САНДА: Тадић је суверенитет Србије крчмио у првој, а Вучић у – четвртој брзини

ПРЕМИЈЕР ЈЕ МАРИОНЕТА У ОКУПИРАНОЈ СРБИЈИ КОЈЕГ ПОЛИТИЧКИ САВЕТУЈЕ БЛЕР-БОМБАРДЕР

• Србији ће бити боље ако Александар Вучић оде са власти а дође -национално одговорна власт  која ће радити на усправљању Србије. Државотворно, економски, али и морално
• ММФ-у морамо да се захвалимо на сарадњи и да их отпратимо кући, као што је то урадио мађарски премијер Виктор Орбан. Србија може да се ослони на саму себе
• ДСС и Патриотски блок ће вратити Србију самој себи, зауставити ЕУ-пут и приближавање НАТО пакту, сачувати суверенитет, поништити Бриселски споразум, одбранити Устав и направити нови економски концепт, сасвим супротан данашњем, у коме неће бити места распродаји земље, Телекома, Комерцијалне банке, Галенике…
• Србија за ЕУ има: преговарача, министарку, Одбор за европске интеграције и Канцеларију за приближавање ЕУ. За Русију нема апсолутно ништа. Ни канцеларију, која би могла да се бави само економском сарадњом. Србија је нема, а једна Аустрија у Бечу има канцеларију за сарадњу са Русијом са 519 запослених. Србија није партнер ЕУ, него роб и понаша се онако како се понаша свако ко је у колонијалном ропству
• Неки су говорили да не треба толико викати „Уа Вучић”, да можемо да будемо евроскаптични и анти-НАТО, да можемо бранити Косово  Метохију, али да не смемо да вичемо „Уа Вучић”. Међутим, ДСС не сме да буде привазак Александра Вучића и СНС. Моји опонетни су фактички предлагали утапање ДСС у СНС
• Вучић је марионета у окупираној Србији. Довео је Блера да му буде саветник. Испуњава све што му кажу ММФ, Брисел и Вашингтон. На нама вежба инверзно имишљење. То јест: изручи и земљу, људе и светиње антисрпском НАТО сателиту, а онда каже да не да 100 одсто Газивода
• Таквом човеку који запечати Блеро- бомбардером сав јад Србије и губитак суверенитета, бити сарадник значи бити колаборациониста! Зато нека господин Младеновић објасни зашто сарађује у нечему што није локална београдска прича, него прича сарадње на републичком нивоу са политиком коју саветује Блер-бомбардер

         САНДА Рашковић-Ивић је од Главног одбора странке добила потврђени несумњив мандат да од ДСС направи партију која ће бити „бескомпромисна опозиција” Александру Вучићу и СНС.

         Сама је Главном одбору предочила да је то курс и пут који Србију чува од обојених револуција и претвара је у фактор и субјект, а не објект међународне политике.

         Образлажући значај и смисао своје победе, Рашковић-Ивић за Факте говори о плановима своје странке и о свом виђењу Србије и региона.

         Само два сата по окончању седнице, открила нам је како се изборила са лажним оптужбама људи које ипак не сматра непријатељима и којима ће „дати шансу да ураде све што је морално”, најављује да ће ДСС у коалицији са Дверима, у оквиру Патриотског блока, бити изненађење на изборима и објашњава са којим спољним факторима Србија треба да склопи партнерство да би изашла из колонијалног ропства.

         - Главни одбор странке је усвојио мој извештај о раду. А то није било само усвајање извештаја о броју конференција које сам одржала и одбора које сам посетила - него подршка мојој политици. Та политика је оштра, бескомпромисна опозициона политика, нагласила је Рашковић-Ивић и додала:

         „То је опозиција и свему ономе што би могла бити и обојена револуција, с тим што је обојена револуција засад само потенцијална опасност, а власт Александра Вучића – реалност и ДСС ће се још оштрије поставити као његова опозиција.   

         ДСС је свесна да се македонски сценарио лако може прелити у Србију. Имамо много дестабилишућих фактора. Зато јесмо опозиција Вучићу, али никада нећемо да будемо опозиција својој земљи и свом народу – нећемо да учествујемо у дестабилизацији земље. Хоћемо да рушимо Вучића на изборима!”.

• Које су стеге попустиле са гласањем у Главном одбору ДСС? Чиме се данашња ДСС препоручује бирачима?

         Србији ће бити боље ако Александар Вучић оде са власти и дође - пре свега - национално одговорна власт, која ће радити на усправљању Србије. Државотворно, економски, али и морално. Тадић је започео распродају суверенитета, а Вучић је само променио брзину: из прве у четврту!

         Ми не желимо само да ДСС, односно Патриотски блок - коалиција са Дверима, интелектуалцима и мањим странкама – пређе цензус и буде парламентарна опозиција. Циљ је, наравно, што бољи резултат. Али, не желимо само да се чујемо у Скупштини, него да будемо фактор који ће да врати Србију самој себи, да заустави ЕУ пут и приближавање НАТО пакту, да сачувамо суверенитет, поништимо Бриселски споразум, сачувамо Устав и направимо нови економски концепт, сасвим супротан данашњем, у коме неће бити места распродаји државних ресусрса. Да спречимо распродају земље, Телекома, Комерцијалне банке, Галенике. Биће страних инвестиција, али не тако да ми дајемо новац за раднике.

         Државни новац треба да буде пребачен на домаћи терен: за развој села и занатског сектора. Од 2005. смо изгубили 175.000 занатлија. Они су пример пристојног света, јер живе од свог рада – а буквално су преполовљени. У ренесанси су занатлије водиле државе... Тим људима хоћемо да вратимо место у друштву. Банкарски систем мора да се мења – НБС не сме да буде мењачница него српска банка, а комерцијалне банке да послују другачије.

         ММФ-у морамо да се захвалимо на сарадњи и да их отпратимо да иду кући, на начин како је то урадио Виктор Орбан.

         Србија може да се ослони на саму себе.

• Разилажење са ММФ у пракси значи ослобађање од дугова према њима. Одакле ћете обезбедити новац за то?

         Новац се може наћи на другом месту и може се направити репрограм дугова. Сигурна сам да можемо да рачунамо на помоћ и БРИКС-ове банке.

         Неко ће рећи „шта нам је све дала ЕУ и шта све имамо са њом, а немамо ништа са Русијом”. Међутим, већ 15 година се приближавамо ЕУ, а још смо на оном првом квадрату, играмо се школице и нисмо успели да прескочимо даље од првог квадрата. За ЕУ имамо : преговарача, министарку, Одбор за европске интеграције и Канцеларију за приближавање ЕУ. За Русију немамо апсолутно ништа.

         Ни канцеларију, која би могла да се бави само економском сарадњом, не мора ништа друго да се дира. Србија нема, а једна Аустрија у Бечу има канцеларију за сарадњу са Русијом са 519 запослених. Али, наша власт је толико уплашена да ће јој Запад окренути леђа да не сме да има ни такву канцеларију. Наша власт је – у обавезама. Србија зато није партнер ЕУ, него роб и понаша се онако како се понаша свако ко је у колонијалном ропству. То је оно што ДСС жели да промени.

• Вратимо се променама у ДСС. Кренули сте од свог дворишта. Колико сте у томе били демократски – и Ви лично и ваших двадесет опонената - имајући у виду да је свих двадесет, одмах након својих говора у Главном одбору, напуштало салу са циљем да оборе кворум. Шта су Вам замерали – лично или политички - и да ли сте им дали тражене одговоре?

         ДСС је на Главном одбору положила тест демократије: није било забрањених тема и говора. Свачега сам се наслушала. Много и личног. Али, добро је што су сви имали прилику да изговоре све што су хтели - чак и оно што сматрам ноторном неистином.

• На пример...

         Да нисам заказала Главни одбор. А био је заказан на седници 15. априла. Није могао да буде оржан раније због празника. Знате, 9. маја цео свет слави Дан победе и гледа у параду у Москви. Одржати одбор баш на дан када треба да будемо поносни и да славимо то што смо били на правој страни историје – то би било слање погрешне поруке.

         Тог типа су биле примедбе. И личне и политичке.

• Проблематичне су им биле коалиције...

         Замерили су ми и предизборне коалиције. Знате, има неких људи који су малодушни и који мисле да ДСС не може сама или у оквиру коалиције са Дверима, тј. Патротског блока, да направи резултат. А ја мислим да ДСС итекако може да у оквиру Патриотског блока направи јако добар резултат! Чак да буде велико изненађење првих наредних избора.

         Крајем деведесетих је ДСС изабрала да не буде у власти. Неки су нас напустили, али је ДСС остала доследна. То људи препознају и ДСС 2000. године даје председника СРЈ и постаје јако важан политички фактор у Србији.

         Тако верујем да ће се десити и сутра, само бирачи морају да нас препознају као аутентичну опозицију. Зато морамо да будемо опозиција по свим темама и по сопственом понашању.

• А од Вас су тражили да неке теме прескочите?  

         Да. Неки су говорили да не треба толико викати „Уа Вучић”, да можемо да будемо евроскаптични и анти-НАТО, да можемо бранити Косово  Метохију, али да не смемо да вичемо „Уа Вучић”. Било је и идеја да одборима треба дати пуну аутономију - да бирају с ким ће да иде у предизбону коалицију. Међутим, ја не сматрам да је то добро и да ДСС треба да се ослони на своје снаге, а не да буде привазак Александра Вучића и СНС. То што су они тражили је лакши пут: то је утапање ДСС у СНС. Морамо да знамо где су границе ДСС, а утапањем и заједничким изласком то никада не бисмо сазнали него бисмо се утопили и – пропали.

• Шта сте ви тражили од оних који су то предлагали?

         Понудила сам своју одговорност и оставку ако се покаже да је моја политика пропала. То сам тражила и од колега који су потписници, односно де факто иницијатори одржавања нове изборне страначке скупштине. Нико од њих се није осврнуо на наводе писма, нити је био критичан према тим наводима, него су били критични према мојој реченици да ћу одступити са места председника и да тражим из моралних разлога одступање оних који су иницијатори моје смене.

         Никога не желим да истерујем из ДСС нити да ловим вештице. Али, морално је да одступе. Дакле: на њима да виде шта ће. Нико се није родио са фунцијом или са функцијом ушао у странку, а неће ни странка да буде у расколу ако неко више не буде председник Извршног одбора!

         Да ли је нормално да ми као љута опозициона странка имамо председника Извршног одбора, практично другог човека странке, који учествује у спровођењу стратешког државног пројекта - како га је назвао Вучић - Београда на води? Он посредно учествује са Вучићем у власти на републичком нивоу. То је недопустиво! То бирачи виде. Неки говоре „кога брига за Београд на води”, а брига је -два милиона Београђана. То вам је једна Словенија или једна Македонија.

         Брига је и оне који политички размишљају: каква је то ДСС љута опозиција, а овамо спроводи стратешки државни пројекат. Чим је у игру убачена Скупштина Србије, то више није било локално београдско него републичко питање.

• Младеновић се наљутио што сте му рекли да је колаборациониста...

         Не треба ја да објашњавам зашто сам Младеновића назвала колаборационистом, него он да објасни зашто то ради! Видите, Вучић је марионета у окупираној Србији. Довео је Блера да му буде саветник. Испуњава све што му кажу ММФ, Брисел и Вашингтон. На нама вежба инверзно имишљење. То јест: изручи и земљу и људе и светиње антисрпском НАТО сателиту, а онда каже да не да 100 одсто Газивода. Таквом човеку који запечати Блеро-бомбардером сав јад Србије и губитак суверенитета, бити сарадник – то и значи бити колаборациониста!

         Ред је на господину Младеновићу да објасни зашто то ради. Зашто сарађује? Јер, сарађује у нечему што није локална београдска прича, него сарадња на републичком нивоу са политиком коју саветује Блер-бомбардер. 

• Неки су вас послушали и повукли се одмах, али други, као Андеја Младеновић – нису. Шта ће даље бити са њима?

         О томе ће одлучивати страначки органи, а мој став је да не можемо да шаљемо шизофрене поруке да нешто истовремено и јесмо и нисмо. Са свима ћу разговарати шта даље јер ми нису непријатељи, а надам се да нисам ни ја њихов. Ја нисам рекла да ћу напустити странку и да ћу престати да радим за добробит ДСС ако моја политика не добије подршку. Тражила сам одговорност за дела. То важи и за мене и за те колеге. И не говорим о повлачењу из странке него са високих функција.

         Странка је овако у блокади јер не може да делује јединствено. А странка треба да има органе који делују јединствено. И зато сада морамо да видимо колико можемо, а колико не можемо да заједнички делујемо.

• Шта су биле Ваше главне реплике у одбрани током саме седнице?

         Нисам на све одговарала све време, наравно, али сам на крају дала стратешке смернице: треба да будемо опозиција, будућност нам није да се утопимо у СНС, поготово што је то странка која у овом тренутку удара на ДСС, руши нам одборе, отима људе. Ту је нешто и до тих људи, мада је тешко узвисити се с обзиром на сва застрашивања. Као жена и лекар их разумем, али као председник странке немам тај луксуз и осуђујем њихове потезе чак и ако су урађени под притиском.

         Овом земљом се шири страх. Круже аутобуси и џипови са лутајућим батинашима. То је лоша порука која се шаље и Србији и свету. Ту бих се сложила са Матијом Бећковићем који каже „Ако би Вучић увео санкције Русији, могао би и да овде отвори Голи оток”. Ја, ево, сада прозивам ЕУ, која толико пази на сваку ствар везану за људска права, Косово и неке ствари од којих шушти хартија: што сада не скочите - на пример на догађаје у Великој Плани.

         Дакле, морамо да се одредимо још интензивније и још више опозиционо према СНС.

• Шта тиме заправо најављујете? Излазак из власти у Београду ...

         О изласку треба да расправљају Главни одбор и Председништво странке, али ја као њен председник имам право да трасирам политику. Мислим да је политика сарадње на нивоу Града Београда јако штетна и да шаљемо лошу поруку бирачима. Однос према СНС мора бити оштро опозициони и не може бити предизборних коалиција са њима.

         Треба да наставимо овим курсом. ДСС је позната по државотворним темама, међутим треба и да се окренемо социјалним темама. Већ смо отварали питања села, плата и пензија, просветара, реформе здравства, решавања проблема дужника у швајцарским францима. Али, морамо интензивније то да радимо. Јер, поред ових великих државних тема, СНС и Александар Вучић падају управо на социјалним темама.

         Људи све горе живе и нисмо у кризи него у агонији: средња класа су они који имају да једу и плате „Инфостан”. ДСС рачуна на ту средњу класу у коју спадају и лекари и полицајци и занатлије и просветари. Дакле, на све људе који живе од свог рада.

• На седници сте практично инаугурисали ново спољнополитичко позиционирање. Шта сте навели као главне смернице?

         То је регионално постављање. Наравно да треба да водимо рачуна о постјугословенском простору, али да бисмо наступали као спољнополитички субјект морамо да се регионално повежемо преко турско-грчког тока са земљама југа и истока Европе, као што су Грчка, Бугарска, Македонија и Црна Гора. На тај начин стварамо простор који се приближава Русији кроз енергетску стабилност, али и по копненпом континуитету крећемо према Црном мору и Егејском мору и заједнички наступамо у економско-енергетском повезивању са Руском Федерацијом. ДСС је спремна да у пуном капацитету ту идеју инаугурише и пропагира у свим државама региона и према странкама које за то имају слуха. Рецимо, пре неки дан сам разговарала са амбасадором Грчке и њему се та идеја веома допала...

• За Ваш курс сте на крају седнице гласањем добили подршку 113 чланова Главног одбора. У каквој атмосфери се одбор разишао?

         Људи су били срећни и када су ми честитали рекли су да смо сачували политику странке.

         Разговарала

         Диана Милошевић