.Неправедни центар глобалне моћи подстиче Ђукановића да затре све српско у Црној Гори

НАПАД НА СПЦ И СРПСКИ ИДЕНТИТЕТ У ЦРНОЈ ГОРИ НИЈЕ ПРОБЛЕМ САМО СПЦ И СРБА ЦРНЕ ГОРЕ

* Основни циљеви неправедног глобалистичког центра свјетске моћи јесу: разбијање великих народа, промјена нанишањених идентитета, маргинализовање религије, претварање цијелих држава у своје фирме, а предсједника држава у своје директоре тих фирми

* Идентитет једног народа важнији је од државе, поготово оне која није у стању да га заштити, па српски политичари и Срби у Црној Гори треба да организовано позову у помоћ Србију и Републику Српску. А оне као државе српског народа да се позиву одазову на начин да режиму Мила Ђукановића упуте оштру и моћну пријетњу због које ће Ђукановић и његов режим промијенити дискриминирајућу политику према Србима у Црној Гори

* Та озбиљна пријетња без силе остварила би циљ а не би изазвала непотребне жртве и дестабилизацију, као што може изазвати наставак Ђукановићеве владавине ако изостане пријетња од стране Србије и Српске

* Уколико би Ђукановић упутио позив за помоћ неправедном глобалистичком центру моћи, за очекивати је да Русија том центру моћи упути упозорење, па и стварну и моћну контрапријетњу

________________________________________________________________________

       Аутор: Дане ЧАНКОВИЋ, предсједник СНП Избор је наш

       РЕЖИМ Мила Ђукановића добио је улогу од неправедног центра свјетске моћи да промијени идентитет Срба у Црној Гори (језик, писмо, вјероисповијест; тај процес започет је прије Ђукановића). И да све оно што се за тај идентитет везује буде уништено или да му се насилно промијени име и функција.

       Томе је требало да послужи и Закон о слободи вјероисповијести.

       Додуше, све је проширено и на истискивање „малигног“ утицаја Русије из Црне Горе.

       Неправедни центар моћи не покушава само да Русију изолује, већ и да остатак свијета окрене против ње. Јер Русија има снагу и жељу да се стави на чело оне стране која може да се супротстави том неправедном глобалистичком центру моћи и на тај начин одбрани слободу свих оних који чине ту страну.

       Режим Мила Ђукановића је један дио улоге остварио тако што је Црну Гору увео у НАТО, пристао да и она буде средство у рукама споменутог центра моћи преко кога се кажњавају непослушни народи и смјењују легални и легитимни предсједници, а дисциплинују остали.

       Били смо свједоци агресије НАТО 1995. на Републику Српску Крајину и Републику Српску, и на Србију 1999, као и на друге државе и народе.

       Варају се они који мисле да њима Црна Гора и Срби нису у фокусу интересовања, јер та неправедна сила не да неће слободне државе и народе, већ неће ни једног слободног човјека као појединца који би давао свијетли примјер.

Дане Чанковић

       Основни циљеви неправедног глобалистичког центра свјетске моћи јесу: разбијање великих народа, промјена нанишањених идентитета, маргинализовање религије, претварање цијелих држава у своје фирме, а предсједника држава у своје директоре тих фирми.

       У средишту свега је уништавање човјека као Божије творевине и стварање свог сатанског човјека.

       Зато се у овој - прелазној фази – подстиче гордост код људи да не би могли саборно дјеловати.

       Преко маса безличних појединаца лако се извана управља ситуацијама и иде ка контролисању цијелокупног богатства човјечанства.      

       Велики народ је прије свега онај који има историјску улогу до свршетка свијета, без обзира на његову бројност. Та историјска улога посљедица је генетске структуре доминантних појединаца и саме снаге народа, тако да се та улога прима као што појединац прима свој животни крст. Из те историјске улоге произлази и основни идентитет: језик, писмо, вјера, култура, па и политика.

       Неправедни центар свјетске моћи свој утицај испреплиће у правцу остваривања наведених циљева са огромним криминалом, пљачком, насиљем и незајажљивошћу сатанистичких размјера.

       С  обзиром на то да је идентитет једног народа важнији од државе, поготово оне која није у стању да га заштити, српски политичари и Срби у Црној Гори треба да организовано позову у помоћ Србију и Републику Српску. А оне као државе српског народа да се позиву одазову на начин да режиму Мила Ђукановића упуте оштру и моћну пријетњу због које ће Ђукановић и његов режим промијенити дискриминирајућу политику према Србима у Црној Гори.

       Та озбиљна пријетња без силе остварила би циљ а не би изазвала непотребне жртве и дестабилизацију, као што може изазвати наставак Ђукановићеве владавине ако изостане пријетња од стране Србије и Српске.

       Уколико би Ђукановић упутио позив за помоћ неправедном глобалистичком центру моћи, за очекивати је да Русија, испуњавајући садашњу улогу, том центру моћи упути упозорење, па и стварну и моћну контрапријетњу.

       Тако би се стварном и моћном пријетњом избјегао свјетски рат, и показало да стварна пријетња има боље и хуманије дејство од узмицања пред једним локалним диктатором и његовим заштитницима.

       Наведени могући развој догађаја реалнији је ако послије избора у Црној Гори Ђукановић буде одлучивао о власти.

       Уколико Ђукановић буде наставио да влада, под притиском неправедног центра, сваки нормални колективитет ће се нападати и покушати учинити девијантним.

       Зато би Бошњаци и Муслимани у Црној Гори требало да са Србима пронађу минимум заједничке снаге и интереса да би се лакше одбранили од покушаја уништавања основних религија и традиционалних вриједности и спријечили могућност наставка Ђукановићеве погубне политике.

       У одбрани идентитета посебну и веома важну улогу, наравно, има Српска православна црква за коју не постоје границе.