Дачић и Вучић и на Тачијевој удици

ЈОШ НЕ ЗНАЈУ НИ КАДА ЋЕ ПОЧЕТИ ПРЕГОВОРЕ О ПРИДРУЖИВАЊУ,

НИ КАКАВ ЋЕ ИМ „ПРЕГОВАРАЧКИ ОКВИР“ ПОНУДИТИ

• Немачка и Велика Британија пре два месеца осталим чланицама поднеле предлог („нон-пејпер”) према коме би процес нормализације, осим кроз поглавље 35, требало да буде директно везано за сва остала преговарачка поглавља, тако да у случају застоја у нормализацији аутоматски дође и до суспензије преговора
• Тања Мишчевић признала да би то де факто дало Приштини могућност да одређује темпо преговора Београда и Брисела и нагласила: „Питање Косова требало би да буде концентрисано само у поглављу 35, док у осталим поглављима Приштина не сме да буде преговарач“
• Британско-немачки нон-пејпер је у међувремену претрпео значајне измене, а на столу је тренутно компромисна верзија коју су сачинили представници Литваније. Папир сада предвиђа да се преговори везују за Косово само у стварима од „кључног значаја“

        ДЕСЕТ дана пре кључног састанка Савета министара ЕУ још се не зна када ће Србија почети преговоре о придруживању ни како ће изгледати преговарачки оквир, кажу за Тањуг бриселски дипломатски извори.

        „У току су интензивне консултације између земаља чланица“, рекао је Тањугу високи европски дипломата који је инсистирао на анонимности, додајући да ће неизвесност вероватно трајати до 17.децембра, када ће се у Бриселу окупити шефови дипломатија ЕУ.

        Када је реч о датуму међувладине конференције Србија-ЕУ, која формално означава почетак преговора, већина у Европском савету сматра да би она могла да се одржи 20.децембра, непосредно након последњег самита ЕУ у овој години.

        Немачка и неколицина других чланица сматрају да треба сачекати јануар, јер нису задовољни темпом примене Бриселског споразума, кажу Тањугови извори.

        „Немци инсистирају да се пре почетка преговора реши питање правосуђа на северу Косова“, кажу у седишту ЕУ, додајући да према Акционом плану о спровођењу Бриселског споразума то треба да буде завршено до краја године.

        Ова тема, која се у ствари своди на успостављање Основног суда у Митровици, требало би да буде тема предстојеће рунде бриселског дијалога председника владе Србије Ивице Дачића и косовског премијера Хашима Тачија 13. децембра.

        Како је новинарима јуче рекао председник општине Косовска Митровица Крстимир Пантић, Приштина инсистира да седиште тог суда буде у Јужној Митровици, са истуреним одељењима на северу, док Београд тражи посебне судове за српске општине.

        „Ако се Дачић и Тачи следеће недеље договоре, Немци ће практично остати без аргумената за даље одлагање почетка преговора“, каже Тањугов извор.

        Додатни фактор, који не иде на руку Србији, су предстојећи божићни празници.

        Како је шеф српске дипломатије Иван Мркић јуче објаснио у изјави за „Данас“, „ту није реч о политици, већ је питање само у томе да ли ће због божићних празника на Западу све моћи да се организује за 20. децембар“.

        Друго, можда и важније нерешено питање је преговарачки оквир чија је израда у току, а расправа се врти око тога на који начин преговоре о придруживању треба везати за процеш нормализације односа Београда и Приштине.

        Немачка и Велика Британија су пре два месеца осталим чланицама поднеле предлог („нон-пејпер”) према коме би процес нормализације, осим кроз поглавље 35, требало да буде директно везано за сва остала преговарачка поглавља, тако да у случају застоја у нормализацији аутоматски дође и до суспензије преговора.

        Шефица српског преговарачког тима Тања Мишчевић је недавно више пута истакла да би то било неповољно за Србију, јер би де факто дало Приштини могућност да одређује темпо преговора Београда и Брисела.

        „Питање Косова требало би да буде концентрисано само у поглављу 35, док у осталим поглављима Приштина не сме да буде преговарач“, рекла је Мишчевић јуче за „Блиц“.

        Како Тањуг сазнаје, британско-немачки нон-пејпер је кроз досадашњу дебату у Савету претрпео значајне измене, а на столу је тренутно компромисна верзија коју су сачинили представници Литваније, земље која тренутно председава Саветом.

        „Овај папир је много ‘мекши’ и предвиђа да се преговори везују за Косово само у стварима од кључног значаја“, каже дипломата који је имао увид у овај документ.

        Он је, међутим, додао да је већина формулација из литванског папира стављена у угласте заграде.

        У ЕУ је обичај да се у заграде стављају они делови радних докумената о којима није постигнута сагласност.

        Све ово значи да ће неизвесност око датума и преговарачке платформе практично потрајати до последњег часа.

        Уз подсећање да је напета атмосфера владала и уочи доношења свих претходних кључних бриселских одлука, од потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању, до статуса кандидата и зеленог светла за преговоре, могло би се констатовати да је, кад је реч о Србији и ЕУ, неизвестан финисх већ успостављен као традиција.

        (Тањуг)