Само да и ова протестна енергија не заврши као она која је стајала иза 5. октобра

ЕНЕРГИЈА И МАСОВНОСТ, НА ЖАЛОСТ, САМЕ ПО СЕБИ НЕ МОГУ ДА ГАРАНТУЈУ И ДОНЕСУ ПРОМЕНЕ

  • Неспорно је да је Вучић добио највећи број гласова оних људи који су гласали, али су избори изнедрили Јанковића који се позиционирао као једна нова политичка фигура и нов политички квалитет. Сигурно је да је управо тај контекст утицао на стварање демократске енергије масовних протеста младих људи широм Србије
  • Неки опраштају Вучићу нешто што други ни у тренутку слабости не опраштају Радуловићу. Због тога ће политичка звездица Радуловић, са својих садашњих 1,4 одсто, на политичком небу Србије, бити само један политички метеорит. Ни Јеремић (5,66%) није остао у седлу, али је боље прошао од Радуловића. Да ли ће то бити довољно да одржи корак и сачека неку нову прилику више зависи од страних центара моћи и њихове процене, него од самог Јеремића
  • Апсолутна контрола телевизија највеће гледаности, одлучујући утицаји и контрола свих економских, политичких и друштвених токова, као и самовољно управљање државним апаратом науштрб владавине права и демократичности, увела је Србију у плебисцитарну аутократију у којој је она, додуше, неколико пута досад била
  • Од 2012. године налазимо се у перманентној изборној кампањи, уз честе изборе на основу којих Вучић чврсто влада и контролише Србију. Досад му је полазило за руком да све држи под контролом, али од данас све је више великих проблема и све је више отпора његовом самовлашћу, његовој самовољи и антидемократичности

Пише: Славко ЖИВАНОВ

        ПРЕДСЕДНИЧКИ избори нису донели значајне поуке својим резултатима, иако ћемо се и њима позабавити, али су догађаји око њих наговестили озбиљно структурирање Вучићеве намере да покаже размере диктаторског потенцијала и јак одговор продемократских снага које му то неће допустити.

        Очекивало се да ће мала излазност олакшати Вучићу апсолутну победу у првом кругу. Опет је доказано да они који не излазе на изборе априорно и имплицитно подржавају Вучићеву кандидатуру, односно подржавају најјачу опцију на датим изборима. Уколико су такви бирачи задовољни влашћу не треба се њима бавити, али ако то није тако, ваљало би их квалификовати и рећи да су они били корисни идиоти, помагачи у успеху власти.

        Председнички избори одржани ономад извели су 54,34 одсто бирача на биралишта, гласало је нешто више од 3,65 милиона људи (РИК, коначни резултати). Годину дана раније, на парламентарним изборима 2016, гласало је проценат и по више бирача (56 одсто или 3,79 милиона бирача), а 2012, на истовремено председничким и парламентарним изборима гласало је 57,8 одсто или 3,9 милиона.

        Већ на основу ових података види се да су садашње тенденције (последњих пет година) условиле одзив бирача у интервалу од 3,5-3,9 милиона или од 55-58 одсто. Зато је излазност на последњим изборима ближа уобичајеним, а не смањеним вредностима.

        Ако је већ годинама укупан број бирача у Србији око 6,7 милиона, и ако од тог броја гласа нешто мање од четири милиона, видимо да је тек нешто мало више од сваког другог грађанина Србије вољно да гласа. Требало би да се упитамо зашто је то тако.

        Поред пословично апатичних грађана који нису посебност само наше збиље, важна ствар у томе јесте стање бирачких спискова, односно њихова ажурност. Огроман број пунолетних грађана Србије реално је спречен да гласа.

        Широке размере миграција у Србији сигурно су важан узрок ове спречености, а чињеница да су те миграције углавном у зони сиве економије што подразумева нелегални боравак и рад у другим срединама, само отежавају евентуално решавање проблема. У овој позицији, дакле не апстинирању него спречености да се гласа можда буде и око десет одсто бирача.

        Кад је реч о неажурности бирачких спискова важна су два чиниоца. Први, да неажурни списак одговара само политичкој групацији на власти уколико ова планира крађу гласова или томе припадајућу манипулацију, и други, да је наша администрација (државна управа и локална самоуправа) некомпетентна да ажурира списак, да нема ни кадровске ни техничке ресурсе за тако сложен посао.

        Председнички избори, наиме, донели су сијасет предуслова који ће створити разноврснију поделу карата после следећих, локалних, а можда и превремених парламентарних избора.

        Осим немалог изненађења приређеног од малобројних Шешељевих гласача (освојио је једва 4,5 одсто), па преко потпуних аутсајдера и политичких фосила чија политичка будућност не постоји (сви они који су добили мање него што је било неважећих листића (1,65%)), до дебакла Радуловићевог „Доста је било” које је десетоструко прегазио озбиљнији и солиднији Јанковић у блиц-кригу (16,4 одсто).

        Радуловићеви бирачи, својевремено препознавши у њему најмање лошу опцију за супротстављање Вучићу у виду модерне, прозападне, демократске политике, брзином звука променили су табор. Радуловић је заправо успео готово немогуће - да за годину дана потпуно истањи и уништи потенцијал и кредибилитет и покуша да завитлава своје бираче као што Вучић намиче магареће уши својим гласачима. Међутим, Радуловић је побркао лончиће, показујући своје лице у скупштини, промашивши тему и са посланичким деловањем, али и грдно оманувши у процени око председничких избора, пренебрегао је, иначе, суштинску разлику између Вучићевог бирачког тела и оног које подржава модерну демократску опцију - једни су мислећи и критички, други су немислећи и полтронски.

        Неки опраштају Вучићу нешто што други ни у тренутку слабости не опраштају Радуловићу. Због тога ће политичка звездица Радуловић, са својих садашњих 1,4 одсто, на политичком небу Србије, бити само један политички метеорит.

        Ни Јеремић (5,66%) није остао у седлу, али је боље прошао од Радуловића. Да ли ће то бити довољно да одржи корак и сачека неку нову прилику више зависи од страних центара моћи и њихове процене, него од самог Јеремића. Он је показао да није глуп и да је довољно храбар - а да ли ће бити у стању да прихвати поруку бирача видећемо.

        Ако је за утеху, и Радуловић и Јеремић прошли су боље од ДСС који је добио 1627 гласова више од процента, али коме још то са сателитском Вучићевом странком може бити утеха? Но, специјалитет Коштуничиног „нит' баба, нит' девојка“ еснафчета јесте то што су неспособни чак и да постану снажнији сателит и послужитељ, али довољно велики за бизарност, одвратност и срамоту.

        Међутим, председнички избори донели су један непроцењив кредит демократској будућности Србије и он је само посредно везан за изборне резултате.

        Неспорно је да је Вучић добио највећи број гласова оних људи који су гласали, али су избори изнедрили Јанковића који се позиционирао као једна нова политичка фигура и нов политички квалитет. Сигурно је да је управо тај контекст утицао на стварање демократске енергије масовних протеста младих људи широм Србије који су с једне стране показали продемократски капацитет, оптимистичко самопоуздање и упорност, а с друге стране чврсту решеност да досадашњим истински компромитованим странкама онемогуће даље траћење времена и срамоћење демократије у Србији, а њихову политичку јаловост ставе у карантин.

        Тај покрет израстао је много јачи и шири од покрета „Не да(ви)мо Београд” који је иако адхок покрет грађана, индиректно везан не само за Јанковићев солидан резултат на изборима, већ је повезан и са енергијом и суштинским порукама трећег такмичара на последњим изборима - Луке Максимовића, који је перформансом о Белом Прелетачевићу, такође нагласио поруке и расположење бирачког тела, чиме је добио безмало девет и по одсто или 350 хиљада гласова.

        Максимовић пародијом указује на проблеме и даје решења, али не декларативно, већ имплицитно, кроз активизам и праксу.

        Остаје да се види колико ће та енергија да траје и какав ће њен резултат да буде. Наиме, у Србији никада није недостајало такве или сличне енергије и њен различит интензитет бивао је видљив и разнолик. Друштвени процеси таквог типа, с интензивном артикулацијом, циклично се понављају кад се створи значајан повод, узрок или се за то створе повољни услови. Али, све то скупа далеко је од решења проблема.

        Проблем с нашим друштвом није био у (не)постојању такве енергије или (не)постојању критичног броја грађана расположених да мењају друштво, већ у радикалној инверзији приоритета кључних носилаца тих промена.

        Док не буду у позицији, вођи, организатори, иницијатори промена заклоњени су иза општих интереса, а кад се нађу у ситуацији да то практично спроведу, окрећу се, ипак, остваривању личних, партикуларних или страначких интереса, који су патолошко егоистични, али баснословно финансијски исплативи. И ту је проблем.

        Енергија која је донела Пети октобар била је племенита и интензивна, интензивнија од било које виђене дотад, а онда се у петнаест година разлагања, дифракције, инверзије та енергија расула јер су њени негдашњи носиоци уронили у друге приоритете, у бизнис који су развили, да продајући општи интерес стичу личну корист.

        Енергија и масовност не могу да спроведу промене.

        Масивност ствара енергију, али њено каналисање остављено је ограниченом броју појединаца, групама које се такође могу повезивати интересно, а онда, злоупотребљавајући је, иза ње кријући се, искоришћавају је за материјално богаћење, стицање новца, моћи и привилегија. Остваривање општег интереса, пак, мукотрпан је и спор процес, надасве и неизвесан.

        Много извеснији, лакши, бржи и исплативији јесте посао стицања личног материјалног богатства и на том испиту су досад сви носиоци државних и велике већине тзв. друштвених функција у Србији попадали. Стрепим да ћемо и овом приликом гледати филм са варијацијом на исту тему. Осим тога, данас постоје најмање два, а можда и три грађанска покрета која су самоорганизовањем устала против Вучићеве аутократије. Осим студената, ту су и популарне „паткице”, а на трећој страни је Бели Прелетачевић.

        Свака процена могућности њихове сарадње била би равна пуком нагађању, јер су заправо све три групације у фази сазревања. Међутим, имају заједничку циљну групу и сви се подједнако на њу фокусирају. На неким наредним изборима, уколико се одлуче за такав корак, рецимо у случају градских избора за Београд, могућно је да ћемо уместо обједињавања имати фрактализацију политичке понуде, што Вучићевим пажевима у граду, и његовој власти уопште, може представљати појас за спасавање.

        И ето нас опет у парадоксалној и апсурдној ситуацији - од силне жеље за променом - сагоресмо у њој.

        На другој страни, владар Србије примењује све ригиднија средства у опстајању на власти. Извесно је да су и изборе пратила сложена и сумњива дешавања за која су објављени и докази и претпоставке с покрићем да је било недопустивих злоупотреба и крађа гласова. Додатно забрињава то што су се управо оспоравани случајеви догађали на привременим бирачким местима организованим у приватним просторијама, кућама, најчешће присталица владајуће партије, а да је истовремено знатно повећан број таквих бирачких места у односу на раније изборе.

        Регресиван процес усмерен на тужан почетак деведесетих, не само кроз размах криминала и мафије и њихове уличне обрачуне, него и непрезање од изборне крађе доводи нас у поље обесмишљавања саме суштине политичког постојања. Апсолутна контрола телевизија највеће гледаности, одлучујући утицаји и контрола свих економских, политичких и друштвених токова, као и самовољно управљање државним апаратом науштрб владавине права и демократичности, увела је Србију у плебисцитарну аутократију у којој је она, додуше, неколико пута досад била.

        То не само да није случајно када говоримо о лакоћи постојања таквих вођа - диктатора, него не може бити случајно ни због масовне подршке коју такви деспоти у бирачком телу имају, не данас, и не само јуче, већ деценијама уназад. Овде је реч о плодном тлу које даје такву биљку упркос генерацијским сменама.

        Вучић примењује владавину чврсте руке која има чипкану рукавицу.

        Многи су помислили да је реч о миловању врата пре него што су чули крцкање и осетили самртни стисак. Многи лаковерно верују у његово месијанство које никако да донесе бољитак, али доноси ропство. Колико ће све то трајати и какве ће бити размере те тираније, колико ће удављених институција, обесправљених и у правима и слободама обогаљених грађана, осиромашеног народа - претећи и опстати - не зна се поуздано.

        Једино је извесно то да је тај процес једносмеран, кулминирајући и сам по себи непрестајан. Трајаће све док Србијом влада Вучић, и тешко да било ко може поверовати у могућност његовог покајања и слабљења аутократије. Таквих назнака и симптома, на жалост, нигде нема. Његова глад за влашћу и моћи одавно је неутољива, а с временом расте и нестрпљење. Зато је за Србију и њене грађане, трка с Вучићем „мртва трка“ - ко ће стићи на циљ, Вучић или грађани. Ако то учини Вучић грађани губе слободу и све друго томе припадајуће и из тога извируће...

        Од 2012. године налазимо се у перманентној изборној кампањи, уз честе изборе на основу којих Вучић чврсто влада и контролише Србију. Досад му је полазило за руком да све држи под контролом, али од данас све је више великих проблема и све је више отпора његовом самовлашћу, његовој самовољи и антидемократичности.

        Сигуран сам да му време цури, али је веома неизвесно ко или шта је Оно што ће њиме обрисати под.

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари

Bojan's picture
Bojan 17:07 24.04.2017.

  • +40
Voting is closed.

Ma zašto Janković? On je prozapadni čovek. Kakva gradjanska alternativa? Autor teksta sam sebi skače u stomak tvrdnjom da su izbori istovremeno i pokradeni i legitimni. To je u najmanju ruku neozbiljno. Druga stvar, članak mu nije objektivan ni po pitanju Jankovića, jer on o njegovoj popularnosti sudi po rezultatima izbora čija je regularnost u najmanju ruku sumnjiva.
Ja ne mogu da znam u kojoj meri su izbori pokradeni, znam samo da je mnogo penzionera glasalo za Vučića pod uticajem onog što su videli na televiziji, a što je bila Vučićeva medijska kampanja. Mnogo mi je čudno to što ni Radulović ni Šešelj nisu dobili puno glasova. Ovaj u članku prikazuje Radulovića kao neozbiljnog, a on ima tako zdrav ekonomski rezon i nema čak ni ambiciju da bude predsednik po svaku cenu. Siguran sam da bi se najradije složio sa tim da radi u sferi ekonomije gde bi kao ministar ekonomije ili ministar finansija dao svoj najveći doprinos. Šešelj, je valjda jedini protiv ulaska Srbije u EU i za otvorenu saradnju s Rusijom, istinski patriota sa svim svojim manama i nedostacima, a opet, ispada da je dobio vrlo malo glasova.
Ako je recept za pobedu (pod uslovom da izbori nisu pokradeni..) koketiranje sa onim što narod želi, pre nego li realno postavljanje stvari, onda demokratija nije dobar sistem. Ili to ili narod jednostavno nije u stanju da pravilno proceni i odabere, pa onda ispada da ima onakvu vlast kakvu zaslužuje..

Bojan's picture
Bojan 17:15 24.04.2017.

  • +34
Voting is closed.

I još jedna stvar, neizlaženje na glasanje u stvari predstavlja nepoverenje u demokratiju kao sistem!

Драган Ђорђевић's picture
Драган Ђорђевић 21:05 24.04.2017.

  • +26
Voting is closed.

Да се надовежем на ваш одличан коментар. После онога шта се догађа са Трампом у САД ко још може да каже да тамо постоји ишта шта би се могло назвати владавином народа. Владавина народа и демократија се разликују као правда и право. Владавина народа и правда су вредносне категорије а демократија и право су правила игре. Игре у којој победа народа или правде нипошто није загарантована. Напротив дешава се да државом владају најбогатији и најпокваренији а правосуђе и важећи прописи по правилу омогућавају тим истим богатим и безобзирним да спроводе своију вољу. Међутим, избори су ипак најбољи начин да народ утиче на власт и да се ублаже накупљене противуречности.
Све ово износим да би они који идеализују демократију почели да размишљају трезвено. Онима који су савремену демократију измислили и њен извоз и наметање добро уновчили као и њиховим домаћим потплаћеним извођачима прљавих послова не вреди причати.

Bojan's picture
Bojan 22:41 24.04.2017.

  • +28
Voting is closed.

Ne znam, ja nešto ne verujem u to da mi (narod) možemo da utičemo na bilo šta... Kroz izbore..

Slobodanka's picture
Slobodanka 23:06 24.04.2017.

  • +22
Voting is closed.

Bojane - Jasno je da kroz izbore, a zbog pokrivenosti glavnih medija mi ne možemo da očekujemo da ćemo nešto postići.
Šta će se postići kroz ove proteste? Eventualno dobiće za sebe nešto uži krug lica - političari, a većina protestanata dobiće ništa ili tek poneku mrvicu da narodu zamažu oči i da se i dalje nada.

Han je danas tražio da Vučić primi demonstrante i da počne sa njima da se razgovara.
Hm. Zašto taj isti zahtev Han nije izgovorio u Podgorici, a tamo odavno ima puno većih i ozbiljnijih protesta. Biće da mu protesti u Crnoj Gori nikako ne odgovaraju, a ovi u Srbiji mu odgovaraju.

Crna Gora je već prilično skuvana žaba, mada ne sasvim i do kraja, ali pitanje je dana kad će ući u NATO što je Zapadu najvažniji cilj. Za razliku od nje Srbija je žaba koja treba još neko vreme da se kuva, naravno na tihoj vatri. Da bi srpska žaba mirno sedela u loncu i kuvala se i dalje daće joj i neku igračkicu od demokratije.

Bojan's picture
Bojan 23:23 24.04.2017.

  • +24
Voting is closed.

Slobodanka, ne odgovaraju Hanu, to jest Evropskoj Uniji ni protesti u našoj zemlji. Stvar je u tome, da protesti nisu okrenuti samo protiv diktature Vučića, nego i protiv NATO-a i protiv iste te Evropske Unije. Han jednostqavno hoće da se izbegne eskalacija nemira kroz nesmotren odnos vlasti prema demohnstrantima. Han želi da Vučić pozove demonstrante na nekakve pregovore da razvodni proteste, demonstrantima i narodu da zamaže oči. Da umiri savest našeg naroda da obeća par sitnica, da bi nakon toga mogao mirno da nastavi sa svojom politikom pristupanja NATO-u i EU. Vučić je izvršilac volje Zapada. Zapad je procenio da protesti imaju veći potencijal nego u Crnoj Gori. Sve mora da ostane u okvirima institucija sistema kako bi se potvrdila legitimnost istog. Ne smaju stvari da izmaknu kontroli.. O tome se radi..
Samo demonstranti nisu toliko glupi da nasednu.. Bar se nadam. Neće oni pregovarati sa nekim koga s pravom smatraju diktatorom i čiju smenu zahtevaju na prvom mestu!

Bojan's picture
Bojan 23:29 24.04.2017.

  • +26
Voting is closed.

Veoma je bitno što smo se pobunili, što smo počeli da dižemo svoj glas protiv nečega što traje već veoma dugo. To je vrlo bitan momenat, koji izmedju ostalog daje nadu. Šta ćemo postići? Ako se boriš u životu, imaš šanse, a ako ne, nemaš nikakve. Pregaziće te tvoji neprijatelji.
I nestaćeš kao da nikada nisi ni postojala..
Slobodanka, pred jednim velikim NE nema zamazivanja očiju.

Slobodanka's picture
Slobodanka 01:41 25.04.2017.

  • +23
Voting is closed.

Bitno je da ne budu naivni i da ne dozvole da političari ubrzo istrguju na račun njihovih protesta. To znači da ne treba da daju brzi pristanak i ne na makar šta. Najbolje da igraju konstantno i polako, ali i da stalno povećavaju svoje zahteve. Tako bi protesti postali zanimljiviji i dugo bi živeli. Ako su oni nama godinama i decenijama postavljali ucenjivačke uslove da počnemo natenane da im vraćamo milo za drago. Sada zbog procesa približavanja EU i dok traju otvaranja poglavlja jeste zgodno da se i mi poigramo.
Zdravo je i prošetati se pa koliko god da se oni bave našim po(d)glavljima, a mi još više i čilije u šetnjama i protestima. Kada bi tako nekako moglo. Čiji li je ono inat stari zanat?

Bojan's picture
Bojan 02:29 25.04.2017.

  • +25
Voting is closed.

Ha,ha, malo mi je smešno ono dugo bi živeli. :) To me podseća pomalo na Markesov nadrealizam. Zamisli zemlju u kojoj iz dana u dan traju mirni protesti. Upravo je sa tim insistiranjem na mirnim protestima, ta takozvana demokratska ideologija zaokružena. Perfidna zamena teza. Sloboda da mirno protestujemo - kvazi sloboda. Kao oni su i dalje merodavni, a mirni protesti su demokratsko pravo - maltene tekovina demokratije..:) Te kvazi sloobode, kao tetovaže, pirsinzi, homoseksualizam, bunt ni protiv čega ili bolje reći, protiv svega, samo ne protiv sistema. Mirni, apstraktni i introvertni bunt. Zbog toga ljudi na zapadu postaju depresivni i izvršavaju samoubistva. Zato što im je rečeno da nemaju prava da izistinski dižu svoj glas, jer im je sistem najbolji mogući, nego mogu eto da glasaju, mogu mirno da protestuju ako se sa nečim ne slažu..Ali ništa više od toga..:)
Obarati sistem, to je na Zapadu nezamislivo.
Perfidna zamena teza..:)

Slobodanka's picture
Slobodanka 09:40 25.04.2017.

  • +18
Voting is closed.

Bojane - Da oslobode medije i da se razagna medijski mrak na takav zahtev neće lako i brzo pristati jer na tome im se zasniva vlast nad "omadjijanim" narodom, to im je bitan "kapital" na kom dobijaju izbore. Mogu da pristanu na malo šminkanja, čak i da promenu neke ljude, ali će opet nastojati da bude slično kao ranije. Kod tog zahteva treba biti uporan i istrajan i tražiti prvenstveno kvalitet stvarno istinitog i blagovremenog informisanja. To pitanje može često i lako da se pretvori u rašomonsko pitanje - istina sa više lica. Zatim neka bitna pitanja se prećutkuju, a to su ona pitanja gde ćemo biti pogodjeni i oštećeni.
Kad se otvori razgovor sa nekim ko prati isključivo RTS i Pink razlika je velika kao da su u pitanju podanici iz dve različite države ili iz dva različita sveta.
Zato ne verujem da za neko kratko vreme može nešto ozbiljnije da se postigne.

Inače odavno je poznato da su na Zapadu protesti tek i samo dozvoljeno mesto i vreme za izbacivanje negativne energije i nažalost ničemu više ne služe. Bude to često samo izduvni ventil ili luftiranje koje kratko traje a zahtevi se ponovo izmanipulišu. Ali mi nismo Zapad, a narod je većina, a oni su manjina. Sada im treba i potvrda od ovog naroda da su njihova po(d)glavlja dobra i dopadljiva. Potvrda je i kad čutimo i ne bunimo se tj. kad nema protesta, a njihovi "volovi" sa podvalama neka prolaze. Kako da ne?!

Драган Ђорђевић's picture
Драган Ђорђевић 15:54 25.04.2017.

  • +24
Voting is closed.

Нерадо се упуштам у полемику овог типа али сасвим добронамерно износим своје мишљење о дијалогу "Слободанке" и"Бојана". Не ваљају медији - тачно. Пуно је корупције - тачно. Институције система не раде добро - тачно. Са тим тврдњама би могао да се сложи свако. И свако би могао да дође на власт користећи, или тачније злоупотребљавајући, ове, и врапцима познате пароле. Уозбиљите се. Зар стварно мислите да ће Србски народ два пута за двадесет година насести на Отпор, "прогресивне студенте" и празне пароле. Већина је рекла своје на изборима а од оних који нису изашли на изборе мислим да се велика већина више боји новог ДОС-а него Вучићеве диктатуре.

Slobodanka's picture
Slobodanka 09:17 26.04.2017.

  • +22
Voting is closed.

Nisam učestvovala 2000 u protestima. Tada sam imala veoma loš predosećaj u vezi tih protesta da ćemo proći još gore. Ali sada su se izveštili još više pa jednom mogu i ja da pogrešim u proceni.

Zasad kao da nije želja ovih protesta da neko dodje na vlast, mada se političarčići oblizuju. Kao da protestanti žele da se počne popravljati stanje svuda gde ne valja. Naravno spontani su ili "spontani" pa niko ne može da tvrdi gde ovo vodi.

Sada u zemlji Srbiji, a i jedini u svetu, mi ne možemo uspešno da uradimo ovo što ću napomenuti u sledeće 2 rečenice, ali postoji ta mogućnost. Pisali su ranijih godina o tome više na temu NWO i kako se tog zla osloboditi.
Postoji teoretska mogućnost da kada svesnost ljudi u celom svetu, tačnije savremenih robova, još više poraste da će se u mnogim zemljama gotovo istovremeno desiti da na protestima zbace svoje marionetske vlade odane NWO. Medjutim nisu napisali posle toga kako će biti uredjeni odnosi sa MMF-om. Za dan posle moraju se imati i ta rešenja. Šta će prezadužene zemlje da rade, kako će da vraćaju dug ili da uzimaju nove kredite? I od koga?

Na ovim sadašnjim protestima i ne mogu da se istaknu neki previsoki zahtevi što se tiče jakih spoljnih faktora. Onda bi Petar Pavel odmah održao novu preteću govoranciju npr. iz Splita, itd.

Tomi's picture
Tomi 18:46 24.04.2017.

  • +34
Voting is closed.

Srbija je birala između zla i goreg . Izabrala je - najgore moguće.

Нада's picture
Нада 21:53 24.04.2017.

  • +26
Voting is closed.

Уживоту, па тако ни у политици, ништа није црно-белог, осим екстрема и то је Живанов добро препознао. То су доказали и Милошевић, Ђиндић, Тадић, Вучић и неки који су били уз њих.
А шта би то могло да значи у случају Србије?
Већина српских политичара жели добро Србији, али различитим путевима до тог циља. И сви мисле да је њихов пут најбољи. И тако је деценијама- никада доградње, већ стално градње из почетка.
Србија је константно на удару моћног непријатеља, а сама је слаба да се са њим избори.
Срби су борбен и срчан народ, често наиван, па и лаковеран. Некима недостаје и предзнање, па и аналитичност.
Сасвим су без језуитске хладнокрвности, а то је често узрок поводљивости и импулсивности. Мало је позитивне лукавости, а негативне је и превише.
Ко би боље од нас самих био најбољи политичар- мало коме је туђе мишљење потребно?! Тако мислиле многи.
Није случајна крилатица СССС. У најкраћем, нашим проблемима тешко да има лека.

Zare2's picture
Zare2 02:02 25.04.2017.

  • +26
Voting is closed.

Vecina srpskih politicara zeli dobro samo sebi..

Bojan's picture
Bojan 02:18 25.04.2017.

  • +28
Voting is closed.

Ha,ha, tako je ! :)

Посматрач's picture
Посматрач 03:15 25.04.2017.

  • +20
Voting is closed.

Примарни су Вучић и остали пратиоци, али опет морам да подвучем.
НЕ владају они Србијом. Они само извршавају наређења.
Њихова смена ће довести нове Вучиће за руководиоце и нове Дмитровиће за уреднике државних медија, као што је смена Коштунице довела Тадића, смена Тадића довела Вучића…
Зашто су избори, на којима је наводно изгубио Тадић а наводно победио Вучић, донели само још горе ствари?
Зато што они не владају!
Ни једним изборима није смењена ОКУПАЦИЈА Србије.
Проблем у Србији је превелика тишина правих родољуба!
Можда то и није проблем, него знак, али видећемо.
Ове данас демонстрације нису ничим одређене и неко ће их искористити.
То су „меке“ а-ла америка демонстрације, али то не значи да су америчке и не мора да остану такве.
Данас неће ништа урадити. Немају снагу, али могу претстављати неки знак за догодине.
Ко год их је организовао, изгледа да је само проверавао пулс народа.
Мада је један човек лепо написао да ове демонстрације нико не може ухватити ни за главу ни за реп, јер нико не зна да ли их је организовала ЦИјА, Сорош, Мија, Русија или су спонтане. А могу бити и "спонтано" организоане са скривеним, ненасилним импулсима, који ће касније бити преусмерени у силу.
Не пишу демонстранти транспаренте свако за себе. Неко стоји иза тога. Неко се договара и пласира дневно по неки нови транспарент. Ко је убедио демонстранте да су спонтани?
Уосталом, ове демонстрације су исувише пристојне и зато изазазивају сумњу и опрез код народа, који је већ доста пута био преварен и навучен на разне лепоте, па ипак, Вучић и ЦИјА ће морати дебело да размисле са променом Српског Устава ради признавања Косова као државе. То може лако бити окидач за Србе. Мислим да је промена Устава Србије нешто што још нико није спреман да загризе.
Како год гледали, ипак је наш народ изашао на улице.

Igor Grozni's picture
Igor Grozni 09:21 26.04.2017.

  • +25
Voting is closed.

Za Srbiju je najzalosnija cinjenica da su svi mocnici,politicari Antihristi.
Vecina ih je Masonskim lozama,Templarima, i t d.
Nema nama srece na vidiku,narod je podeljen,sistem ne moze biti gori,
Lopovi i lazovi nam drzavu vode ,strani faktori zauzeli sve institucije.
Gde su Srbi!!!!!otisli za Evropom koja ih unistava u svakom pogledu.
Naivni Srbi......dokle ces hodati zatvorenih ociju i zapusenih usiju.

https://www.YouTube.com/watch?v=wQSrpbJGwEs
https://www.YouTube.com/watch?v=Pf72HsntKlE

Treba samo videti koja elita se bori za vlast,ista olos od 2000.
Tuga sta reci drugo.

Додај коментар