Американци већ благословили владу ДС-СНС
ШТА СРБИЈУ ЧЕКА НА ЂУРЂЕВДАНСКИМ ИЗБОРИМА, ЧЕГА СРБИЈА
ТРЕБА ДА СЕ ПРИБОЈАВА ПОСЛЕ ЂУРЂЕВДАНСКИХ ИЗБОРА?
Данијел Сервер
- Карактеристична је изјава америчког аналитичара Данијела Сервера, професора вашингтонског универзитета Џонс Хопкингс, који демагошки тврди: „Прошло је време мешања странаца у изборе у Србији. Ово ће бити први избори након Милошевића у којима ће се о ономе шта ће се догађати, одлучити у Србији, а не ван ње. Рекао бих да ће ово вероватно бити први избори у Србији од пада Милошевића, на којима ће се о 98 одсто онога што ће се догађати након избора одлучивати у Србији, а не изван Србије“
- Према већини прогноза, СНС и ДС би би лако могле у парламенту од 250 места заједно имати двотрећинску већину - 167 мандата
- СНС би могла да формира нову владу са ДСС и подршком још неких мањих странака.Таква Влада Србије би највероватније преиспитала и успорила пут Србије ка ЕУ, а шире отворила врата политичко-економској сарадњи са Русијом, Кином, земљама БРИКС. Међутим, ова могућност је најмање реална јер Брисел и Вашингтон неће пустити ДСС у владу коју ће, шта год разни Сервери бајали, суштински и формирати и контролисати
- Најближа формирању је влада две најјаче партије: СНС и ДС. Упркос свим демантијима из ДС и СНС, ова могућност је и даље најреалнија. Зато што је најпотребнија онима на Западу који Србију од 2000. имају на „даљинском управљачу“
ПО СВИМ резулатима испитивања јавног мнења и изборним анкетама у последњих две године, ДС и СНС се значајно издвајају од осталих странака по подршци бирача.
Главна изборна утакмица одиграће ће се зато између две водеће листе „Покренимо Србију - Томислав Николић” и листе „За бољи живот - Борис Тадић”. До сада је, према истраживањима, у предности листа „Покренимо Србију - Томислав Николић”.
СНС континуирано има подршку око 30-32 одсто бирачког тела, а ДС око 26-28 одсто. Према већини анкета, предност СНС у односу на главног ривала је од 2 до 4 одсто.
Ове две странке могле би лако да у парламенту од 250 места освоје заједно двотрећинску већину - 167 мандата. Треба нагласити да ће по Донтовом систему велика већина гласова странака које не пређу цензус од 5 одсто припасти после избора овим двема партијама. То ће додатно увећати њихов број мандата у парламенту. За колико? Од 4 до 6 мандата најмање. Што више странака остане испод цензуса - то боље за два победника!
Ако СНС освоји 30-32 одсто гласова од изашлих бирача, могла би да освоји од 80 до 90 мандата. Ако ДС освоји 26- 28 одсто имала би од 76 до 80 мандата у парламенту. То значи да би ова два тренутно супростављена политичка ривала у случају коалиције могла да формирају јаку Владу са апсолутном већином у парламенту.
Све анализе и изборне прогнозе говоре да ће за улазак у парламент, поред ДС и СНС, велику борбу водити још само четири партије: СРС, ДСС, СПС и ЛДП. Али, ни све оне нису потпуно сигурне да ће прећи изборни праг од 5 одсто!
Према анкетама, од ове четири странке СПС има највише шанси да остане парламентарна странка. СПС има, према истраживањима, подршку бирача која се креће од 7 до чак 13,2 одсто! Ако се то деси, СПС ће бити трећа партија по јачини и могла би у парламенту да има око 22-30 посланичких места.
Три партије: ЛДП, СРС и ДСС према већини истраживања се налазе на граници од 5 одсто, али могу да освоје од 5, 2 до 8,5 одсто гласова. И ти проценти се стално понављају, само што у разним истраживањима час једна час друга или трећа партија имају 5, 6, 7 или 8 одсто подршке бирача. Ако ове три партије пређу изборни цензус могле би да имају - свака од 13 до 20 мандата.
Овде се реално прича о подели мандата завршава.
Значи, распоред мандата у Скупштини Србије би могао да буде:
| СНС | 30 - 32 % | 80-85 мандата |
| ДС | 26 - 28 % | 70 - 75 |
| СПС | 8 - 12 % | 22 - 25 |
| ДСС | 5,5 - 8 % | 15 - 20 |
| ЛДП | 5,5 - 8 % | 15 - 20 |
| СРС | 5,5 - 8 % | 15 - 20 |
| СВМ | 1,8 - 2,0 % | 4 - 5 |
| Бошњачка листа - Елфић | 1,0 % | 2 |
| СДС - Угљанин | 1,0 % | 2 |
| Коалиција Албанаца Прешевске долине | 0,40 % | 1 |
Кад су узму средње вредности ових прогноза добија се број од око 250 мандата.
Али, ко ће формирати нову српску владу зависиће од коалиционог капацитета главне две листе односно могућности да окупи политичке партије, које ће партиципирати у новој Влади Србије. Можда још и више: од тога како ће Брисел, Берлин и вашингтон промешати карте странака под својим утицајем.
Наравно, у формирању влаће ће опет значајно место имати листе мањинских заједница, чији мандати могу превагнути приликом формирања нове српске владе.
Мањинске партије све заједно могу реално да освоје најмање 7, а највише 11 посланичких мандата имајући у виду величину-обим бирачког тела националних мањина у Србији. Са њима би ДС и СНС имали сигурну 2/3 већину у парламенту.
Парламентарни избори могу донети два изненађења као што су:
Да једна или чак две странке од четири: ДСС, СРС, ЛДП или СПС не уђу у парламент, јер су мало изнад цензуса од 5 одсто.
Да једна од две странке: Двери или УРС ипак пређу изборни праг од 5 одсто.
Треба ли Србији после ових избора Влада са несигурном, тесном већином?
Србији, наравно, треба српска влада способна за историјско градитељство, али је ђурђевдансаки избори неће донети. Поготово што Запад, САД, ЕУ и НАТО, преферирају формирање СВОЈЕ јаке владе Србије са сигурном довотрећинском већином у парламенту како би крупне политичке и привредне „реформе“ могле да буду спроведене.
Укључујући и промену Устава Србије и доношење одлуке у парламенту о уласку Србије у НАТО, без референдума.
Једно од главних питања које ће нова влада морати да реши свакако је и однос Србије према Косову. Двотрећинску већину у парламенту могле би да у коалицији остваре ДС и СНС па треба очекивати снажан притисак ЕУ и Запада, посебно САД да се таква већина и створи у Србији.
То би била проевропски оријентисана Влада са три главна задатка:
да уреди и нормализује односе са свим суседима, посебно са Косовом (на штету Србије),
реши питање севера Косова (на штету Србије и косметских Срба) и
одлучи хоће ли Србија кренути у НАТО интеграције.
Карактеристична је изјава америчког аналитичара Данијела Сервера, професора вашингтонског универзитета Џонс Хопкингс, који демагошки тврди:
„Прошло је време мешања странаца у изборе у Србији. Ово ће бити први избори након Милошевића у којима ће се о ономе шта ће се догађати, одлучити у Србији, а не ван ње. Рекао бих да ће ово вероватно бити први избори у Србији од пада Милошевића, на којима ће се о 98 одсто онога што ће се догађати након избора одлучивати у Србији, а не изван Србије. Кандидат за председника Србије и лидер ДС, Тадић, на својој страни има много више симпатија у ЕУ и САД, док је Запад забринут због кандидата Српске напредне странке Николића,, јер је он мање познат и има “националистичку прошлост”.“ Уколико Николић и Тадић, ДС и СНС, одлуче да уђу у коалицију, нико у Вашингтону због тога не би био посебно незаводовољан, напротив!”
Прво, ова изјава говори о ставу САД и америчке администрације која ће подржати коалицију ДС и СНС. И друго, Сервер вешто пласира неистину да се Запад овог пута није мешао у „изборни процес“ у Србији и да се кобајаги неће мешати у састављање српске владе после избора.
Хоће итекако, и то већ чини на разне начине, од финансирања НДИ - Тадићеве странке до наручених истрађивања разних Ипсоса и Стратеџика...
У врло опширној анализи од пре неколико дана Међународог Института за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане, поводом превремених председничких и редовних парламентарних, покрајинских и локалних избора, истиче се:
О председничким изборима.- „До последњег тренутка власт је оклевала да распише превремене председничке изборе све док није постигнут договор између коалиционих партнера Тадића и Дачића о расписивању превремених председничких избора. Последице договора Тадић-Дачић су много шире. На основу тог договора, Дачић већ дуже од годину дана дозира своју политичку реторику, која је усмерана према бирачима деснице, иако је СПС номинално левичарска партија. Циљ те реторике је покушати одузети што више гласова деснице и конзервативних бирача са намером да се спречи победа на изборима Николића и његове СНС и њихових коалиционих партнера.
Истраживања показују да су ДС и Тадић изгубили поверење грађана у односу на претходне изборе. Тадић је игнорисао не само ту чињеницу него је игнорисао и Устав Републике Србије, који не дозвољава да се појединац узастопно по трећи пут кандидује за председника Србије. Ту могућност не дозвољава устав ниједне демократске државе у Европи. Тадић свој потез покушава оправдати чињеницом, да први и други председнички мандат није искористио до краја. Поставља се питање, каква је у овом случају улога Уставног суда Републике Србије и зашто није спречио евидентно кршење устава. Такође, не постоји председник неке од демократских држава у Европи, који је истовремено председник државе и политичке странке, док је Тадић све време обављања председничке функције истовремено био председник Демократске странке и државе. Фактичка ситуација је, да је председник Србије Тадић неформално истовремено био и председник Владе Србије. Тиме је неуставно у Србији увео председнички систем.“
О парламентарним изборима.- Међународни институт ИФИМЕС сматра, да СНС може бити преварена од стране режима у последњих неколико дана кампање као и у другом кругу председничких избора. Слично се десило на недавним парламентарним изборима у Словенији када је СДС Ј. Јанше изгубила изборе у последњих неколико дана кампање због снажног мобилизовања бирачког тела политичког противника и кроз различите облике застраживања бирача упозоравајући на наводну опасност од Јаншиног доласка на власт. Слично се може десити и са Николићем и СНС, који се покушавају представити као претња за Србију и тако застрашити њихови потенцијални бирачи, наглашавајући да су наводно без међународне подршке, што није тачно. Због тога је важно да Николић и СНС не праве властите грешке у последњим данима кампање .
После избора постоје три реалне могућности за формирање нове владе Србије. Једна је да власт формира ДС са неколико мањих странака ( ЛДП, СПС) и подршком странака националних мањина. Таква влада би наставила проевропски пут Србије.
Друга могућност је да изборе добије СНС и да формира нову Владу са ДСС и подршком још неких мањих странака.Таква Влада Србије би највероватније преиспитала и успорила пут Србије ка ЕУ, а шире отворила врата политичко-економској сарадњи са Русијом, Кином, земљама БРИКС-а.
Међутим, ова могућност је најмање реална јер Брисел и Вашингтон неће пустити ДСС у владу коју ће, шта год разни сервереи бајали, суштински и формирати и контролисати!
Трећа могућност је власт формирају две најјаче партије: СНС и ДС. Упркос свим демантијима из ДС и СНС, ова могућност је и даље најреалнија.
Зато што је најпотребнија онима на Западу који Србију од 2000. имају на „даљинском управљачу“.
