ОБРАДОВИЋ: Изађите на црту онима који су некада били људи, а сада су бедници и издајници

ДВЕРИ ПОЗИВАЈУ НА ПОЛИТИЧКИ СВЕНАРОДНИ УСТАНАК ЗА ЖИВОТ СРБИЈЕ

• БРАНИМИР НЕШИЋ: Могу да нас газе, али у гажењу српског народа могу да добију само још јачи слободарски одговор слободарског српског народа. У Његошевом стиху „нека буде што бити не може” крије се тајна историје српског православног народа: оно што је немогуће обичном човеку, могуће је човеку који у Бога верује
• ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: Запад нас је учио да се радујемо кад Русија плаче и да плачемо кад се Русија радује. Русија је обавезала српски народ 1914. тако огромним дугом да га не могу вратити ни векови ни покољења. Руски цар је са децом својом и милионима браће своје пошао у смрт за правду српскога народа. Смемо ли прећутати да је наша слобода и државност коштала Русију више него нас?
• КОСТА ЧАВОШКИ: У Србији преовладава мишљење да су политичка уверења роба са којом се излази на изборе (Ђинђић, Вучић, Николић ), па кад не прођу најбоље, онда се мењају и заступају друга. Двери нису такве. Не повијате се зависно од тога одакле повољан ветар дува
• ВЛАДАН ГЛИШИЋ: Сетите се шта је била Америка пре 15 година! Кренули су да нас бомбардују и најавили тако целом свету да ће бомбардовати све оне које покажу на мапи, а данас та Америка мора да се повуче из Сирије.  ЕУ је пре 15 година била – обећани рај! Изгледало је да ће трајати миленијумима, а данас не знају колико ће година трајати! Двери су пре 15 година биле студентски часопис и забрањена трибина на Филолошком факултету. Двери су данас стотине хиљада људи који стоје иза нас
• БОШКО ОБРАДОВИЋ: Од првог председника, оца Републике Српске Радована Караџића сам у хашком казамату имао прилике да чујем да морамо да наставимо да инсистирамо на ономе што смо до сада били и да је победа Двери сигурна, јер ми представљамо оно аутентично српско биће које је др Караџић назвао `хришћански патриотизам и господско родољубље`

         ДВЕРИ су свечаном академијом поводом 15 година постојања, 26. јануара почеле кампању за освешћење Србије и победу нове снаге народа на предстојећим изборима.

         Оснивачи Двери Бранимир Нешић и Бошко Обрадовић и председнички кандидат на Ђурђевданским изборима 2012.године,Владан Глишић, позвали су на устанак за живот Србије. Двери су национална организација слободних људи која – улази у парламент да врати морал у политику и да се изборе за слободу. У глобалној борби добра против зла нико нема право да буде неутралан, поручило је Старешинство Покрета пред почетак предизборне трке.     

         Свечана прослава је почела државном химном Републике Србије, а потом је аутор химне Покрета Двери „За живот Србије”, Бранимир Нешић најавио договор о томе шта ће Двери радити- у наредних 15 година.

         „Данас нас не би било да није добрих, поштених Срба који ништа друго нису тражили сем да останемо оно што смо били од 1999.године, а тада смо, на програмској - страни нашег часописа написали: Двери се не умивају у туђинском брлогу! Отворене су за гледишта српска! Коначно су затворене за гледишта несрпска и туђинска. Двери су националне, а против интернационализма. Боре се за српску културу и за повратак српском становишту, оном становишту ког смо изгубили на почетку 20. века. За 15 година Двери ни за јоту нису одступиле од свог програма, већ су захваљујући интелектуалцима који нас саветују деценију и по постале аутентичан српски породично-патриотски покрет – истакао је Нешић.

         Могу да нас газе, али у гажењу српског народа могу да добију само још јачи слободарски одговор слободарског српског народа. У Његошевом стиху „нека буде што бити не може” крије се тајна историје српског православног народа: оно што је немогуће обичном човеку, могуће је човеку који у Бога верује. Тако су после 60 година окупације, која је почела од Другог светског рата, настале Двери као први православно-национални омладински покрет на Београдском Универзитету, а потом свенародни покрет у Србији, региону и у целом свету где има Срба. И докле буду чувале основни темељ - да су овде само да би спровеле вољу наших светитеља и Бога у кога верујемо -  дотле ће Двери опстати и остати, закључио је Нешић.

         Говорећи о непријатељима српског народа од 1999. године до данас, Нешић је ускликнуо: Време је за контранапад! Време је за устанак до победе!

         О духовним темељима Двери посебно је говорио мр Владимир Димитријевић, који је нагласио да се у целом свету, од Сирије до Украјине, води борба добра и зла, „а у борби Христа против антихриста - неутралних нема. Она која се данас бори за хришћанске вредности је – Русија.  Запад нас је учио да се радујемо кад Русија плаче и да плачемо кад се Русија радује. Може човек вратити дуг човеку или народ народу, али дуг којим је Русија обавезала српски народ 1914. тако је огроман да га не могу вратити ни векови ни покољења. Руски цар је са децом својом и милионима браће своје пошао у смрт за правду српскога народа. Смемо ли прећутати да је наша слобода и државност коштала Русију више него нас? Нова косовска епопеја открива ново морално богатство Словена. Блажени ви који тугујете са Русијом, јер ћете се са њом ускоро радовати. Русија је подигла хришћански стег и под њега позвала све народе који су спремни да бране традиционалне, моралне и породичне вредности. Српски народ се том позиву мора одазвати, а Двери ће све учинити да се тај позив чује”, најавио је Димитријевић.

         Говоривши о културолошком преображају српског народа, Димитријевић је истакао да је поковитељ Двери на том путу био Предраг Драгић Кијук. За разлику од Доситеја Обрадовића, који није умео увек да се добро снађе у замкама европског просветитељства и говорио „Књиге, а не звона и прапорци”, Кијук је могао да каже: књиге, књиге браћо – а и звона и прапорце! Нама је потребна и наша духовна култура окађена тамјаном и ова велика хришћанска европска култура чији је Кијук био велики зналац, указао је Димитријевић.   

         Потом је уследила додела „Повеље слободе” и говори овогодишњих добитника у иностранству и Србији.

         У име Сретењског манастира из Москве, сабрат тог манастира јеромонах Игнатије Шестаков, у захвалном писму је цитирао апостола Павла: „где је Дух Господњи, тамо је и слобода”!

         Сва наша култура, историја, национални циљ, оно што називамо патриотизмом у њиховом најбољем облику покретани су стремљењем ка овој истинској слободи у Духу светом. Носиоци тога су били сви наши хришћански владари, хероји, песници, војници и војсковође, научници, политичари и плодови њиховог рада прожети су идеалима Светосавља и Свете Русије. На том темељу треба да се гради и наш живот и живот наше деце, Срба и Руса. У овоме је залог нашег јединства, не само два братска словенска народа, већ једног народа Христовог, народа слободе. Српски народ је народ слободе, слободе у правди, истини, љубави, слободе од греха, написао је јеромонах Игнатије.

         Члан Старешинства Покрета Двери Данило Тврдишић, уручујући „Повељу слободе” академику проф. др Кости Чавошком, истакао је да за Србију има наде све док буде интелектуалаца који ни по коју цену неће жртвовати национални интерес зарад личног интереса и привилегија.

         Захваљујући се, Чавошки је нагласио да у Србији преовладава мишљење да су политичка уверења роба са којом се излази на изборе (Ђинђић,Вучић, Николић ), па кад једна не прођу најбоље, онда се мењају и заступају друга. Двери нису такве. Не повијате се зависно од тога одакле повољан ветар дува. То има своју цену, истакао је Чавошки и додао:

         „Човек у јавном животу може да буде морално исправан само ако је храбар. Ви сте и једно и друго. Ако и не будете успешни колико бисте желели, неко после вас ће се попети на ваша рамена и наставити где ви будете стали”.

         У име свих добротвора Двери из Расејања, Драган Давидовић из Јужне Африке обратио се владајућем естаблишменту и упитао: ако сте ви менаџери из либералног капиталима, знате ли како се на Западу ради кад позајмљују паре или не скраћују трошкове? Па лете заувек! Нико им више не даје шансу да негде пробају. А ови обећавају непрекидна пробања! Давидовић је позвао сву браћу из расејања да не буду Срби само кад гледају тенис!

         Потом је узео реч специјалан гост, Алексеј Валерјевич Риљев, члан Бироа Президијума Политичког савета Сверуске политичке партије „Родина”, чији је оснивач садашњи потпредседник Владе Русије и човек од великог поверења Владимира Путина - Дмитриј Рогозин. Он је казао да му је драго што види да удружење српских патриота јача из дана у дан и успешно се развија, а ево и целог његовог говора:

         „Наше земље уједињује православна вера, заједничка културна традиција, велики и победоносни дух словенства. Односи између наших народа су одувек били, јесу и биће братски. Данас управо Руси и Срби представљају главне носиоце идеје словенског јединства. Они су главни заштитници словенског света у савременој Европи. Наши народи су често пролазили кроз тешка искушења, међутим, из сваке битке излазимо као победници, борећи се часно, мушки, с поносом. Словени су непобедиви! Тако је било, тако јесте и тако ће бити увек! Руси и Срби су се увек борили за правду, уважавање националне традиције, као и за безусловни суверенитет наших држава. Свако ко нападне наше светиње, нашу слободу као и право да живимо по својим обичајима и законима, он је осуђен на пропаст. Зато што смо ми Руси и Срби два братска народа, зато што смо ми Словени - не могу да нас победе! Драга браћо и истомишљеници, искрено вам желим успех у борб , мирно небо, срећу и процват братске Србије. Здравља и све најбоље! Слава Русији! Слава Србији! Бог је с нама! Ми смо непобедиви!”

         Члан Старешинства Покрета Двери Срђан Ного, примајући од Риљева Захвалницу, у име Покрета је поручио да Србија не сме да буде неутрална и да Двери, као генерација која се формирала на основу православне вере и српске културе за разлику од других политичких елита које су формиране на другим основама и идеолошки су усмерене ка Западу, врло добро препознају на коју страну је у српском интересу да се окренемо. Зато се Двери залажу за савез са Русијом и за евроазијске интеграције.

         Затим је реч узео председнички кандидат Двери на Ђурђевданским изборима Владан Глишић који је указао на измењену слику света и незадрживе промене у самој Србији због којих Двери сигурно долазе на чело Србије! Ево дела његовог говора:

         „Сетите се шта је била Америка пре 15 година! Кренули су да нас бомбардују и најавили тако целом свету да ће бомбардовати све оне које покажу на мапи, а данас та Америка мора да се повуче из Сирије.  ЕУ је пре 15 година била – обећани рај! Изгледало је да ће трајати миленијумима, а данас не знају колико ће година трајати! Србија је пре 15 година имала Црну Гору и Косово и Метохију, а данас не знамо шта ће на следећим изборима властодршци продати и шта ће од наших живота, отаџбине и интереса поклонити онима који су их плаћали да дођу на власт. Двери су пре 15 година биле студентски часопис и забрањена трибина на Филолошком факултету. Двери су данас стотине хиљада људи који стоје иза нас. Подржавају нас онда када сви из политичке елите кажу да са нама није упутно бити, да смо изгубили, да не можемо да опстанемо, да је све то што причамо истинито, праведно, лепо, али не може у овом свету да опстане. Е, данас има неколико стотина хиљада људи који стоје иза нас и „против правила здравог разума” гласају за Двери и верују у Двери.

         Ми, браћо и сестре, долазимо сигурно на чело Србије. Ми не морамо да будемо у грчу и да бринемо о процентима. Не морамо да се додворавамо бирачима. Јер, ми можемо онако опуштено, људски, достојанствено да кажемо: не треба за нас свако да гласа, а поготово не треба свако да буде дверјанин!

         Политика је дуга утакмица, саткана од пуно пораза, поготово ако мислиш да спасаваш народ који је на ивици да изумре. Они који се тим послом баве морају да рачунају на једну велику победу којом ће надокнадити све те порзе које морају да издрже. Она је, када се не ради због политике и када се не ради зато што сте професионални политичар, представља један велики завет, који смо ми препознали у очима својих сабораца.

         Међу нама који водимо овај покрет, често је било и малодушности и тешких тренутака, али докле год вас срећемо у свим нашим борбама по Србији и докле год разговарамо у висини ваших очију, док осећамо да нас ви заклињете да не одустанемо  - дотле ми не смемо да одустанемо, јер нисмо ничији и нисмо сами; макар вас било хиљаду; макар вас било десет; макар још један стао пред нас и рекао: Људи, позвали сте ме! И дошао сам! Знате какву светињу бранимо.

         Ја знам да ми долазимо и да побеђујемо!

         Желим да Србија буде вечна, јер су јој дверјанска деца верна!”

         Двочасовна академија је завршена обраћањем члана Сатарешинства Покрета Двери Бошка Обрадовића и поруком коју је београдски ђакон Авакум послао набијен на турски колац: најлепша је вера православна!

         „То значи да си на правој страни, да заступаш праве вредности, да се радујеш што си имао прилику да сведочиш истину, да будеш Србин и поносиш се тиме.

         Чији смо ми Дверијани? У првом броју Двери српских смо одговорили: ми смо Савини, Лазареви, Његошеви, Степини, Живојинови, Авакумови, Новакови. Ми смо Срби, древни европски хришћански народ који има са чим да изађе у савремену Европу. Имамо своју земљу, Богом дану за живот и од ње не одступамо! Ми бранимо Србију!

         Прво што смо научили од нашег великог учитеља Кијука је да не живиш у лажи. Да не пристајеш на лаж.

         Од првог председника, оца Републике Српске Радована Караџића сам у хашком казамату имао прилике да чујем да морамо да наставимо да инсистирамо на ономе што смо до сада били и да је победа Двери сигурна, јер ми представљамо оно аутентично српско биће које је др Караџић назвао `хришћански патриотизам и господско родољубље`.

         Зашто смо ушли у политику после 12 година као удружење грађана и шта смо радили у ове три године као једини политички породични покрет у свету?

         Зато што су нас убеђивали да политика нема везе са моралом и да у њој немамо шта да тражимо, да у политици не може да опстане нико а да се не испрља. Е, драга браћо и сестре, наша дверјанска обавеза у наредних 15 година је да докажемо да је могуће бавити се политиком а остати частан, поштен и моралан човек и да је политика као свака друга сфера друштва простор у коме можемо сведочити истину и праве вредности.

         Не дамо им политику!

         Враћамо политику народу, моралу и поштењу! То је наша мисија!

         Долазе Двери са Дверима нова снага народа. Зато вечерас проглашавам мобилизацију заказану за 16.март и за наш нови најбољи резултат на изборима!

         У свакој српској кући треба да се чује да смо ми породична политика. Свака породица има интереса да гласа за Двери, јер ће породични интереси коначно проговорити у Скупштини Србије,  формирати министарство за бригу о породици, изборити се против беле куге у нашем народу и  законом о заштити презадужених породица омогућити им нови почетак. Држава експлоатише наше породице, а у њих не улаже! Она мора да поднесе део терета!

         Зато је породична политика, политика 21.века!

         Србија нема економски него политички проблем. До сада су владали они којима је страни интерес био на првом месу, а сада долазимо ми којима је у првом плану интерес нашег привредника! Наша економска политика се своди на неколико корака: зауставити погубан пут у ЕУ, окренути се Русији и евроазијским интеграцијама, подићи царинена увозну робу да би домаћа постала конкурентна и додатно опорезовати све стране банке, одузети незаконито стечену имовину тајкуна и политичара, формирати Развојну банку Србије и уложити у домаћу производњу и инфраструктуру”. 

         Обрадовић је најавио да ће Сабор жена Покрета ускоро изаћи са манифестом о улози жене у нашем друштву и изразио уверење да ће пре жене гласати за Двери него мушкарци „који се плаше да буду на страни у 21. веку”! Жене носе терет, брину о породици и у ових месец и по дана биће највећи гласноговорник Двери. Наш покрет верује у српску жену и зна да је она та која је темељ Србије! Српска жена ће довести Двери у Скупштину Србије!

         Зато вас позивам, браћо и сестре, да се борите, гласате и да не одустанете! Изађите на црту онима који су некада били људи, а данас су бедници и издајници овог народа, рекао је Обрадовић и за крај подвукао:

         Ових 15 година је устанак Двери за живот Србије!