НИКОЛИЋ: Војводина је равноправна, можда и равноправнија од моје Шумадије

У НОВОМ САДУ СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖЕНА 94. ГОДИШЊИЦЕ

ПРИСАЈЕДИЊЕЊА СРЕМА,БАНАТА, БАЧКЕ И БАРАЊЕ СРБИЈИ

  • Председник Србије позвао све који „цртају границе између Србије и Покрајине да изгубе оловку како би престали да свађају народ”, а политичарима поручио да се боре против супарништва и да не покушавају да победе Војводину и Србију, Војводину у Србији и Војводину која је Србија
  • Покрајински премијер Бојан Пајтић: Однос Србије према Војводини је однос Србије према самој себи. Војводина у Србији није идеја државе у држави. Одлуку о присаједињењу била је далекосежна. Без ње данас не бисмо били овде - ако бисмо уопште били

        НИКО не сме да угрози уставну аутономију Војводине, као што нико не сме да повреди Устав Србије кријући се иза приче да само остварује аутономију Војводине, поручио је данас председник Србије Томислав Николић, док је покрајински премијер Бојан Пајтић констатовао да „Војводина у Србији није идеја државе у држави”.

       На свечаности обележавања 94. годишњице присаједињена Војводине Србији, Николић је рекао да нема границе између Војводине и других делова Србије, пре свега зато што тако желе грађани Србије, али и зато што је тако утемељено у Уставу, те заокружено владавином права и демократијом.

       Он је позвао све који „цртају границе између Србије и Покрајине да изгубе оловку како би престали да свађају народ”, а политичарима поручио да се боре против супарништва и да не покушавају да победе Војводину и Србију, Војводину у Србији и Војводину која је Србија.

       „Јер, Војводина је равноправна или чак можда мало равноправнија од, на пример, Шумадије мојих предака”, казао је Николић.

       Он је позвао политичаре да се такмиче ко ће обезбедити бољи живот грађанима о којима воде бригу у сваком делу Србије, која, како је рекао, пролази кроз изузетно тежак период, „најтежи у нератно време”.

       Председник Србије је нагласио да сумња у добре намере онога ко шири неслогу у Војводини, јер тај, додао је, жели да нас врати у године које су претходиле сукобу.

       „Само нам још неслога у Војводини треба, као да ни једну другу муку немамо. Онај коме смета одлука из 1918. године којом је Војводина постала Србија вероватно замера и то што смо са суседном пријатељском Мађарском договорили да коначно после 70 година закопамо у историју Други светски рат”, казао је Николић, истичући да је он на тај договор поносан.

       Председник је додао и да Србин који свађа Србе не може добро ни као комшија и пријатељ да живи са припадницима других националних мањина, који су поштени и честити становници и грађани Војводине.

       Николић је рекао и да је Војводина део Србије у којем треба најбоље да се живи, јер ту „бог није штедео када је делио лепоту и богатство”.

       Зато се, додао је, у Војводину долази, а из ње ретко одлази.

       „Војводина нека иде напред и нека за собом повуче целу Србију”, поручио је Николић

       Коначно, чцињеница да је свечана седница поводом присаједињења организована заједнички показује да „можемо да будемо јединствени онда када смо угрожени или када треба да покажемо да смо поносни на своју отаџбину”, казао је Николић.

       Подсећајући на историју Војводине и положај Срба у периоду Хабзбуршке монархије и после њеног слома, када је, како је рекао, остварен вишевековни циљ српског народа о уједињењу, Николић је истакао да су у историју Војводине уткане и људске жртве,

       „Ми се данас са поносом сећамо историје Војводине и славећи обележавамо њено трајање”, поручио је Николић.

       Констатујући да је однос Србије према Војводини однос Србије према самој себи покрајински премијер Бојан Пајтић је одлуку о присаједињењу оценио као далекосежну и додао да „без ње данас не бисмо били овде ако бисмо уопште били”.

       Напоменуо је и да око идеје националног уједињења није било спора због чега је одлука била једногласна.

       Помињући значајна имена из историје Војводине, Пајтић је казао да су сви они имали особину да разликују важно од неважног, да је од њих требало да научимо да препознамо будућност и да „не скупљамо политичке поене на поделама”.

       „Аутономија Војводине се не заснива на војводству из 1848. нити на великој Народној скупштини 1918. године, већ на идеји о будућности”, казао је Пајтић, додајући да је потребно да се сачува интегритет државе, али и да се искорачи ка свету који нас окружује, односно ка Европи без граница.

       Председник војвођанске Скупштине Иштван Пастор изјаво је да Дан присаједињења Војводине Србији припадници мађарске националне мањине не славе, већ обележавају и истакао „да Србија у протеклим деценијама негује своју државност а Војводина аутономију”.

       Отварајући свечану седницу поводом 94. годишњице присаједињења Србији Пастор је нагласио да „питање Војводине није питање националних конститутивних права него регионалних конститутивних права” и додао да се питање војвођанске аутономије мора прецизно решити Уставом Србије.

       Поздрављајући председника републике Томислава Николића, посланике покрајинског парламента и госте на свечаној седници, Пастор је рекао да дан када је донета одлука о присаједињењу Војводине Србији неки обележавају а други сигурно славе.

       То је, како је објаснио Пастор, зато што је половина војвођанске популације, међу њима Мађари, Немци и други, била искључена из процеса одлучивања о том присаједињењу, али и стога што је тај догађај био увертира за процес који је завршен Тријанонским споразумом који је оцењен као црни датум у историји Мађарске.

       Пастор је напоменуо да се одлука пре 94 године прихвата као реалност и додао да је та реалност била то што се припадници мађарске и других националних заједница нису помакли са тих простора а ипак су се окупили у новој држави.

       Он је додао да је суживот мерило тога јесмо ли и у којој мери спремни да прихватимо то да се историјски догађај може славити и обележавати а да то не раздаваја и разбија него да повезује.

       „Уверен сам да су интереси које делимо јачи од сила које нас раздвајају и зато свака крупна историјска одлука попут ове од пре више од девет деценија има далекосежне последице”, рекао је Пасто и закључио:

       „Питање Војводине значи пре свега спремност елита за модернизацију, европеизацију и демократизацију нашег друштва, али то је и уставно питање које, ако се не реши прецизно Уставом може бити сметња да се Србија консолидује као стабилна и модерна европска држава”.

       На крају обраћања учесницима свечане седнице председник Скупштине Војводине је нагласио да европска Србија и у њој аутономна Војводина заслужује да постане модерна европска држава и додао да ни Србија ни Војводина данас „немају времена за спавање”.

       Свечана седница у Скупштини Војводине почела је интонирањем државне химне „Боже правде” и свечане песме у извођењу Хора Српског народног позоришта у Новом Саду, а, осим председника Николића, премииера Пајтића и председника парламента Пастора, присуствовали су и чланови владе АП Војводине, посланици и представници јавног и културног живота покрајине.

       Војводина је део Краљевине Србије од 1918, о чему је одлучила Народна скупштина и у Новом Саду 25, новембра те године прогласила присаједињење Војводине, односно Баната, Бачке и Барање, Краљевини Србији.

       Претходног дана исту одлуку донела Скупштина Срема у Руми.

       Одлуку о прикључењу Војводине Краљевини Србији као јединственој држави прочитао новинар, политичар, публициста Јаша Томић, један од првака Срба негдашње Аустроугарске.

       „Прикључујемо се Краљевини Србији која својим досадашњим радом и развитком ујемчава слободу, равноправност и напредак у сваком правцу, не само нама, него и свим, па и несловенским народима који с нама живе”, изговорио је тада Томић.

       А поводом иницијатива из Загреба да би земље дотадашње Аустро-Угарске настањене Јужним Словенима требало заједно да наступе према Београду, Јаша Томић је, из данашње перспективе далековидо размишљао и одговорио:

       „Од срца ћемо у Југославију, али наш пут тамо води само преко Београда. Ако не надемо у Југославији Србију и Црну Гору, немамо у Југославији друго тражити!"

       Скупштини која је одлучила о присаједињењу присуствовало је 757 посланика, и то 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, шест Немаца, три Шокца, два Хрвата и један Мађар.

       Политика: Почело свечано обележавање присаједињења Војводине

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари