Извођење првог сведока оптужбе одложено на неодређено

ЗАВРШЕНО ИЗНОШЕЊЕ УВОДНЕ РЕЧИ ТУЖИЛАШТВА У ПРОЦЕСУ

ПРОТИВ РАТКА МЛАДИЋА - ТУЖИЛАЦ МЕКЛОСКИ ГОВОРИО ТРИ САТА

• Процес прекинут до даљњег на заједнички захтев и одбране и тима Сержа Брамерца да се извођење доказа и сведока одложи, пошто се и тужилаштво пожалило да није имало довољно времена да се припреми
• Меклоски потпуно тенденциозно интерпретирао Младићево обраћање избеглицама из Сребренице, 26. јула 1995. кад је генерал рекао: „Ја сам генерал Младић, о мени сте свашта слушали... Међу вама има и војно способних који су на мене пуцали. Свима вам поклањам живот. Немојте више долазити, следећи пут нема опроштаја. Све вас пребацујемо за Кладањ. Срећан пут и живи били“
• За Војску РС Меклоски је рекао: „Није овде реч о војсци која је ван сваке контроле или коју је контролисао неко други. ВРС је била професионална војска са динамичном и дисциплинованом командом и командним ланцем“
• Караџић је већ више пута раскринкавао хашке експерте, затекавши их, поред осталог, питањем због чега су есхумирани (с озбиром да се наводни масакр одиграо у лето 1995.) обучени у зимску одећу са дугачким гаћама, са ранама из борбе. Караџић је, дакле, успешно доказивао да се ради о телима муслиманских бораца који су погинули током зимских борби нападајући ВРС из наводно демилитаризоване зоне енклаве Сребреница

Извештава: Марија М. Зарић

         СУДСКО веће Хашког трибунала одлучило је да одложи почетак извођења доказа тужилаштва у поступку против Ратка Младића, раније заказан за 29. мај, и то због озбиљних пропуста у процедури обелодањивања оптужбе.

         Пошто је данас окончано укупно шесточасовно изношење уводне речи тужилаштва, у оквиру којег је тужилац Питер Меклоски највећи део времена потрошио образлажући по којим основима и на који начин хашки тим Сержа Брамерца планира да докаже кривицу ратног команданта Војске Републике Српске, бар када је реч о Среабреници, веће судије Алфонса Орија, у судници број један, обавестило је учеснике да се процесс одлаже - до даљњег.

         - Веће обавештава стране да је одлучило да суспендује почетак извођења доказа због озбиљних пропуста у оквиру поступка обелодањивања оптужбе. Датум почетка извођења доказа биће саопштен што је могуће раније - објавио је Ори.

         Меклоски је у своја три сата најавио многобројне сведоке преко којих хашко тужилашто нарочито има амбицију да докаже Младићеву одговорност за злочине у Сребреници. Теза тужилаштва је да је само војска која се строго контролише са самог врха - могла успешно да ликвидира (према хашким проценама) 7.000 људи за свега четири дана. Стога, тужилаштво најављује да ће доказати да је Младић командовао тим снагама и био лично на терену умешан у злочине у Сребреници.

         - Није овде реч о војсци која је ван сваке контроле или коју је контролисао неко други. ВРС је била професионална војска са динамичном и дисциплинованом командом и командним ланцем. После 17 година истраге докази о овом злочину су толико бројни да су неоспориви. Од 12. до 16. јула 1995. оружане снаге Радована Караџића и Ратка Младића прогнале су цивилно муслиманско становништво из Сребренице и убиле више од 7.000 муслиманских мушкараца и дечака, а убијање је настављено све до новембра. Жене, деца и старији једва су животарили у изблегличним логорима. То је био и остаје геноцид. Када будете чули наше доказе, и ви ћете доћи до истог закључка. Докази су надмоћни и неоспорни - категоричан и самоуверен је био Меклоски.

         До сада је, према наводима Трибунала, из масовних гробница у околини Зворника ексхумирано 5.977 жртава и већина је идентификована, а тужилаштво тврди да су припадници ВРС испунили своја „убилачка наређења са невероватном дисциплином, организовано и ефиксано, што у „свом зверству, представља подвиг“.

         Меклоски, наравно, није рекао да су до сада, нарочито у случају Караџић, прилично пољуљани докази оптужбе да су есхумирани - били цивили. Бивши председник Републике Српске, наиме, до сада је успешно доказао да је велика већина „ексхумираних“ заправо била борцима поред којих су пронађене муниција и чауре, и да многе масовне гробнице, заправо нису то, већ су ровови у којима су ти борци покопани, током асанације терена.

         Такође, када је реч о секундарним гробницама, Караџић је већ више пута раскринкавао хашке експерте, затекавши их, поред осталог, питањем због чега су есхумирани (с озбиром да се наводни масакр одиграо у лето 1995.) обучени у зимску одећу са дугачким гаћама, са ранама из борбе. Караџић је, дакле, успешно доказивао да се ради о телима муслиманских бораца који су погинули током зимских борби нападајући ВРС из наводно демилитаризоване зоне енклаве Сребреница.

         Оваква открића, међутим, нису спречила тужилаштво да позове 11 преживелих, у Трибуналу већ виђених сведока, који су наводно преживели масовно стрељање, као и српске војнике који су учествовали у стрељању и покопавали жртве (такође већ виђени у Хагу, углавном ослобођени сваке кривице за своје сведочење) и официре ВРС који су признали кривицу (за мање казне). Тужилаштво најављује и обиље докумената, транскрипата прислушкиваних разговора и сателитских снимака локација злочина.

         Један такав је и данас био показан у судници број 1.

         - Погледајте видео снимак који говори о стању Младићеве свести - изјавио је тужилац приказујући обраћање Младића избеглицама из Сребренице, 26. јула 1995. У њему генерал каже: „Ја сам генерал Младић, о мени сте свашта случали... Међу вама има и војно способних који су на мене пуцали. Свима вам поклањам живот. Немојте више долазити, следећи пут нема опроштаја. Све вас пребацујемо за Кладањ. Срећан пут и живи били.“

         Изврћући Младићеве јасне речи да више не пуцају на војску и да се клоне фронта, Меклоски је из свега извукао закључак да се порука, поздрав и „галантност команданта ВРС” може приписати само чињеници да је истина о догађају у Сребреници почела да излази у свет и да Младић више није могао себи да дозволи да настави да убија заробљене мушкарце.

         Описујући хашку верзију „злочина” у Сребреници, тужилац открива већу да је, осим плана да се становништво протера из тог подручја постојала и намера да се заробе сви мушкарци од 16 до 65 година.

         - Иако је најпре речено да ће бити размењени за српске заробљене војнике, већ 12. јула, дан после лаког заузимања града, почело је масовно убијање заробљених мушкараца, а број убијених ће, за само пет дана достићи више од 7000. О детаљно планираној акцији сведочи чињеница да је велики број егзекуција изведен у тајности а да су за уклањање трагова и сахрањивање жртава биле ангажоване читаве моторизоване војне јединице - изјавио је тужилац.

         Он је такође говорио и о колони од преко 15 хиљада сребреничких мушкараца који су кренули ка Тузли, од којих је како рече „тек половина прешла на страну коју је контролисала Армија БиХ, док су остале заробили војници Војске РС и након тога погубили”. Меклоски је међутим прећутао да је из Сребренице, према подацима из докуметације муслиманске Државне Безбедности из Тузле, више пута у другим процесима приказан документ у коме се наводи да је у Тузлу успешно стигло са цивилима 13.000 војника Насера Орића, а о чему додатно сведоче и обавештајна документа Армије БиХ, већ виђена у другим процесима.

         Хашко тужилаштво, стога, поучено ранијим неуспесима, овај пут још у уводној речи обавештава Оријево веће да не треба у потпуности да верује сведоцима, који сами доводе, а који долазе из редова Војске РС и МУП-а, што је до сада незапамћено да је ико изговорио, за доказе које сам предлаже.

         - Морам да вас упозорим, многи од ових сведока неће вам рећи целу истину. Због тога ћемо тражити да им се упути званично упозорење - рекао је Меклоски.

         А уколико се баци први поглед на листу оних који ће да сведоче, претходна изјава тужилаштва и није чудна. Наиме, сведочиће омиљени хашки сведок до сада више пута покошен током унакрсног испитивања, чувени покајник - Дражен Ердемовић, припадник Десетог диверзантског одреда ВРС, а који је за своју кривицу и „одлежао“ једва два и по дана по једној од 1.700 особа за које му се судило. За признање да је лично убио бар стотину људи, осуђен је на само пет година робије. Као директни извршилац стрељања и први официр који је признао кривицу за Сребреницу, сведочиће и Момир Николић, припадник снага безбедности Братуначке бригаде који је осуђен на 20 година затвора.

         Тужилац је напоменуо да је одбрана истакла алиби Ратка Младића, који је у данима убистава у Сребреници био у Београду. Тужилаштво за то не мари много јер сматра да је генерал у потпуности био обавештен о свему што се догађа на терену и да је за све што је чињено добијена његова сагласност. Како би појачали ефекат својих речи, оптужба је монтирала паралелне фотографије Младића како седи на весељу и свадби у Београду, са фотографијом есхумираних лешева, указујући да само бездушан човек може да се забавља док се у Сребреници догађа наводни масакр.

         Доказујући лични однос Младића према ситуацији, тужилаштво је пустило видео снимак, који приказује његову изјаву: „Средили смо Турке у Подрињу...Да их не чувају у Сребреници Американци, Енглези, Украјинци и Канађани, а сада већ Холанђани, одавно би њих нестало на овом простору.“

         Меклоски је цитирао генералов ратни дневник у којем је 27. јула 1995. забележено да му је на састанку у Београду са Слободаном Милошевићем и Момчилом Перишићем, начелником ГСС Војске СРЈ, Милошевић рекао: „Сребреница и Жепа су нам нанеле велику штету.“

         Оптужба је отишла и корак даље, износећи аргументе да Младић не само да је учествовао у планирању заузимања енклава Сребреница и Жепа и издавао наређења војницима, већ и да је лично био присутан на неким местима злочина и то у време убистава. Меклоски је нагласио да јеМладић посетио Братунац, Поточаре и Сандиће, да је био на дужности, комадовао, како је навео тужилац, војском РС и обављао државничке послове у Београду од 14. јула увече до 16. јула, када се вратио у БиХ.

         Приказани су и познати снимци уласка ВРС на челу са Младићем у Сребреницу. Његов долазак у Поточаре у базу УН-а која је била под командом холандског батаљона. У том сегменту излагања приказан је и чувени снимак састанка са командом холандског батаљона у хотелу Фонтана у Братунцу.

         Као доказ о наводно дуго кованом плану да се муслиманско становништво које се налазило у заштићеним зонама Сребреница и Жепа протера из тог подручја, биће коришћен и доцумент, тзв. Директива 7, коју је државни и војни врх РС упутио војницима на терену, са наредбом да се у енклавама „стварају услови тоталне несигурности, неподношљивости и бесперспеткивности даљег опстанка мештана Сребренице и Жепе“.

         Тужилаштво је припремило и војну мапу која приказује подручје око Сребренице, на којој стоји да је Ратко Младић одобрио операцију „Криваја 95“, што је била шифра за заузимање енклаве. Командант ВРС осим потписа на мапу је уцртао и црни крст, дописујући поруку: „Ово је било и остаће српско“.

         Циљ тужилаштва у овом предмету, како је речено, није да се усредсреди на сам злочин, већ на индивидуалну кривичну одговорност Младића.

         - Сам злочин неће бити предмет извођења доказа Тужилаштва у толикој мери, колико једно главно питање, а то је: индивидуална, кривична одговорност појединца - команданта Ратка Младића. Ови злочини су се уцртали у језиву историју рата у БиХ. Младић није починио злочине сам, јер се у јуну 1995. године ослањао на неколико кључних официра који су га саветовали - (Здравко) Толимир, (Милан) Гверо, (Радивој) Милетић, који су били присутни на лицу места, учествовали у поступку и били људи од Младићевог поверења - истакао је тужилац.

         Овај део посла тужилаштву ће олакашати чињеница да је већина генералових сарадника већ осуђена у Хагу на драконске казне.

         Хашко тужилаштво се прибојава да ће му отежати посао то што су, како тврде, наређења „у највећој мери злочиначка, у овом рату издавана усмено, а већи број релевантних докумената уништен или сакривен“. Зато планира да се ослони на већ поменуте „исказе војника који су вршили погубљења, официра који су надгледали погубљења, документа, пресретнуте разговоре, видео снимке два погубљења”.

         - Све жртве доживеле су исто - заробили би их, одузели имовину, утрпали у дворане или возила, спровели у школе или општинске зграде, возилима пребацили на неко заклонито стратиште где би били погубљени и сахрањени уз помоћ тешке машинерије. Докази ће показати да је Младић командовао снагама које су починиле ове злочине. Доказаћемо да је током почињења Младић лично био на терену и лично био умешан - завршавао је тужилац, пред прилично мирним Младићем, који је често бележио његове речи, а у тренутку чак и одобравајући климао главом на констатацију тужиоца да је успостављање контроле над Сребреницом и Жепом била легитимна војна операција.

         Према устаљеној пракси хашке отпужбе, тако је и Брамерцов тим своје излагање завршио пропагандном тугаљивом нотом, наводно подсећајући на жртве, истакавши изјаву једне од ранијих сведока Трибунала,“мајка Сребренице” Мирсадњ Малагић, истакавши њену тугу везану за жртве и рат у Босни.

         Али, тужилаштво је пропустило да каже да је Малагићева, између осталог, сведочила и у процесу против Караџића о томе како су након пада сребреничке енклаве убијени њен муж, два сина и више мушких чланова породице, као и да је већ у првој половини унакрсног испитивања постало јасно да овај сведок, којој нико не спори да је прошла стравичне ствари које прате сваки грађански рат, ипак понешто и крије.

         Наиме, након што је зимус Караџић извесно време, како се чинило насумице, набрајао више мушких имена (од којих су многи добитници Златног љиљања, а носиоци презимена Малагић) очекујући од сведока да расветли судећем већу ко су заправо ти људи. Судију О-гон Квона је у једном тренутку заинтересовало шта оптужени покушава да докаже овим пропитивањем.

         - Породица Малагић је веома истакнута муслиманска војничка породица, са великим доприносом у борбама. Ова имена читам из муслиманских докумената, монографије Другог Корпуса АБиХ - објаснио је тада оптужени, и за крај сатерао Малагићеву у ћошак, извукавши из ње да је за мужа добила сертификат АБиХ - да је био борац, а не цивил.

         Такође, у процесу против Младића, треба подсетити, да сем тужилаштва Трибунала, постоји још интересената да се искористи последња шанса да се у Хагу босански Србин коначно осуди и за геноцид.

         Без намере да умањимо нечију претрпљену бол због губитка најближих, ипак, истине ради и евенуталног додатног мотива да се у процесу генералу Младићу, Хаг коначно дочепа пресуде за „геноцид“, треба навести и подсећамо на прилично заташкану тужбу Фонда „Мајке Сребренице“, према којој су окривиле државу Холандију и Уједињене нације, означивши их заједнички као одговорне за пад Сребренице и страдања њихових најближих.

         Наиме, још крајем 2007. године, њих десет је тражило од Уједињених нација и Холандије да им се унапред исплати по 25.000 евра по „изгубљеној“ особи и претрпљену бол и да суд утврди коначну одштету која би им била касније надокнађена. Холандија су оптужиле да је непосредно пре пада „безбедне зоне“ ометала ваздушну подршку опкољеној енклави. Хашки Окружни суд је прихватио ову тужбу која је имала два (отворена и прикривена) паралелна циља.

         Отворени је био срачунат на то да подносиоци тужбе обезбеде материјалну надокнаду за губитак неког од најближих. А, прикривени се своди на покушај да се девалвира пресуда Међународног суда у Хагу у случају БиХ против СЦГ. Фактички, на покушај да се истовремено докаже да је у Сребреници извршен геноцид (убијено и настрадало барем три до четири пута више људи него што има непобитних материјалних доказа, него што Бањалука признаје) и да је Република Српска „геноцидна творевина“, која мора бити ликвидирана.

         Овом тужбом и њеним прихватањем, направљен је преседан у историји светског правосуђа јер, упркос приговору на имунитет које су истакле УН у овом предмету, суд је донео одлуку којом је обавезао УН да по први пут учествује у поступку. Заступник Фонда „Мајке Сребренице“,била је холандска адвокатска канцеларија „Ван Дипен ван дер Кројф“ која је признала да је циљ Фонда, још приликом оснивања, био и „финансијски интерес“, који је у овом процесу прецизно наведен већ у другој тачки увода. За „претрпљену бол“, према тужби, одговорни су УН и Холандија“.

         И за крај, док ишчекујемо извођење првог доказа отпужбе у процесу против српског генерала, подсећамо да је Младићева одбрана у више наврата тражила одлагање почетка суђења, уз образложење да јој није правовремено омогућен приступ већем броју докумената, међу којима има оних који су кључни за суђење. Веће је, међутим, до сада одбијало те захтеве. Данас је. Међутим, донело  одлуку да се процес прекине до даљњег, уважавајући заједнички захтев и одбране и тима Сержа Брамерца да се извођење доказа и сведока одложи, пошто се и тужилаштво пожалило да није имало довољно времена да се припреми.