Није било геноцида - бошњачка 28. дивизија у пробоју према Тузли изгубила преко 6.000 бораца

БЕОГРАД: ТРИБИНА „СРЕБРЕНИЦА ПРОТИВ ГЕНОЦИДА – ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ МАНИПУЛАЦИЈЕ“

* Млађен ЦИЦОВИЋ: Западни наратив о злочину у Сребреници свих ових 30 година не препознаје и не признаје српско страдање и злочине над Србима

* Ненад КЕЦМАНОВИЋ: Бошњаци листом вјерују у геноцид и Србе сматрају „лошим народом“ и „геноцидашима“. Зато одбијају пружену руку Србије и са Српском неће ни изворни Дејтон, ни нови договор, ни споразумни разлаз. Једино хоће територију Српске, као „привремено окупирану територију“. Дакле, хоће оно што су хтјели ’92 па изазвали грађански рат, и што су већ остварили у Сарајеву

* Немања ДЕВИЋ: За време НДХ у сребреничком срезу страдало више од 2.000 Срба. Од 2.262 жртве, половина су била деца млађа од 15 година, жене и старци од преко 70 година, такође показало се да је половина њих била убијена углавном хладним оружјем

* Александар ПАВИЋ: Сребреница је била парадигма, она је била један од стубова глобализма и једнополаризма. Сребреница је била потребна да би накнадно оправдала западни хуманитарни интервенционизам

___________________________________________________________

           ЗАПАДНИ наратив о злочину у Сребреници свих ових 30 година не препознаје српско страдање и злочине над Србима, а злочин у Сребреници издигнут је до „геноцида“ због политичких и стратешких разлога, речено је у Београду на трибини o дешавањима у Сребреници 1995. године.

           Скуп су, уз подршку Представништва Српске у Србији, организовали информативно-политички портали "Све о Српској" и "Факти".

           Западу је сребренички „геоноцид“ потребан да пред својим народима оправда раније бомбардовање српског, али и данас других народа у свијету, оценили су учесници.

           - Сребреница је стварно била парадигма, она је била један од стубова глобализма и једнополаризма. Сребреница је била потребна да би накнадно оправдала западни хуманитарни интервенционизам - рекао је политиколог Александар Павић.

           Догађаји у Сребреници 1995. године и све што се до данас у ових 30 година дешава на политичкој сцени, производ су западне конструкције Балкана, оцењује професор Срђан Перишић.

           - Тако да је Сребреница вјешта методологија како Запад да успостави контролу на Балкану, тј. како да Србе контролише. Друго је питање да ли је у томе успео - додао је Перишић.

           Шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић додао је да западни наратив о злочину у Сребреници свих ових 30 година не препознаје и не признаје српско страдање и злочине над Србима.

           Историчари подсећају да су над српским народом на том простору злочини почињени не само 90-тих година, већ и у Првом и Другом светском рату, када је за време НДХ у сребреничком срезу страдало више од 2.000 Срба.

           - Од 2.262 жртве, половина су била деца млађа од 15 година, жене и старци од преко 70 година, такође показало се да је половина њих била убијена углавном хладним оружјем - истакао је историчар Немања Девић.

           На трибини је указано да представници међународне заједнице сваке године долазе у Поточаре, а још ниједном нису били у Братунцу, Кравици или неком другом мјесту српског страдања у БиХ. Ни бошњачким жртвама, кажу, не долазе што их жале, већ искључиво због својих политичких и војних интереса.

           Да ли је, послије масовног злочина у Сребреници, ако је заиста био геноцид, могућа било каква БиХ, а поготово јединствена – рекао је Ненад Kецмановић и наставио:

           - Бошњаци листом вјерују у геноцид и Србе сматрају „лошим народом“ и „геноцидашима“. Зато одбијају пружену руку Србије и са Српском неће ни изворни Дејтон, ни нови договор, ни споразумни разлаз. Једино хоће територију Српске, као „привремено окупирану територију“. Дакле, оно што су хтјели ’92 па изазвали грађански рат, и што су већ остварили у Сарајеву.

           Случај Сребреница – оценио је Драгољуб Којичић - климакс је епохе која је обележена осећањем надмоћи политичког Запада који је убеђен да не мора никоме да полаже рачун0 нити да се обазире на право нити на логику.

           - Називањем случаја Сребреница геноцидом заправо је започео геноцид појмова. Ратни злочин ни по једном основу не може да се сматра геноцидом. Такође, прави геноцид, по најстрожем помовном одређењу, догодио се непосредно пре случаја Сребтреница када је од стране сребреничких муслимана апсолутно затрто 5.400 српских породица, дакле зена, деце, стараца и мушкараца који нису били наоружани нити су учествовали у ратним дејствима. Политички Запад, навео је Којичић, није ни покушао да пронађе починиоце тог геноцида и адекватно их процесуира у Хашком трибуналу. Прошлогодисње гласање у Генералној скупштини УН само је фарса у којој аргументи логике и права нису уважени.

           Милош Вукашиновић је рекао да је данас, након више од три деценије непрекидних непријатељских активности против српског народа, јасно да циљ колективног запада, предвођеног Америком није био само геостратешко запосједање Србије и српских земаља већ стварање и испробавање стратешког модела интервенционизма за употребу широм света.

           На истој линији био је и Бранко Лукић, указавши да је колона бошњачке 28. дивизије која се из Сребренице пробијала према Тузли у борбама изгубила преко 6.000 припадника.

           Такође: да су Бошњаци у Сребреници – да би омогућили манипулацију бројем својих жртава – уништили  књиге рођених и умрлих.

           Миленко Радић је говорио о томе зашто нема оговорности за побијене Србе и зашто се Срби сатанизују и оптужују за геноцид.

           Указао је: „У БиХ су годинама равноправно живела три народа: Муслимани (Бошњаци од 27.9.1993.), Хрвати (католици) и Срби (православци). С обзиром да БиХ никада није била самостална држава проглашавање независности 1. марта 1992. године узроковало је верске и грађанске сукобе. Након неуставне сецесије, супротне и Хелсиншкој повељи, Савет безбедности УН доноси Резолуцију 757 од 30.05.1992. године, којом је увео потпуну изолацију Србији и Србима, која је трајала непрекидно 1.273 дана“.

           (Одржана 10. јула у Прес-центру УНС, у организацији портала „Све о Српској“ и „Факти“, уз подршку Представништва Српске у Србији)

            (РТРС – СоС/Факти)