БОРОВИЋ: Србија или ће изабрати нови пут или ће наставити да пузи
НЕКИ ИЗ ВЛАДАЈУЋЕ КОАЛИЦИЈЕ ВЕЋ ПОЧИЊУ ДА СЕ ОСВРЋУ
- ПОГЛЕД НА ДРЖАВНУ СИТУАЦИЈУ БЕОГРАДСКОГ ЛИДЕРА НОВЕ СРБИЈЕ
Борислав Боровић
- Упорност у примени „европских вредности“ имала је за последицу разарање свега и довела до драматичног социјалног раслојавања друштва, сиромашења већине становништва, а донела је и невиђено понижавање наше државе према свима који су имали било какав захтев према нашој уцењеној и погрешно вођеној држави
- Избор пута за Србију је важан и судбински, јер погрешан избор може значити и продају душе сопственог народа и то би био крај свега вредног за шта вреди живети
СРБИЈА је на раскрсници и има избор да бира или нови пут или да настави оним истим, којим се упутила са почетком новог века и којим и даље корача или боље речено пузи и данас - оценио је националну и државну ситуацију београдски лидер Нове Србије Борислав Боровић.
Ево његовог виђења у целини зато што потврђује да су неки и у владајућој коалицији почели да се осврћу јер схватају да им је тесно у кожи сопствене власти:
„Упорност у примени „европских вредности“ имала је за последицу разарање образовног и здравственог система, урушавање породичних, културолошких, етичких, историјских вредности и принципа, довела до драматичног социјалног раслојавања друштва, сиромашења већине становништва и донела невиђено понижавање наше државе према свима који су имали било какав захтев према нашој уцењеној и погрешно вођеној држави. Све се то правдало бољим животом народа који га чека а бивало је, а јесте и данас, све горе и горе.
Успут смо остајали без наслеђених националних вредности и имовине стваране генерацијама, подстицани на то управо од оних који своје вредности љубоморно чувају и не распродају никоме са стране.
На силу наметане те „ европске вредности“ примењиване као услов нашег европског пута су наше друштво направиле рањивим и изгубљеним и на пола пута између својих напуштених традиционалних вредности и накалемљених, а никад потпуно прихваћених „европских вредности“. Дакле: нигде или боље речено у беспућу којем се не назире излаз.
Избор пута којим Србија треба да иде је готово филозофска дилема али је она пре свега етичка и људска, слична оној у којој се налазе мајке остале без мужева, без посла и децом коју треба школовати, васпитавати и прехранити. Неке мајке се одлучују да за своју децу раде најтеже послове по читав дан за надокнаду једва довољну за основне потребе, али остаје поносна и достојанствена и оно што је најважније, на њу су поносна њена деца, упућена и васпитана да исто тако буду поносна , достојанствена и поштена као и њихова мајка.
Нека друга мајка, која исто тако воли своју децу, одлучује се на њој понижавајући посао продаје свога тела, али посао практичнији, боље плаћен и довољан за пристојан и удобан живот своје деце. Али се тако заправо, уместо тела продаје душа и основно достојанство и то добро зна и та мајка а кад тад и њена деца и ту настаје крај свега вредног за шта треба живети. Зато је избор пута за Србију тако важан и судбински, јер погрешан избор може значити и продају душе сопственог народа и то би био крај свега вредног за шта вреди живети“.
