Током последње деценије - у „пријатељском загрљају“ Запада - Србија губи 100 људи дневно

ДАНАС НАША ЗЕМЉА ИМА ЈЕДВА НЕШТО ВИШЕ ОД СЕДАМ МИЛИОНА СТАНОВНИКА - 800.000 МАЊЕ НЕГО 5. ОКТОБРА

„Пријатељски загрљај“

• Све реалне позиције у друштву заузимају западни интереси, западне тајне службе и тајна друштва, уз слој од Запада корумпираних каријериста, који немилице против свог народа примењују сва средства за испирање мозга и неокортикално ратовање. Зато је озбиљан разговор о геноциду којем смо сада изложени строго забрањен. Започињањем тог разговора, започело би - ослобођење
• Ми цивилизацијски не припадамо Западној Европи. Ми смо један од главних беочуга Источномедитеранске цивилизације. Стога, једини природни основ нашег опстанка и сарадње са свима је ослонац на Русију и њене интеграције, а не на ЕУ

Пише: Владимир КРШЉАНИН, председник Покрета за Србију

        БРОЈ становника Србије (без Косова и Метохије) растао је све до 2001. године, због избеглица, иако се демографски раст зауставио још 1992. Данас Србија има једва нешто више од 7 милиона становника, или за 800.000 мање него 2000. године.

        Од тога, демографски губици (негативна разлика броја рођених и умрлих) износе 510.000 или преко 7%.

        У периоду 1990-1999. демографски смо изгубили 109.000 људи, или 1,4%. Укупна цена утицаја ЕУ, NATO и САД на Србију, изражена у људским животима, од 1992. до данас износи око 620.000 или близу 9%. Притом, много више живота губимо откад западне силе називамо „пријатељима“.

        Чак и кад смо се од ових „пријатеља“ оружјем бранили, гинули смо много мање. У последњих десетак година, у „пријатељском загрљају“ Запада, губимо 100 људи дневно.

        Ако нација изумире, онда је она погрешно вођена. То је аксиом.

        Све реалне позиције у друштву заузимају западни интереси, западне тајне службе и тајна друштва, уз слој од Запада корумпираних каријериста, који немилице против свог народа примењују сва средства за испирање мозга и неокортикално ратовање.

        Зато је озбиљан разговор о геноциду којем смо сада изложени строго забрањен. Започињањем тог разговора, започело би ослобођење.

        Уместо тога, сеју се илузије и лажи о пријатељима на Западу и на Истоку, лидерској улози Србије, расту економије, храбром одолевању притисцима...

        А у ствари, геноцид не помињемо. Ратну одштету и ратне злочине не помињемо. Отцепљене и окупиране делове земље третирамо као иностранство.

        Ми цивилизацијски не припадамо Западној Европи. Ми смо један од главних беочуга Источномедитеранске цивилизације. Стога, једини природни основ нашег опстанка и сарадње са свима је ослонац на Русију и њене интеграције, а не на ЕУ.

        Србија је, тада још са Црном Гором, почетком 1999. започела процедуру уласка у Савез Русије и Белорусије. Петооктобарским пучем, који је финансирао Запад, промењени су „спољнополитички приоритети“ и започело је изумирање.

        Слободан Милошевић би данас напунио 75 година. Убили су га пре него што је напунио 65. Нека му је вечна слава!