Брине ли вас што Хрватска може контролисати небо над Македонијом, БиХ и Црном Гором?

ЗБОГ ЧЕГА СЕ ВЛАСТ У БЕОГРАДУ ПРАВИ КАО ДА СЕ НИШТА НЕ ДОГАЂА?

         ГЕРМАНО-романски Запад увек је против Срба и Србије играо на хрватску карту.

         Игра, нема сумње, и данас. Упркос томе што Томислав Николић и Александар Вучић тврде да Запад све више и воли и уважава Србију, а да су односи са Хрватском бољи него икад.

         НАТО и сви они који стоје иза његових стратешких и тактичких одлука – већ су навели своје политичке пионе у Скопљу и Подгорици (са Сарајевом није још све јасно, због Републике Српске) да контролу свог неба понуде Хрватској. А Загреб, наравно, чини све да ту прилику приграби.

         Брине ли вас што Хрватска може контролисати, односно – што ће највероватније небо над Македонијом, БиХ и Црном Гором?

         Шта ће значити за Србију, њену безбедности и одбрану инсталирање „хрватских радара” на територијама те три бивше ју-републике?

         Да ли би за Србију било исто - или горе - да се у тој улози нађе, рецимо, Мађарска?

         Због чега се власт у Београду прави као да се ништа не догађа?

-----------------------------------------------------------------------

Живомир НИНКОВИЋ, први командант Ратног ваздухопловства и ПВО Војске РС

Тим аранжманом се практично шири

територија под контролом Хрватске

 

 

 

 

 

 

• Одлука Црне Горе омогућава шире ингеренција Хрватској на овом простору, а то се у одређеним међународним односима може негативно одразити на окружење

 ВАЗДУШНИ простор сваке земље је део територије те земље. Кад земља пристане да неко други контролише њено небо, онда се одриче интегритета и суверенитета као елемената државности.

         У случају ове три земље, реч је о делу програма НАТО који се зове „отворено небо”. Он је потпрограм Партнерства за мир, који је под капом НАТО. То су опасни преседани у међународним односима под окриљем НАТО пакта! Његова теза да су суверенитет и интегритет превазиђене категорије је опасна теза.

         Одлука Црне Горе омогућава шире ингеренције Хрватској на овом простору, а то се у одређеним међународним односима може негативно одразити на окружење.

         Сада се стварају повољни стратегијски услови да Хрватска на овом простору има веће и шире оперативно-стратегијске ингеренције и могућности на територији Балкана. По том уговору се практично шири територија под контролом Хрватске.

         Пошто Хрватска нема капацитете да испуни овај задатак, треба пратити и видети ко ће извршавати те задатке док Хрватска не буде спремна.

-----------------------------------------------------------------------

Зоран ДРАГИШИЋ, професор Факултета безбедности у Београду

         То ће од Хрватске направити регионалну силу и издићи је изнад Србије

 

 

 

 

 

• БиХ, Црна Гора и Македонија немају капацитете да развијају властито ваздухопловство Чињеница је да ни Хрвати са „миговима” које имају не могу да раде тај посао. Али, они ће купити нове ваздухоплове - кроз различите аранжмане који су им доступни као чланици НАТО
• Цео тај пројекат није усмерен против Србије. Да смо ушли у НАТО – ту улогу бисмо добили ми

ЈОШ је то на нивоу сирове идеје. Реч је о концепту паметне одбране коју промовише НАТО. Наиме,  БиХ , Црна Гора и Македонија немају капацитете да развијају властито ваздухопловство, а имају потребу да неко контролише небо. За то ће, наравно, платити Хрватима неку цену или новцем, или кроз друге аранжмане, као што су послови у здравству, производњи и слично. Само, о том потом.

         Чињеница је да ни Хрвати са „миговима” које имају не могу да раде тај посао. Али, они ће купити нове ваздухоплове - кроз различите аранжмане који су им доступни као чланици НАТО - од европских или америчких партнера. Ове друге три земље нису чланице НАТО и немају такву економију да би могле да купе скупе ваздухоплове од НАТО партнера.

         Пошто неко мора да контролише небо и пошто је логично да то буде неко из комшилука, Хрватска је била логичан избор, јер би рецимо Бугарска морала да прелеће преко територије која није у НАТО.

         Пошто БиХ, Црна Гора и Македонија имају намеру да постану чланице НАТО, ова идеја је сасвим логична, али је, као што сам рекао, још на почетку.

         У односу са Србијом, ово би Хрватску позиционирало изнад, јер од Хрватске прави регионалну силу. Да смо ми ушли у НАТО - то бисмо били ми.

         Међутим, цео тај пројекат није усмерен против Србије.

-----------------------------------------------------------------------

Божо НОВАК, генерал, некадашњи начелник штаба Команде и заменик команданта ваздухопловства иПВО Војске

         Србија за ту улогу већ има све што је

           потребно, а Хрватска – само радаре

 

 

 

 

 

• Питање је само: зашто се Македонија, БиХ и Црна Гора нису обратиле Србији и са нама направиле договор који праве са Хрватском? Ради се дакле: о политичким односима на Балкану...

         ОВДЕ се не ради од одбрани од напада и агресије већ о томе ко ће узимати новац од коришћења ваздушног простора за цивилне потребе и о политичким односима на Балкану.

         Наиме, ваздушни простор мора да буде потпуно контролисан. За то су потребна радарска средства. Да би се избегао хаос и несрећа у цивилном ваздушном саобраћају, држава мора да гарантује безбедност. Те три земље немају могућности да то раде саме и морају некоме да плате да то ради за њих. Тако је и Словенија изнајмила своје небо Италији.

         Овде је само питање: зашто се ове три земље нису обратиле Србији и са нама направиле договор који праве са Хрватском?

         Хрватска тек мора да се опреми, за разлику од Србије. Само Србија има комплетна борбена средства противваздушне одбране која гарантују сигурност цивилног летења потребна да нико пиратски не улети у ваздушни простор и не обори летелицу.

         Црна Гора нема ни систем ВОЈ-а, ни ловачку авијацију, ни ракетне јединице. БиХ има радарска средства, која је добила од Републике Српске, али нема борбена средства. Дакле, Хрватска не мора да поставља нови радар у БиХ.

         Да закључим: Србија би била рационалнији избор, али је одлука била ствар односа између земаља, угледа земље и способности политике - ствар политичких односа на Балкану; а новац од чувања неба ићи ће - Хрватској.  

-----------------------------------------------------------------------

Милош ЂОШАН, генерал, командант ПВО на КиМ у време НАТО-агресије

  Хрватска ће са Ловћена моћи да

  контролише сваку тачку у Србији

 

 

 

 

 

 

• Сликовито се све може објаснити овако: кад неко контролише ваш ваздушни простор - то је као да контролише вашу капу, ко контролише капу - контролише и главу, а ко контролише главу - тај контролише и ваш живот
• ПОСТАВЉАЊЕ радара који ће служити Хрватској није нимало повољно, нарочито што укључује Црну Гору, јер ти радари могу да контролишу и наше небо. Положај на Ловћену је такав да одатле Хрватска може да контролише сваку тачку у Србији.

         Обезбеђивање неба над те три земље је требало да ради Србија, јер имамо и боље авионе и искусније људе него Хрватска и налазимо се у центру.

         Дакле, било је логично да то радимо ми, а који су разлози због којих је изостала таква иницијатива са наше стране, то је сасвим друга ствар.

         Колико је ствар неповољна, сликовито се може објаснити овако: када неко контролише ваш ваздушни простор - то је као да контролише вашу капу, ко контролише капу - контролише и главу, а ко контролише главу - тај контролише и ваш живот.

         Главни иницијатор овог пројекта је НАТО. Он све контролише: његова је идеја, иницијатива, а вероватно - и последња реч.

-----------------------------------------------------------------------

Александар РАДИЋ, војни аналитичар

         Хрватска себи ствара позицију

          водећег у региону

 

 

 

 

 

 

• Хрватска сада нема техничких услова да пружи такву услугу. Може да контролише само свој простор. Да би штитила и ове три земље - мораће да купи опрему, а може да се деси и да Мађарска, Словенија и Хрватска заједно то понуде јер би могле да се одлуче да заједнички уложе у једну ескадрилу ловачких авиона и да понуде заштиту другим земљама 

ДАЛЕКО је то још од могућности да Хрватска било којој суседној земљи помаже у надгледању неба.

НАТО има свој интегрисани систем ПВО за чланице, а са партнерским земљама потписује посебан споразум. Оба нивоа размене података се реализују преко стандардизованих линкова. Проблем је што је Хрватска чланица НАТО система и има право да има линк са БиХ и ЦГ (пошто свака може да има само два, а не три), тако да ће за Македонију бити надлежна Грчка.

         У оквиру система постоје радари и оперативни центар који има линк ка НАТО систему ПВО. Дакле: национални оперативни центар шаље радарску слику својих радара НАТО интегрисаном систему.

         БРААД се односи на куповину три радара и оперативног центра што је пакет у коме НАТО посредује да три земље добију нижу цену за куповину те опреме, где су најскупља инвестиција радари.

         Пошто то раде агенције НАТО са којима је потписан споразум, Хрватска се понудила да координира јер себи повећава значај у региону. Она не штити простор него ствара позицију водећег у региону, а нема трошка!

         Она већ обучава кадрове за ваздушно осматрање и јављање и одржавање радара.

         Дакле: циљ је набавка радара, а не наметање решења како ће земље штитити свој простор. НАТО је направио студије за све три земље посебно како ће штитити простор и немају везе са овим послом око радара. Студије дају предлог да радаре треба купити, а не намеће ту одлуку. То се решава на националном нивоу. Пошто ове земље желе да буду део НАТО - потписале су споразум и Хрватска ће координирати набавке.

         Отворена лаж је да Словенија плаћа Италији, односно да ће те три земље плаћати Хрватској. НАТО превасходно жели да се небо обезбеђује на националном нивоу. Ако нека држава нема могућности да сама штити своје небо, НАТО препоручује регионални ниво заштите кроз пројекат „паметне одбране”, а ако ни то не може, тек онда, у трећем нивоу заштите, препоручује да се потпише споразум да нека трећа земља то обаваља за њих.

         Хрватска сада нема техничких услова да пружи такву услугу. Може да контролише само свој простор. Да би штитила и ове три земље мораће да купи опрему, а може да се деси и да Мађарска, Словенија и Хрватска заједно то понуде јер би могле да одлуче да заједнички уложе у једну ескадрилу ловачких авиона и да понуде заштиту другим земљама.  

         Међутим, то је за сада само на нивоу претпоставке.

 

         Диана Милошевић