Не слушајте Фонд за хуманитарно право и остале поводом Сребренице

НЕКОЛИКО УПОЗОРЕЊА ИСТОРИЈСКОГ ПРОЈЕКТА СРЕБРЕНИЦА ВЛАДИ СРБИЈЕ

• Одбаците непримерени захтев лажних „невладиних организација” да 11. јул прогласите Даном сећања на „геноцид” у Сребреници. Тврдња подносилаца да је и одлуком Међународног суда правде Србија обавезана да удовољи њиховом захтеву - такође је лишена сваког основа
• Подносиоци захтева не представљају „цивилно друштво” у Србији. Све те организације су дугогодишње експозитуре страних политичких интереса у Србији и делују захваљујући материјалним средствима која примају из страних извора

         ВЛАДА Србије треба одлучно да одбаци непримерени захтев лажних „невладиних организација” - Центра за културну деконтаминацију, Фонда за хуманитарно право, Хелсиншког одбора за људска права у Србији, Иницијативе младих за људска права, Комитета правника за људска права и Жена у црном - да 11. јул прогласи Даном сећања на „геноцид” у Сребреници.

         Захтев је неутемељен по низу критеријума.

         Подносиоци захтева не представљају „цивилно друштво” у Србији, како се, између осталог, лажно представљају. Све наведене организације су дугогодишње експозитуре страних политичких интереса у Србији и делују захваљујући материјалним средствима која примају из страних извора. Оне немају морални, грађански или било какав други статус у српском друштву да би Влади Србије могле подносити захтеве било какве врсте.

         Током дугогодишње обимно документоване делатности, све наведене организације су показале потпуно одсуство објективности и хуманости, што се у првом реду одражава у дискриминаторском односу према жртвама недавног грађанског рата у Босни и Херцеговини. На примеру Сребренице то се види из порицања равноправног статуса хиљадама жртава српске националности из сребреничког краја које су страдале од 1992. до 1995. године. Та чињеница убедљиво показује да је њихова наводна брига за комеморисање жртава уствари политички ангажована глума. Самим тим, оне су морално дисквалификоване да се оваквим поводом јавно оглашавају или испостављају било какве захтеве званичним установама.

         Тврдња подносилаца да је и одлуком Међународног суда правде Србија обавезана да удовољи њиховом захтеву - такође је лишена сваког основа.

         У парници коју су против Србије повеле сарајевске власти из Босне и Херцеговине, МСП је, напротив, 2007. године донео закључак да Србија не сноси одговорност за догађаје у Сребреници. Самим тим, захтев Србији да по овом питању заузме званичан став, иако ниједна држава у окружењу или даље не комеморише српске жртве – потпуно је неприкладан.

         Додатни крупан разлог за одбацивање захтева наводних „невладиних организација” је чињеница да су догађаји у Сребреници у јулу 1995. контроверзно питање у вези са којим још увек не постоји ни правни нити друге врсте стручни или јавни консензус.

         Влада Србије нема ни моралну ни правну обавезу да удовољава тенденциозном и отворено једнонационалном захтеву група за притисак које оперишу на њеној територији, које су финансиране из иностранства и раде за стране интересе, али се систематски лажно представљају као аутохтони део српског „цивилног друштва.”

         Уместо тога, уколико Влада Србије жели да подстакне сећање на невине жртве, она треба да почне тако што ће установити Дан сећања на све који су током двадесетог века положили своје животе у одбрани српског  народа или су геноцидно страдали од стране суседа или страних освајача – само зато што су били Срби.