НИКОЛИЋ: Хрватска је „Олујом“ довршила задатак Павелићеве НДХ

ПАРАДОМ У ЗАГРЕБУ СРБИМА ПОРУЧИЛА: НЕ ВРАЋАЈТЕ СЕ, СВЕ ВАС ИСТО ЧЕКА ПОНОВО

Томислав Николић

• АМФИЛОХИЈЕ: Оно што се назива „Олујом“ и „Бљеском“ био је бљесак мржње братоубилачке. „Олуја“ је испуњена братоубилаштвом и богоубилаштвом
• ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ: Трагични су народи који своју историју, културу и битисање темеље на крви других

        НЕКОЛИКО хиљада људи присуствовало је данас испред Цркве Светог Марка помену страдалима у акцији „Олуја“ у Хрватској 1995. године који је служио патријарх Српске православне цркве Иринеј.

        Окупљени су носили транспаренте „Не заборави“, „4. август 1995. године“, Статистика Олује 2.000 Срба убијених“, „250.000 Срба протераних! Да се не заборави“ и „Олуја = Злочин“, а прочитан је и списак имена погинулих и несталих од 4. августа до 30. септембра 1995. године.

Владика црногорско-приморски Амфилохије назвао је ратове на простору бивше Југославије братоубилачким и казао да су наставак злочина из Првог и Другог светског рата.

        „Оно што се назива Олујом и Бљеском био је бљесак мржње братоубилачке. Олуја је испуњена братоубилаштвом и богоубилаштвом. Овде смо да будемо сведоци онога што се догодило са народом у 20. веку“, казао је Амфилохије и додао да сви народи у региону треба да се покају и гаје братску љубав.

        Председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта казао је новинарима након помена да је скуп организован како би се показало да је у бившој Југославији страдао велики број Срба, да се затражи да се све жртве равноправно третирају и да се осуде сви злочинци „без обзира на националност“.

        „Пола милиона Срба је прогнано, а ту рачунам оне који су се изјашњавали као Југословени, неопредељени или по регионалној припадности. 300.000 прогнаних живи, 100.000 у иностранству, а мали број, око 50.000, махом старијих, се вратио у Хрватску“, казао је Линта.

        Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин казао је новинарима након скупа да је повратак избеглица нешто на шта Хрватска треба да одговори, и да то више није „српска одговорност“.

        Након помена звона на цркви нису звонила, како је раније било речено, а грађани су се окупили на Булевару краља Александра како би у колони отишли до Сава центра где је бити одржана меморијална академија.

        Окупљенима се обратио председник Србије Томислав Николић који поручио да је Хрватска војном парадом у Загребу поручила протераним Србима да се не враћају и да их све чека поново.

        „Организовали су и војну параду. Наравно да парадом нису обележили Дан победе над фашизмом и нацизмом, Дан победе над концентрационим логорима и геноцидом. Куд би против себе?“, навео је председник Србије.

        Хрватска је војном парадом, како је истакао, прославила дан када је некажњено побила и протерала свој народ.

        „Парадом кажу живим и протераним Србима: не враћајте се, све вас чека поново“, поручио је Николић, истичући да је пре 20 година, протеривањем и убијањем Срба из Хрватске, довршен историјски задатак Павелићеве Независне Државе Хрватске.

        Како је навео, за само 48 сати, у зверској акцији са елементима геноцида, коју је један део светске заједнице иницирао, а други остао трагично нем и незаинтересован, јер су убијани и протеривани били Срби, решен је хрватски проблем који се звао Република Српска Крајина, територија под заштитом Уједињених нација.

        Србија се, према његовим речима, моли да се такво зло никада и никоме не понови.

        „Чинимо то мада изгледа да не може само једна страна, српска, константно да пружа руку помирења и сарадње, а да друга страна на сва звона слави туђу несрећу и бол“, рекао је Николић.

        Србија то чини иако велика већина протераних Срба није решила кључне проблеме који се односе на имовинска питања, одузета станарска права, мада није решено питање неисплаћених пензија, одузетог пољопривредног земљишта, дуговања по основу динарске и девизна штедње, навео је Николић.

        „Србија је са своје стране показала искрену посвећеност миру и стабилности у региону и превазилажењу свих отворених питања. Прошлост је болна и оптерећујућа, али будућност мора да се гради у сарадњи и превазилажењу разлика“, истакао је председник Србије.

        Да би живот будућих генерација био могућ, каже, потребан је компромис и стварање осећања заједништва, а не мржње и потцењивања.

        „Потребна је слога. Разумевање. Да би мањинске заједнице прихватале државу као своју, требало би да имају живот достојан човека, макар право на свој језик, писмо, веру, историју, културу“, наводи председник.

        Док у Хрватској Срби немају право ни да имају натписе на улицама на свом писму, у Србији мањинске заједнице Уставом имају загарантована и већа права од српског народа, поручује Николић, додајући да Србија не очекује апсолутну примену реципроцитета, већ минимум људског достојанства.

        Патријарх српски Иринеј рекао је да је Србија после 20 година први пут у прилици да покаже бол и ране, наводећи да су Срби, иако мали народ, по броју жртава велики као и Јевреји и Јермени.

        „Ово је први пут да можемо јавно да кажемо оно што се десило, јер смо годинама прикривали истину у име лажног братства и јединства, штитећи оне које је требало да изведемо пред суд. Многи су избегли суд овоземаљске правде, али по веровању поред људске постоји правда Божија коју нико не може избећи“, поручио је патријарх.

        Он је оценио и да су трагични народи који своју историју, културу и битисање темеље на крви других.

        Наводећи да смо много зла проживели, он је истакао да ипак морамо да будемо хришћани и да у сваком човеку треба да видимо брата без обзира ком народу и нацији припада.

        Академији, која је почела интонирањем химне „Боже правде“, су присуствовали и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александра Вулин, министар правде Никола Селаковић, представници Владе Републике Српске и председника Милорада Додика, чланови Скупштине Србије и других државних органа, градски менаџер Горан Весић и други.

        Приказан је и филм о страдању Срба и изведен уметнички програм.

        Бета -Танјуг