будућности”, треба покрасти и наше гласове, како би се добила национално равнодушна и политички анемична Скупштина. Без домаћег легитимитета, али са страним туторством као carte blanche за путовање „ка обећаној будућности”. Посебно је без представника у скупштинама свих нивоа требало оставити преко 10 процената неутихнулих противника евроунијатског раја.

         Тако би комбинацијом предизборних обмањивања и постизборних лоповлука, још једном добили Владу изабрану од формалне скупштинске већине, али са мањинским бирачким мандатом.

         Супротно чл. 2. Устава Србије, по коме - ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана – наша изборна воља је узурпирана од однарођене политичке гарнитуре у Београду и њихових страних тутора.

         Наш глас вреди онолико, колико смо спремни да га бранимо. Ако данас не одбранимо ђурђевданску изборну вољу сутра ће бити касно, и за нас, и за нашу децу, и за политичку слободу Србије. Биланс националних губитака у последњих двадесет година опомиње да је последњи час за овакву одбрану, а да је наш глас на изборима једини наш преостали национални иметак. Зато позивамо на свенародно потписивање овог Апела и на протест који неће престати до признања светиње народне воље, јер „глас народа је глас Бога”.

1.    Проф. др Коста Чавошки, академик
2.    Проф. др Мила Алечковић
3.    Биљана Ђоровић, новинар
4.    Милутин Шошкић
5.    Добрица Ерић
6.    Проф. др Љубомир Протић
7.    Ангелина Марковић, правник, историчар и информатичар
8.    мр Владимир Димитријевић,  књижевник
9.    мр  Зоран Чворовић, правни историчар
10.    Жељко Цвијановић, новинар
11.    Остоја Симетић, Српски културни клуб Преображај
12.    Александар Павић, политиколог
13.    др Влајко Пановић, клинички психолог
14.    Мирјана Булатовић, књижевник
15.    Игор Ивановић, књижевник
16.    Љиљана Булатовић Медић, новинар и публициста
17.    Проф. др Јасмина Вујић, Калифорнија, САД
18.    Владимир Умељић, историчар
19.    Ђуро Билбија, новинар