МРКИЋ: Може разговор о свему, осим о укидању институција Србије на Косову

ГОВОР ШЕФА СРПСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ У СБ УН

ПОВОДОМ ТРОМЕСЕЧНОГ ИЗВЕШТАЈА БАН КИ МУНА О СТАЊУ НА КИМ

Иван Мркић

• Унмик и Еулекс би требало да остану активни на терену и поступају у складу са својим мандатима, на статусно неутрални начин, под окриљем УН, указао је Мркић
• Република Србија ће инсистирати на примени договорених решења о заједничком управљању границом кроз присуство и извршну улогу Еулекса на административној граничној линији, рекао је шеф српске дипломатије
• Мркић је, такође, рекао да опадање броја случајева међуетничког насиља није резултат побољшаних међуетничких односа, већ последица све веће изолације српске популације, проистекле из њеног повлачења у енклаве или изолована села
• У периоду од јула до октобра 2012, више од 70 напада могло би да буде описано као етнички мотивисано. Резултат је да све мање и мање Срба живи на територији Косова и Метохије, навео је Мркић
• Наставља се систематско уништавање кућа које су напустили Срби и други неалбанци, што указује да је „очигледни циљ да се натерају преостали Срби да оду и да се спречи повратак избеглих
• Посебну забринутост изазивају приватизације јавних и друштвених предузећа у српским заједницама. Последица продаје тих предузећа Албанцима представља додатан фактор приморавања Срба да оду, указао је Мркић

        СРБИЈА је решена да у потпуности примени све до сада постигнуте споразуме у дијалогу са Приштином и отворена је за разговор о свим питањима, осим о укидању српских институција на Косову и Метохији, рекао је  шеф српске дипломатије Иван Мркић у говору на седници у Савету безбедности УН на којој је представљен редовни тромесечни извештај о Косову генералног секретара УН Бан Ки Муна.

       Мркић је истакао да је улога УН у стабилизацији ситуације у региону „незамењива”, и да у том смислу „мандат УНМИК мора да остане непромењен”.

       „Желели бисмо да видимо ефикаснију сарадњу УНМИК-а, Кфора и Еулекса. И УНМИК и Еулекс би требало да остану активни на терену и поступају у складу са својим мандатима, на статусно неутрални начин, под окриљем УН”, указао је Мркић.

       Он је додао да ни улога Еулекса не сме бити промењена, односно да његова извршна улога остаје кључна, посебно имајући у виду примену споразума постигнутих у дијалогу Београда и Приштине, с нагласком на споразум о заједничком управљању границом.

       „Република Србија ће инсистирати на примени договорених решења о заједничком управљању границом кроз присуство и извршну улогу Еулекса на административној граничној линији”, рекао је шеф српске дипломатије.

       Он је истакао да Србија сматра дијалог са Приштином „јединим начином за превазилажење текуће кризе и за налажење одрживих решења за проблеме с којима се свакодневно суочавају становници на Косову и Метохији”.

       Мркић је подсетио да је нова српска влада недавно узела учешћа у наставку дијалога у жељи да се постигне конкретан напредак, а да су премијери Србије и Косова, Ивица Дачић и Хашим Тачи у Бриселу 7. новембра разговарали о широком спектру тема.

       „Србија жели да напредује ка европској будућности и у потпуности је посвећена процесу који би требало да резултира трајним миром између Срба и Албанаца”, истакао је Мркић.

       Српски министар је оценио да упркос дуготрајном међународном присуству на Косову, нема значајног побољшања на терену.

       „Животи и имовина Срба и других неалбанаца и даље су угрожени; не постоје основни безбедносни услови нити слобода кретања и запошљавања; сигуран повратак у своје куће на Косову и Метохији није обезбеђен за српске избеглице и расељена лица”, истакао је Мркић.

       Он је додао да нису обновљена главна инфраструктурна постројења, док се наставља насиље албанских сепаратиста против Срба и њихових културних и верских места, а људска права на Косову, посебно Срба и других неалбанаца „и даље су за жаљење”.

       Мркић је, такође, рекао да опадање броја случајева међуетничког насиља није резултат побољшаних међуетничких односа, већ последица све веће изолације српске популације, проистекле из њеног повлачења у енклаве или изолована села.

       „Према информацијама које су нам доступне, у периоду од јула до октобра 2012, више од 70 напада могло би да буде описано као етнички мотивисано. Резултат је да све мање и мање Срба живи на територији Косова и Метохије”, навео је Мркић.

       Он је додао да је нестабилности допринело и више хапшења Срба без икаквог објашњења, као и у правном смислу, због издавања контроверзних налога за њихово хапшење.

       Мркић је, такође, рекао да се наставља систематско уништавање кућа које су напустили Срби и други неалбанци, указујући да је „очигледни циљ да се натерају преостали Срби да оду и спречи се повратак” избеглих.

       У том смислу, шеф српске дипломатије је додао да је процес повратка интерно расељених лица на Косово и Метохију „спор процес, који карактерише низак ниво одрживости”, наводећи да се, према последњим цифрама за 2012, само 285 Срба вратило на Косово, што потврђује стални тренд опадања у броју повратника.

       Мркић је рекао и да је начин на који Косовска агенција за приватизацију приватизује предузећа на Косову „алармантан”, посебно после јануара 2012.

       „Посебну забринутост буде приватизације јавних и друштвених предузећа у српским заједницама. Последица продаје тих предузећа Албанцима представља додатан фактор приморавања Срба да оду”, указао је Мркић.

       Он је додао да је посебан проблем и стално спречавање посета и слободног кретања по Косову званичника Србије, упркос томе што они прописно о томе обавештавају Еулекс, наводећи да је чак и хуманитарној помоћи онемогућен улаз на Косово.

       Осврнувши се на недавну ослобађајућу пресуду Хашког трибунала за хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача, шеф српске дипломатије је указао на њене негативне последице на процес помирења у региону, истакавши да је она „запањила како целу Србију, тако и многе правне стручњаке широм света”.