Да ли је за Србију добро да неки њени амбасадори имају по два пасоша?

ПОЧЕЛО СА МИЛАНОМ ПАНИЋЕМ И РАДМИЛОМ МИЛЕНТИЈЕВИЋ...

       НЕКИ људи на положајима у Србији већ две деценије имају по два пасоша. Најпознатији пример је - бивши председник владе СРЈ  Милан Панић.

       И данас је иста ситуација. Неколико амбасадора Србије има по два држављанства и два пасоша.

       Упућени тврде да је међу њима и Владимир Петровић, амбасадор Србије у Вашингтону. Да и он има - или, да је, у најмању руку, имао - и други пасош. Чак да је тај пасош - амерички.

       Сматрате ли да су два држављанства допустива у дипломатији?

       Поготово да неко буде амбасадор Србије у земљи чији пасош такође има?

Живадин ЈОВАНОВИЋ, председник Београдског форума, шеф дипломатије СРЈ Велике државе не именују странце и бипатриде за амбасадоре

• Србија и Америка поводом Косова и Метохије имају супротне интересе. Чије интересе ће да заступа амбасадор са два пасоша поводом КиМ?

       ПРАКСА у свету, коју је наша земља дуго поштовала, јесте да има само амбасадоре који су њени држављани. У великом свету странци не могу бити дипломатски представници, а поготово амбасадори не могу бити страни држављани - јер је држављанство показатељ лојалности и значи верност једној држави.

       Ако је неко бипатрид, има два држављанство, претпоставља се да има подељену лојалност и зато није погодан за амбасадора. Ако неко  има два држављанства, од којих је једно америчко, претпоставља се да, пошто је Америка суперсила, тај амбасадор није у могућности да заступа интересе било које друге државе. Ако уз то има каријеру, бизнис и домицил у Америци, тешко је да се претпостави да ће ваљано да заступа интересе Србије.

       Такав случај је дошао на таласу исказивања претеране кооперативности према Западу, односно Америци. Амбасадори Србије и на неким другим местима имају два држављанства...Али, Србија није млада држава па да прави такве експерименте и требало би да примењује општеприхваћена начела у дипломатским односима.  Бивша СФРЈ, па после ни СРЈ нису никада имале странце за дипломатске представнике.

       Постоји закон о јавним службеницима у РС који каже да странци у јавној служби - влади и полицији- не могу да буду запослени, а амбасадор није обичан чиновник, већ изасланик шефа државе и - баш као и он - представља укупност политичких, економских, безбедносних и свих других интереса.

       Не може неко ко има страно држављанство да буде заступник интереса неке друге земље.

       Уосталом, погледајте пример амбасадоровог двојног држављанства у Србији и Америци, кад је реч о Косову - то су две земље које поводом Косова имају супротне интересе.

       Чије интересе ће да заступа амбасадор поводом Косова и Метохије?

Предраг СИМИЋ, бивши амбасадор Србије у Паризу Амбасаор са два пасоша је у сукобу интереса

       ТО ЈЕ доста необично, али била су два таква случаја и чини ми се да су се амбасадори у Немачкој и САД одрекли двојног држављанства.

       У сваком случају, амбасадор са двојним држављанством је у сукобу интереса и то би компликовало његов дипломатски статус. Није ми познато да у иједној земљи амбасадори могу имати два држављанства, а поготово не у земљи у којој су акредитовани.

       То би према Бечкој конвенцији било инкомпатибилно са њиховим дипломатским статусом.

Бранко БРАНКОВИЋ, амбасадор СФРЈ при УН у Женеви Свилановић хтео да у Чикаго за конзула пошаље човека који је тамо имао две кафане

• Тачно је да по Уставу сваки држављанин Србије има иста права, али није ни логично ни паметно да двојни држављанин иду за амбасадоре, а поготову не у земљу у којој имају друго држављансто. Уосталом, 95 одсто земаља не признаје двојно држављанство!  

       СРБИЈА признаје двојна држављанства, па лица са два пасоша имају сва права као сви држављани Србије. Међутим, да неко ко има двојно држављанство, па још да буде амбасадор у земљи другог држављанства - то је крајње неуобичајено и нимало добро.

       Подсетићу да је у време Ђинђићеве владе, министар Миодраг Перишић, који је имао српско и канадско држављанство, био именован за амбасадора у Канади.

       Канађани су се одмах успротивили, јер знају да то тако не иде. После више месеци преписке, у којој је Ђинђић инсистирао на Перишићевом именовању, а Американци помагали, Перишића су Канађани примили и направљен је преседан.

       Имали смо и држављанку САД и Србије која је била именована за амбасадорку у Израелу, на чему је инсистирао Свилановић. И то је била аномалија. Имали смо, такође у време Свилановића, човека који је био генерални секретар за кадровска питања, а кога су хтели да пошаљу за генералног козула у Чикагу, иако је живео у Чикагу и у том граду имао две кафане. Тотални апсурд.

       То није прошло јер је отишао Свилановић, дошао је Драшковић... Код Јермића је то било мало мање, али он није могао да пуно утиче на то ко ће све бити амбасадор по Европи - од Огњеновићке, која нема никакве везе са Норвешком и Данском, преко Хрустановићке која је била градоначелник а сада је у Словачкој, па је њена снаја која је из Тадићевог кабинета била именована за амбасадорку у Риму са једином квалификацијом да је завршила италијански, па је Јелица Курјак девет година била у Москви итд, итд, итд.  

       Да се вратимо на тему - тачно је да по Уставу сваки наш држављанин има иста права, али није ни логично ни паметно да двојни држављанин иду за амбасадоре, а поготову не у земљу у којој имају друго држављансто.

       Уосталом, то нећете наћи ни у једној западноевропској земљи или Русији. Не заборавите да 95 одсто земаља не признаје двојно држављанство!  

Владислав ЈОВАНОВИЋ, мнинистар спољних послова СРЈ и амбасадор у УН Два пасоша су опасна клизавица јер значе подељену лојалност

• Имали смо више држављана САД који су били чланови владе. Примера ради, Милан Панић је био амерички држављанин и српски премијер, што је било потпуно незамисливо, а Радмила Милентијевић је у два маха била министар у влади

       ЗАИСТА је потпуно необично и није сагласно са праксом и интересима земље, јер други пасош амбасадора доводи у тешку позицију јер мора да вуде лојалан и једној и другој земљи што може увек да буде опасна клизавица.

       Не знам како је до тога дошло. Амбасадор треба да буде у само једној земљи држављанин -али ми смо и на вишим нивоима правили изузетке.

       Имали смо више држављана САД који су били чланови владе. Примера ради, Милан Панић је био амерички држављанин и српски премијер, што је било потпуно незамисливо, а Радмила Милентијевић је у два маха била министар у влади. Те ствари је најбоље не толерисати као праксу, јер су те личности расцепљене и лојалност им је подељена. То земљу доводи у ризик да код тих људи петегне лојалност оној другој држави.

       То се нажалост толерисало, правили су се преседани, а сада се праве преседани и по питању амбасадора који се не одричу двојног држављанства. То може да резултира тиме да се разводни чврст став који наша земља има по неким питањима - јер такав амбасадор може да гледа да избегне ситуације у којима би се супротстављао земљи домаћину чији је и држављанин.

       Та земља може да га притисне или уцени, а то није у интересу Србије. Зато се то мора имати у виду и одустати од именовања амбасадора са двојним држављанством.        

Огњен ПРИБИЋЕВИЋ, бивши амбасадор у Немачкој Проблем чак и за ниже дипломатске службенике

       ТО ЈЕ потпуно неуобичајено.

       Кад сам ја био амбасадор у Немачкој, чак је за неке ниже дипломатске службенике то био проблем - и технички и сваки други, укључујући питање лојалности.

       Диана Милошевић