Да нас мимоиђу `српско пролеће` и Томино јајарење

Прича о крађи избора кнежева је вечера за све – и из опозиције, и из власти, и друштвене елите

* Уместо што прориче Тадићев политички крај, Томислав Николић може само да постави озбиљна питања о крађи, да власти да време да на њих одговори и да, ако не буде задовољан одговорима, одустане од другог круга избора. Ако пак власт докаже да крађе није било, да опет одустане од другог круга избора јер је тешко погрешио

* У свему другом, дакле у изласку на други круг у било којој варијанти, показаће се као бедни калкулант, који је за један још беднији мандат зазвао име божје

* Веома је важно – ако се крађа на било који начин покаже истинитом – да то не буде увод у било какво „српско пролеће“ или нешто слично јер већ смо једном рушили владара тако што смо рушили државу, и то није било добро. Ако то буде цена Тадићеве смене, држим да је чак и Тадић у трећем мандату бољи од тога

          КАДА сам ономад написао да ће се одмах после избора показати ко је права опозција, а ко није, нисам ни сањао да ће се то доказивање обавити на овако драстичном тесту и на овако јасан начин. Наиме, свакоме ко је заинтересован за елементарни правни поредак и грађане тренутна ситуација одузима право на било какву политичку калкукацију. А то ће рећи да, ако је Тома Николић, уопште помислио да би изборна крађа могла да му помогне у другом кругу избора, онда он нема појма шта држи у својим рукама. Наравно, не мислим на фалсификоване листиће, већ на нешто много веће.

          И биће да је сасвим тако судећи према Томиној изјави у петак, када је најавио велике протесте због изборне крађе, али не и излазак из изборног процеса. А то значи да, ако Николић искористи крађу избора за свој пласман у другом кругу председничких избора, да је то најобичније политикантско јајарење, разлог сасвим довољан да нестане са сцене, и то не као пропуштена прилика, већ као велика заблуда, нека врста Вука Драшковића из 2000-тих. Јер учешће на изборима за које тврдите да су покрадени јесте потпуно одсуство било какве свести о правном поретку, које може настати једино из уверења да се држава од киоска с пљескавицама разликује само по томе што је држава мало већи киоск.

          А то ће рећи да Николић, уместо што прориче Тадићев политички крај, може само да постави озбиљна питања о крађи, да власти да време да на њих одговори и да, ако не буде задовољан одговорима, одустане од другог круга избора. Ако пак власт докаже да крађе није било, да опет одустане од другог круга избора јер је тешко погрешио.

          У свему другом, дакле у изласку на други круг у било којој варијанти, показаће се као бедни калкулант, који је за један још беднији мандат зазвао име божје (Vox populi, Vox Dei).

          Јер, све док принципијелно инсистира на истини о изборима, одбијајући без ње и наставак избора (Николић) и улазак у парламент (Николић и Коштуница), опозиција се бори за интересе грађана, а, ако постоји иједан њен интерес који је у супротсности с тим, онда она није опозиција, онда није ништа.

          Зато је важно да опозиционе странке забораве на све политичке разлике и сумњичења и да формирају једно заједничко тело које ће у јавности инсистирати на том захтеву и истраживати шта се стварно догодило. Онај кога ту не буде – а већ сад ми се чини да нису сви једнако ту, као и да нису са истим мотивима, а радикали никако – тај се сам се исписао. Једино тако може да буде када у питању није политка, већ елемантарни правни поредак, оно што раздваја грађане од трибалне руље.

          Наравно, прича о крађи избора показаће нам да ли нас је српска власт, гурајући нас у Европу, фактички све време изгуравала из европског поретка. Од понашања Европе у тој ствари, опет, зависиће хоће ли да сарађује са једном земљом поретка или са племенима којима ће узети сву плодну земљу, а заузврат им инсталирати две светлеће рекламе кока-коле и поглавицу људождера. И сазнаћемо, наравно, да ли су нам ови на власти толико претили 90-тим, само због тога да би нас у њих поново гурнуле.

          На крају, веома је важно да – ако се крађа на било који начин покаже истинитом – то не буде увод у било какво „српско пролеће“ или нешто слично јер већ смо једном рушили владара тако што смо рушили државу, и то није било добро. Ако то буде цена Тадићеве смене, држим да је чак и Тадић у трећем мандату бољи од тога.

          Елем, данас нам, да бисмо уопште ову кризу као држава преживели, елементарног грађанског поштења и основне политичке мудрости треба више него што смо их показали иједном у последњих 20 година. Зато, они – мислим на политичаре – који се плаше да би њихови мудрост и поштење данас могли да прођу непримећено, нека бар с тим буду мирни. Видеће се и са Месеца. Елем, нека буде да претерујем, али прича о крађи избора кнежева је вечера за свакога и из опозиције, и из власти, и међу представницима елите.

          Нека игре почну, сире, већ се молим да не буду крваве.