Цветковићева влада подржала санкције против Белорусије и Сирије – шта чинити?

ТАДИЋЕВ ПУТ У ЕУ СРБИЈУ ЈЕ ОКРЕТАО И ПРОТИВ ЊЕНИХ ПРОВЕРЕНИХ ПРИЈАТЕЉА

         КРУГУ земаља које нису ни српског мрава згазиле сигурно припада Белорусија. Штавише, то је једна од држава које бране српске позиције поводом КиМ.

         Минск је подржао и избор Вука Јеремића за председавајућег генералном скупштином УН. А ипак је влада Мирка Цветковића Србију придружила санкцијама ЕУ  против пријатељске Белорусије.

         Нешто слично се – у техничком мандату те владе – догодило и поводом Сирије.

         Србија се опет прикључила туђим потезима и интересима.

         Хоће ли нова влада опозвати те потезе? Хоће ли хтети и смети?

 

Чедомир АНТИЋ, историчар, председник Напредног клуба

Србија не треба да се придружи империјалном рату САД

         ПРВО, да ли режими у Белорусији и Сирији заслужују санкције. У Сирији је реч о импрејалном рату против сиријског народа и борби сунитског ислама да очисти Сирију – тако да Србија не треба да се придружи империјалном рату САД.

         Такође на треба да учествује ни у борби Русије за превласт на Блиском истоку, али мора да заузме начелни став.

         Када је реч о Белорусији, Лукашенко није демократски председник и не треба га подржавати, али не треба подржавати ни ово друго.То је једно, а друга димензија је наша реална политичка снага.

         Ако ми финанасијски и политички зависимо од људи који санкционишу те земље, онда тим земљама, односно народима, треба да покушамо да помогнемо на други начин – посредно.

         А не треба ни да покрећемо неке акције које доводе до додатних притисака и додатних понижавања наше земље.

 

Василије КРЕСТИЋ, историчар, академик САНУ

Цветковићева влада се није огрешила само о Белорусију и Сирију!

         БИЛО би морално да се нова влада огради од онога што је урадила Цветковићева влада, јер је то срамоти нашу земљу и наш народ.

         Поништење придруживања санкцијама не би значило да смо неодговорна земља, већ би то само говорило о неодговорности владе која је до скоро водила земљу. А није се огрешила само о Белорусију и Сирију!

         Сада људи који се тиме баве, треба да виде којим дипломатским путем, на најелегантнији начин, да се извучемо из ове заиста непријатне ситуације.

         Паметно, да не буде: Србија данас једно, а сутра друго. Али, ипак се ту нешто може учинити и то нешто треба учинити.

 

Јова ИЛИЋ, дипломата у пензији

Ако нећемо у ЕУ, више нећемо морати да подржавамо туђе санкције

         НИЈЕДНА влада која држи до себе не би поништила одлуку, али нас ова влада већ изненађује, па то не би било изненађење.

         Нови шеф дипломатије Мркић је рекао да спољна политика задржава континуитет и да ова влада неће ништа мењати. Ако се ипак одлуче на такав потез, мислим да не би допринели кредибилитету и угледу земље. А то што смо се придружили санкцијама – и нема неке последице, сем што те две земље могу да се наљуте мало.

         Ми смо на путу ка ЕУ и потписали смо ССП, који нас обавезује, или бар упућује на сарадњу у области спољне и безбедносне политике ЕУ. Дакле, нисмо морали да се придружимо санкцијама, али смо се одлучили за ЕУ па смо морали да поступамо у складу са тим.

         Ако се промени наш избор, ако то више не буде ЕУ, онда нећемо имати тај проблем.

         Сам чин поништења био би једноставан: министарство би предложило Влади да поново размотри став о санкцијама и да га евентуално промени. Онда би МИП само спровео ту нову одлуку.

 

Предраг СИМИЋ, бивши амбасадор у Паризу, професор Факултета политичких наука у Београду

Све је у избору: ЕУ или Косово!

  • Просто: треба видети да ли је циљ нове владе ЕУ или Косово. Ово може бити индикатор једне шире оријентације Владе. Ако желимо да бранимо Косово, да не уђе у УН, онда ће глас Белорусије бити итекако важан

         ЗА сада имамо само Мркићеву изјаву да ће спољна политика наставити стопама старе, па не видим одакле би могла да дође иницијатива за поништење одлуке. Видећемо да ли ће се о томе изјашњавати неко од три центра власти, односно одлучивања: кабинет председника државе, кабинет председника Владе и потпредседника Владе.

         Они за сада не показују интересовање да покрену то питање, а могли би, пошто садашњи министар није као претходни: он не доноси одлуке, већ је каријерни дипломата који спроводи одлуке. По томе се ово министарство разликује од претходног – Јеремић је имао много већи маневарски простор. Садашњи кабинет МИП може само нешто да сигнализира, али не и да одлучи.

         А последице придруживања санкцијама су као када су се земље којима смо ми помагали, деведесетих година придруживале санкцијама против нас, када су земље за које смо ми имали разумевања признавале Косово, последице су те да ће односи између Београда и Минска бити хладнији него до сада и да ће наш кредибилитет у том делу света бити нешто нижи.

         И Минск и Москва ће, међутим, оставити новој влади 100 дана да покаже шта је њена стварна политика. Тада ће се показати њене намере, озбиљност и уверљивост.

         Ми смо се придружили санкцијама, пошто се од нас то очкивало као од земље кандидата. Али, чини ми се да у последње време чинимо неке кораке који не иду баш у правцу ЕУ.

         Просто: треба видети да ли је циљ нове владе ЕУ или Косово. Ово може бити индикатор једне шире оријентације Владе. Ако желимо да бранимо Косово, да не уђе у УН, онда ће глас Белорусије бити итекако важан!

 

Драгомир КАРИЋ, посланик у Скупштини Србије    

Не сме бити санкција према пријатељским земљама

         ВЛАДА Србије није увела санкције, него се претходна власт једноставно солидарисала са тим санкцијама.

         Не постоји ниједан акт – ништа – да је прошла влада увела санкције. Нормално је зато што нова Влада зато није ни расправљала о том питању. Да ли ће тако остати, видећемо.

         Лично мислим да не треба да се истрчавамо и да према пријатељским земљама уводимо било какве санкције. Треба да гледамо искључиво национални интерес.

         Ово говорим у своје име. Као народни посланик. 

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари