Антикорупциона агенција не усуђује се ни да погледа према корупцији повезаној са врхом власти

СЕЋАТЕ ЛИ СЕ ВУЧИЋЕВИХ ПРЕДИЗБОРНИХ ОБЕЋАЊА ДА ЋЕ УВЕСТИ РЕД У ЈАВНЕ НАБАВКЕ?

Татјана Бабић

• И жалосно и смешно: директорка Агенције Татјана Бабић наводи да грађани указују на велике проблеме у спровођењу јавних набавки, што је, судећи по износима, можда и највећи проблем када је реч о трошењу новца. Додала је да нема истраживања која би прецизно показала колико новца грађани Србије и државни буџет изгубе услед оваквих малверзација, али да је свакако реч о огромним сумама. Замислите: грађани указују!
• Каква агенција! Бабић тврди и да “грађани указују и на извлачење новца из јавних предузећа ради финансирања политичких странака”. Па, грађани ово могу да залепе и на тарабу. Ефекат би био исти”

         ДИРЕКТОРКА Агенције за борбу против корупције Татјана Бабић изјавила је да су у борби против корупције предузети неки важни кораци, али да судећи по представкама грађана у многим областима постоје проблеми и ситуација је „далеко од ружичасте”.

         Бабић је за агенцију Бета рекла да је један од најраспрострањенијих облика корупције, у ширем смислу, сукоб интереса јавних функционера.

         Као један од примера она је навела такозвано „рођачко запошљавање” које је, како тврди, и даље велики проблем, нарочито у школама.

         Када је реч о раду јавних предузећа, грађани најчешће указују на одабир руководства по партијској припадности и ненаменско трошење пара, као и на непостојање адекватног надзора надлежних министарстава и инспекција над радом јавних предузећа, што је довело до нагомилавања дугова.

         „Указује се и на велике проблеме у спровођењу јавних набавки, што је, судећи по износима, можда и највећи проблем када је реч о трошењу новца”, навела је Бабић.

         Према њеним речима, нема истраживања која би прецизно показала колико новца грађани Србије и државни буџет изгубе услед оваквих малверзација, али је свакако реч о огромним сумама.

         Она је рекла да је потребно прецизирати правила за одабир директора јавних предузећа и подсетила да је Агенција такву иницијативу упутила још у августу 2014. године.

         „Према садашњим прописима, постоје широка дискрециона овлашћења органа надлежног за именовање директора јавног предузећа, који може да, без обзира на резултате и предлог акта, са листе изабере било ког кандидата. Измена закона треба да омогући да најбољи кандидати буду бирани на ове функције”, казала је Бабић.

         Директорка Агенције за борбу против корупције као проблем навела је и да у Србији још постоји простор за “нагомилавање функција” и истакла неопходност доношења законског решења које ће то спречити.

         „Има функционера који у исто време обављају по три или четири функције. Давно је то било, али имали смо и пример рекордера који је обављао десетак послова и функција у исто време”, казала је Бабић.

         Додала је да је поред могуће корупције, у таквим случајевима потребно запитати се и да ли је неко способан да обавља толики број послова на квалитетан начин и које резултате може да постигне.

         Она је указала и да су, поред јавних предузећа, плодно тле за корупцију и ненаменско трошење пара и политичке партије.

         „Грађани указују и на извлачење новца из јавних предузећа ради финансирања политичких странака”, казала је Бабић и као сликовит пример који је Агенција уочила у контроли финансирања политичких активности, навела куповину улазница за фудбалске утакмице, што се касније у извештају прикаже кроз спецификацију трошкова за рад са чланством.

         Бабић је навела и да се поједине политичке странке често баве активностима које се не могу сматрати политичким, попут “хуманитарних давања или лекарских прегледа”.

         Према њеним речима, такође, нису ретки ни примери да странке касне са подношењем финансијских извештаја, као и да функционери избегавају пријављивање имовине.

         Као простор за манипулацију директорка Агенција за борбу против корупције види и то што закон оставља могућност да функционери пребаце имовину на пунолетно дете или неког ближег члана породице. Она сматра да је потребно изменити закон и у овој области.

         Бабић је, ипак, подсетила да Агенција нема механизме присиле којима би могла да реагује у неким спорним ситуацијама, већ да само може да изрекне препоруку за нечије разрешење или констатује да је неко прекршио закон. Остатак посла треба да обаве полиција, судови и тужилаштво, а то није увек случај.

         Агенција наилази и на проблеме у прикупљању података, па се директорка Татјана Бабић залаже да новим законом Агенцији за борбу против корупције буде дозвољен непосредан приступ подацима других органа.

         Бабић је казала да се Агенција на чијем је челу не суочава са директним притисцима, али да на однос према њој указује чињеница да државни органи неретко игноришу и не разматрају на прави начин њене препоруке или мишљења.

         Као пример навела је податак да Скупштина Србије није ни разматрала извештаје о раду Агенције за 2011. и 2014. годину.

         (Бета)