НИКОЛИЋ: Константин је несвесно мислио и на ово време у којем градимо савремену Србију
У ВИМИНАЦИЈУМУ ОТВОРИО ИЗЛОЖБУ О КОНСТАНТИНУ ВЕЛИКОМ И МИЛАНСКОМ ЕДИКТУ
ПРЕДСЕДНИК Србије Томислав Николић отворио је вечерас у Виминацијуму изложбу о Константину Великом и Миланском едикту, поручујући да је славни Константин - прогласивши хришћанство дозвољеном религијом - мислио несвесно и на „ово време у којем градимо савремену српску државу равноправних грађана”.
„За сваку одлуку у животу имамо узор у нечему што је неко паметнији од нас написао, а нама остало само да научимо да читамо. За ово време, када се боримо за опстанак свог народа на Косову и Метохији, када нам се чини да је можда теже него икада, Конфучије је записао: Наша највећа слава није што никада нисмо пали, већ што смо устали сваки пут када паднемо”, рекао је шеф српске државе.
Отварајући изложбу „Константин Велики и Милански едикт 313 - Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије”, Николић је подсетио да је реч о обележавању једног од кључних догађаја у хришћанској цивилизацији: „1.700 година Миланског едикта, 1.700 година слободе за хришћанство”.
„Назив места на коме обележавамо своју славну историју, Виминацијум, данас грађанима Србије звучи лепо и мелодично, али страно. То је део наше римске историје, коју имамо као што имамо византијску, српску, отоманску, српску, југословенску, српску. То је једна од наших најдрагоценијих карактеристика: изванредна мешавина различитих култура, језика, традиција и бурна и занимљива историја”, казао је.
Подручје Србије је миленијумима било место окупљања, раздвајања, борбе, али и константног развоја, додао је председник, осврћући се на прошле епохе и места која о томе сведоче - од Лепенског Вира, једног од највећих и најзначајнијих мезолитских и неолитских археолошких налазишта на свету, од око 6500. до 5500. године пре наше ере, преко најраније металургије бакра у Европи која потиче са винчанског локалитета у источној Србији, из 3700. и 3500. године пре нове ере.
„Поједина винчанска насеља премашивала су величином и бројем становника остала неолитска насеља, као и прве градове који су знатно касније настали у Месопотамији, Египту”, рекао је.
Почетком нове ере, целокупно Балканско полуострво се нашло под римском влашћу, а подручје данашње Србије испрва је било подељено између римских провинција Мезије, Паноније и Далмације, да би касније биле формиране провинције Горња Мезија, чији је главни град био Виминацијум, Доња Панонија и Дакија. Подигнут је читав низ градова који су били повезани системом путева ради лакше комуникације између делова Римског царства.
Подсећајући да је више императора рођено на подручју данашње Србије, међу којима Аурелијан, Проб, Максимијан Херкулије, Галерије, Максимин Даја, Лициније и Константин Велики, Николић је навео и да је Диоклецијан, оснивач прве тетрархије, такође пореклом са балканских простора.
