Берлин Србији намеће „правно обавезујући споразум“ са Приштином

ДАЧИЋ И ВУЧИЋ ДОБИЛИ „ЈАНУАР“, АЛИ НЕ И ФИКСИРАНИ ДАТУМ МЕЂУВЛАДИНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

Карл Ерјавец

• Министри спољних послова ЕУ у преговарачки оквир уврстили досад спорну клаузулу у којој се каже да Београд и Приштина до краја приступних преговора Србије морају да потпишу „правно обавезујући споразум“
• Овој ставци се досад противило неколико земаља на челу са Шпанијом, али су оне на крају прихватиле инсистирање Немачке да ова одредба уђе у оквир

         МИНИСТРИ спољних послова земаља чланица Европске уније одлучили су вечерас да преговори са Србијом почну у јануару, али нису прецизирали тачан датум, саопштио је новинарима вечерас шеф словеначке дипломатије Карл Ерјавец.

         „Нисмо се договорили о конкретном датуму“, рекао је Ерјавец новинарима напуштајући састанак Министарског савета у Бриселу и додао да ће датум одржавања међувладине конференције одредити Грчка, која од 1. јануара почиње председавање ЕУ.

         Првобитно је било предложено да се конференција одржи 21. јануара, а Тањугови извори из ЕУ кажу да је то и даље највероватнији датум.

         „Има логике да то буде 21. (јануар), јер тог дана поново заседа Министарски савет“ , изјавио је функционер ЕУ блиско упућен у ток дебате.

         Он је објаснио да ће Грчка моћи сама да сазове међувладину конференцију, без нове седнице Савета ЕУ.

         Штефан Филе је на свом твитер налогу такође навео да се планира да прва међувладина конференција буде 21. јануара.

         Ерјавец је на конференцији за штампу изнео и да су министри у преговарачки оквир уврстили досад спорну клаузулу у којој се каже да Београд и Приштина до краја приступних преговора Србије морају да потпишу „правно обавезујући споразум“.

         Овој ставци се досад противило неколико земаља на челу са Шпанијом, али су оне на крају прихватиле инсистирање Немачке да ова одредба уђе у оквир.

         У преговарачки оквир који су министри вечерас усвојили увршћено је и да дијалог на крају треба да доведе до „свеобухватне нормализације“ односа Београда и Приштине.

         Немачка је досад инсистирала на термину „пуна нормализација“, али је на крају прихватила нешто блажу формулацију коју је предложила Литванија.