САНДА: Вучић нема право да у име грађана одлучује о судбини државе и будућих покољења

РЕФЕРЕНДУМ О ПУТУ У ЕВРОПСКУ УНИЈУ РАСПИСАТИ ОДМАХ

А НЕКА КАДА БУДЕ КАСНО

Санда Рашковић Ивић

• Истина је да су неке европске земље имале референдуме тек на крају процеса придруживања ЕУ, али су пред њих постављани реформски, а не политичко територијални услови. А Србија - да би стигла до прага ЕУ - мора да испуни услове који су супротни њеним државним и економским интересима и који ће да изазову непоправљиве штетне последице

        НИЈЕДАН појединац, нити група немају право да одређују судбину државе и будућих покољења. То право припада само народу и нико не сме да му га одузме. Садашња српска власт управо то чини бежећи од правовременог расписивања референдума о путу и уласку Србије у Европску унију.

        Опредељење Владе Србије да референдум о уласку у Европску унију распише када буде касно, тек када се Србија нађе на њеном прагу, представља велику подвалу послушничке власти.

        Представници власти који то изговарају потпуно занемарују чињеницу да су друге европске земље имале референдуме тек на крају процеса придруживања, јер су пред њих постављани реформски, а не политичко територијални услови. Да би стигла до прага ЕУ, Србија мора да испуни услове који су супротни њеним државним и економским интересима и који ће да изазову непоправљиве штетне последице.

        Власт је дужна да грађане Србије пита и само је на њима да одлуче да ли прихватају да Србија, кроз потписивање правно обавезујућег споразума о добросуседским односима, призна независност Косова, одрекне се пријатељских односа са Русијом и раскине споразум о слободној трговини, прода своје пољопривредно земљиште странцима, допусти промет генетски модификованих производа...

         Једини разлози одбијања да се распише референдум леже у чињеници да би то било изјашњавање о прихватању или одбијању да се испуне ови политички и економски захтеви које ЕУ пред Србију поставља, страх власти да о тим условима истинито проговори и њеном страху од одлуке народа. Зато бежање власти од расписивање референдума није знак знак одлучности и храбрости, већ својевоље и кукавичлука, а поштовање воље грађана не би било „скривање иза њихове одлуке“, већ њихово уважавање.

        Они који руковођени личним интересима узурпирају право грађана да одлучују о сопственој судбини преузимају не само политичку и историјску, већ и кривичну одговорност за све штетне последице самовољно донетих одлука.

         (изјава Санде Рашковић Ивић, председнице Демократске странке Србије)