АКАДЕМИК ВАНУ: Војводина је у проблему у каквом је Словенија била крајем 80-их

„ОТКРИЋА“ ДОПИСНОГ ЧЛАНА ВОЈВОЂАНСКЕ АКАДЕМИЈЕ

НАУКА И УМЕТНОСТИ ДР ЈОВАНА КОМШИЋА

Др Јован Комшић

• Због дилема и расцепа у Србији између грађанског модернистичког и европског концепта, на једној страни, и националистичког концепта деветнаестовековне државе, на другој, „Војводина данас у сличном положају као што је била Словенија крајем 80-их година прошлог века” - оценио академик за новосадски Дневник
• Погледајте - на крају текста - академикову биографију и „међународну сарадњу“ ВАНУ са Мађарима, дукљанима и штифтунзима

         МНОГИМА у Србији - чак и у Новом Саду - није баш најјасније: у коју би крајњу станицу да свој „воз“ одведу „машиновође“ војвођанског сепаратизма и за шта им је све потребна ВАНУ.

         Да би вам било бар мало јасније, прочитајте овај текст, преузет из новосадског Дневника чији је „главни јунак“ дописни члан ВАНУ др Јован Комшић. Обратите пажњу и на његову биографију и, нарочито, на „међународну сарадњу“ ВАНУ са Мађарима, дукљанима и штифтунзима.

         Ево прво битног дела текста из Дневника:

         „УПРКОС званичном проевропском опредељењу владајућих структура у Србији, политичке поруке које овдашња власт емитује указује пре на то да још увек нисмо изашли из фазе преиспитивања у ком правцу ћемо као друштво кренути са раскрснице на којој смо се готово укопали. На то упућују и све чешће поруке званичника о томе „да не треба да срљамо у Европску унију”, или, пак, актуелне реакције на тазе Извештаја Европске комисије о напретку Србије у процесу евроинтеграција, који је „узнемирио” премијера Ивицу Дачића толико да је поручио да би било боље да су нам из Брисела отворено поручили да треба да признамо Косово, јер бисмо тад знали на чему смо - односно да нећемо у Европу.

         Такве поруке највиших званичника Србије тешко да се поклапају с оним порукама које поводом истог извештаја ЕК долазе из војвођанске администрације, чији представници су се похвалили позитивиним оценама у Бриселу. Но, није то једина тачка размимолилажења два нивоа власти, иако је највероватније темељна. Јер, како то покушавају да објасне и поједини аналитичари, Војводина нема шансу за развој мимо европског пута, као што је нема ни Србија у целини, упркос сталној дилеми коју јој намећу елите о потенцијалним алтернативама које би требало тражити на истоку, односно у Руској Федерацији.

         Дописни члан ВАНУ проф. др Јован Комшић оцењује да је због таквих дилема и расцепа у Србији између грађанског модернистичког и европског концепта, на једној страни, и националистичког концепта деветнаестовековне државе, на другој, „Војводина данас у сличном положају као што је била Словенија крајем 80-их година прошлог века”. Он за “Дневник” упозорава и да би Војводина, а због тога што и сама почива на европској културолошкој матрици, била највећи губитник уколико би Србија одустала од европских интеграција, али и највећи болесник у тој и таквој антиевропској Србији, што се, како је навео, показало и током 90-их година. 

         - Тај проблем је имала Словенија крајем 80-их година прошлог века, када се суочавала са нереформским структурама бивше југословенске федерације и када је отварала теме које су наилазиле на пропагандно-вредносну осуду, попут питања буџета ЈНА и стратегије наоружања. Словенци су, подсетићу, отворено питали каква је ту рачуница, која је добит, колики су трошкови... Били су истовремено свесни да на њиховим спољним границама егзистирају стабилнија друштва и напредније државе. И тај проблем данас има Војводина. Јер, у културолошком је смислу суочена са вредносним расцепима између структуре која почива на националистичкој матрици 19. века, а која окреће главу од одговорног делања и размишљања зарад опште добробити, и оне структуре која се темељи на њој блиској, грађанској матрици - објашњава др Комшић“.

Биографија Јована Комшића

Објављено 29. јул 2010.

         Дописни члан Војвођанске академије наука и уметности

         Рођен 16. 12. 1952. у Лаћарку - општина Сремска Митровица, АП Војводина, Република Србија. Дипломирао 1975, магистрирао 1985 и докторирао 1993. на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

         Редовни професор Социологије на Економском факултету у Суботици, Универзитет у Новом Саду.

         е-маил: jovankom@eunet.rs

Области истраживања

         Политички системи. Интеракције политичко-институционалне структуре и културе. Посткомунистичка транзиција. Нација, демократија, мултикултуралност и интеркултуралност. Цивилно друштво. Политички систем Србије. Политичке партије. Децентрализација и аутономије. Регионализација у Европи. Искуства и проблеми војвођанске аутономије.

Одабране публикације

         Комшић Ј.: 1996, Етнодемократија и регионализам - у кошмарима постсоцијализма, „КМС“, Нови Сад.

         Комшић Ј.: 2000, Теорије о политичким системима - демократија и ауторитаризам, „Институт друштвених наука“, Београд.

         Комшић Ј., Пантић Д., Славујевић З.: 2003, Основне линије партијских подела и могући правци политичког прегруписавања у Србији, „Институт друштвених наука“, „Фридрих Еберт Штифтунг“, Београд.

         Комшић Ј.: 2006, Дилеме демократске нације и аутономије - огледи о политичкој транзицији у Србији, „Службени гласник“, Београд, „PHILIA“, Нови Сад.

         Комшић Ј.: 2007, Принципи европског регионализма - Principles of European Regionalism, „PHILIA“, Нови Сад.

Предавања на факултету

         Социологија (Економски факултет у Суботици, Департман за европску економију и бизнис, Нови Сад). Политички систем Европске уније; Европске регионалне политике (Интердисциплинарне европске мастер студије - ЦАЕСАР, Универзитет у Новом Саду).

Друге важне информације

         Програмски директор Асоцијације мултиетничких градова југоисточне Европе - Филија (ПХИЛИА).

Чланство

         Социолошко друштво Србије; Удружење политиколога Србије; Српско удружење за уставно право.

 

Међународна сарадња ВАНУ

         Објављено 28. јул 2010.

         Аустријска академија наука

         Словачка академија наука

         Научни институт за украјинистику „Михајло Молнар„, Национални универзитет у Ужгороду

         Дукљанска академија наука и умјетности

         Výskumnú ústav vodného hospodárstva, Братислава (Научноистраживачки институт за водопривреду, Братислава). Сарадња се одвија на трогодишњем пројекту „Integrated Management of Selected River Basin Complying with the European Water Framework Directive“. Руководилац сарадње је проф. др Милорад Милорадов, дописни члан ВАНУ.

         Magyar Tudományos Akadémia, Budapest (Мађарска академија наука, Јавно тело, Мађарска секција европског удружења друштава за подстицање коришћења биомасе, Будимпешта), у техничким и природним наукама. Руководилац сарадње је проф. др Милош Тешић, дописни члан ВАНУ.

         Miskolci Egyetem Állam- és Jogtudományi Karának Államtudományi Intézetének Nemzetközi Jogi Tanszéke (Катедра за међународно и јавно право Института за државне и правне науке Правног факултета Универзитета у Мишколцу), и Magyar Tudományos Akadémia Miskolci Akadémiai Bizottsága Jogi Szakbizottsága (Правно одељење регионалног одељења Мађарске академије наука, Мишколц), у правним наукама. Руководилац сарадње је проф. др József Szalma, дописни члан ВАНУ

         Magyar Tudományos Akadémia Szegedi Területi Bizottsága (Регионално одељење Мађарске академије наука у Сегедину). Руководилац сарадње је дописни члан ВАНУ Јóзсеф Сзалма.

         У оквиру сарадње Српске академије наука и уметности и Мађарске академије наука (МТА), академик Рудолф Кастори је руководилац сарадње у име САНУ, на пројекту који се односи на истраживања у вези са дуготрајним стационарним пољским огледима са тешким металима. Сарадња се реализује преко Института за педологију и агрохемију МТА.

         Проф. др Ferenc Gaál, дописни члан ВАНУ, координатор је рада војвођанских спољних чланова Јавног тела Мађарске академије наука.