НОВОСТИ: Вучић под нарастајућим притиском Брисела и Вашингтона због Русије

НАЈКАСНИЈЕ ДО КРАЈА ФЕБРУАРА У ВАШИНГТОНУ, У МАРТУ У МОСКВИ, А „ВАДИЋЕ” СЕ И КОД МЕРКЕЛОВЕ

• ФАКТИ: Београдски лист тврди да настоји да сачува самосталну и неутралну спољну политику. Е, неће бити! Вучићева спољна политика нити је самостална нити је неутрална! Садашња власт у Београду је фактички вазал ЕУ и САД, са остацима остатака независности у спољној политици. Те остатке, односно – патрљке, Вучић и покушава да некако сачува. Да она Николићева „врата и на Исток и на Запад”, тачније – врата на Исток, не би затворила, а тиме и фатално сузио простор режима за изборна обрлаћивања Срба…

         СРБИЈУ у наредним месецима чекају најжешћи притисци Сједињених Америчких Држава и Европске уније да уведе санкције Русији. Због тога ће премијер Александар Вучић покренути широку дипломатску офанзиву ка најмоћнијим светским адресама. Циљ је да сачува самосталну политику земље и позицију да напредујемо ка ЕУ без окретања леђа Москви.

         Како „Новости” сазнају, први човек српске владе требало би најкасније до краја фебруара идуће године да посети Вашингтон и да разговара за високим званичницима САД.

         Одмах после тога, већ у марту, Вучића ће у Москви поново да угосте највиши државници Руске Федерације. А пре те две кључне посете, премијер Србије разговараће још једном са немачком канцеларком Ангелом Меркел.

         До краја ове године, највећи тест и лакмус за односе земаља ЕУ према српској спољној политици, биће самит Кине и 16 држава централне и југоисточне Европе који се одржава 16. децембра у Београду.

         Наиме, тумачи се да би државе ЕУ, које би евентуално бојкотовале скуп практично послале и индиректну дипломатску поруку Србији да не гледају благонаклоно на њену спољну политику и на односе са Русијом.

         Зато ће премијер Вучић и у наредном периоду наставити да води политику „на танкој жици” између Кремља и Запада. Тачније, инсистираће на стратешком опредељењу ка чланству Србије у ЕУ, али уз одбијање да се Русији уведу санкције.

         Председник Владе, како се тумачи, на тај начин покушава што скупље да „прода кожу” и на истоку и на западу, али тако да политички и економски профитира Србија.

         Вучић је одлучан да у име државе води независну спољну политику колико год да га то политички кошта, и није спреман да одустане од стратешких опредељења докле год је на челу министарског тима.