„Случај Савамала“ открио системске проблеме у полицији и да неки у њој нису отпорни на криминал и политику
НА ЗАРАДЕ ЋЕ У 2017. ОТИЋИ 83 ОДСТО БУЏЕТА МУП, А САМО 2,5 ОДСТО НА ОПРЕМАЊЕ ПОЛИЦИЈЕ
• Истраживач Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП) Саша ЂОРЂЕВИЋ: Министарство унутрашњих послова има више од 40.000 запослених, али Сектор унутрашње контроле на годишњем нивоу поднесе у просеку тек око 130 кривичних пријава против полицајаца за случајеве корупције. То је мало и не одговара високој перцепцији о корупцији у полицији јер само три одсто грађана верује да нема корумпираних полицајаца. Чак 75 одсто грађана сматра да постоји велики утицај политике на рад полиције
ИНТЕГРИТЕТ полиције у Србији ослабљен је због њене политизације, несразмере између високе перцепције грађана о корупцији у тој служби и малог броја кривичних пријава против полицајаца, као и због немогућности сазнавања судског епилога тих пријава, показују резултати данас представљеног истраживања Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП).
Према речима истраживача тог центра Саше Ђорђевића, иако Министарство унутрашњих послова има више од 40.000 запослених, Сектор унутрашње контроле на годишњем нивоу поднесе у просеку тек око 130 кривичних пријава против полицајаца за случајеве корупције.
„Број пријава је мали и не одговара високој перцепцији о корупцији у полицији јер само три одсто грађана верује да нема корумпираних полицајаца. Проблем представља и чињеница да није познат судски епилог кривичних пријава против полицајаца“, казао је Ђорђевић у Београду.
Он је навео и да 75 одсто грађана сматра да постоји велики утицај политике на рад полиције.
„Политичари на медијски атрактиван начин пласирају информације о текућим истрагама и то је пракса које се спроводи од петооктобарских промена 2000. године. То виде грађани, невладине организације али и институције ЕУ па је Европска комисија у последњем извештају позвала Владу Србије и МУП да спроведу мере којима се обезбеђује оперативна независност полиције“, рекао је Ђорђевић.
Представљајући налазе о сарадњи МУП-а и независних органа, Ђорђевић је казао да је случај „Савамала“ „потпуно погоршао“ односе тог министарства и Заштитника грађана.
„Случај Савамала“ открио је системске проблеме у полицији као и да неки полицајци нису отпорни на криминал и политику. Док је у 2014. години сарадња МУП-а и Заштитника грађана оцењена као примерна, у 2016. години она је због случаја 'Савамала' потпуно погоршана“, рекао је Ђорђевић.
Наводећи да се око 90 одсто притужби грађана на рад полиције окончава закључком да није било повреде права, истраживачица БЦБП Софија Мандић оценила је да је поступак подношења притужби нејасан и недоступан грађанима.
„Поступак је лош и неправичан како због великог броја одбачених пријава, тако и због чињенице да се у првој фази одвија пред руководиоцем организационе јединице МУП-а који није непристрасан већ покушава да убеди грађанина који је поднео пријаву да није дошло до повреде права“, рекла је Мандић.
Она је додала да је нови Закон о полицији, који је усвојен ове године, донео бројне предности у односу на претходни акт али да и даље постоји „огроман раскорак“ између добрих могућности које закон пружа и праксе.
Према оцени истраживача Владимира Ерцега, остваривање циљева јавне безбедности угрожено је „социјалним карактером“ буџета МУП-а.
„Око 83 одсто буџета МУП-а за 2017. годину предвиђено је за зараде и социјална давања, око 14 одсто на текуће одржавање а тек негде до 2,5 одсто на опремање полиције“, казао је Ерцег.
Он је навео да је буџетом за наредну годину предвиђено да у модернизацију возног парка МУП-а буде уложено око 700 милиона динара, додавши да није прецизирано како ће та средства бити искоришћена пошто већ постоје пројекти набавке патролних и возила саобраћајне полиције.
Истраживање „Процена интегритета полиције у Србији“ покрива период од децембра 2015. до децембра 2016. године а настало је у оквиру пројекта „Пулс интегритета и поверења у полиције на Западном Балкану: ПОИНТПУЛС“ који је подржала ЕУ.
Бета
