Са Вучићеве српске ЕУ-писте полећу арапски авиони за амерички рачун

СНС-СПС ВЛАДА ЈЕ НАСТАВАК ПЕТООКТОБАРСКОГ ПУЧА, АЛИ САДА ОБУЧЕНОГ У НАРОДНУ НОШЊУ

• Ово је влада која ће - са места где се Тадићевој врачари замаглила кугла - храбро даље кренути уз добронамерне и прескупе савете до бескраја србофобичног Гузенбауера
• Од ужаса има спаса, од ове владе га нема. Она ће остати до краја свих крајева. Њеног или нашег. Или она или ми

         Пише: Оливер ВУЛОВИЋ

         ПРОЂЕ један 26и па дође и други 26и. И би реконструкција која је потврдила господина Вучића као српску најмодернију и најскупљу трејд марку од све производње и аграра из претходних годину дана.

         Добисмо господина Вучића који није премијер, али се утврдио на месту попечитеља над попечитељима, посвећеног уништитењу архаичне и стварању модерне и дисциплиноване Србије, аутора ЕУ платформе са које полећу арапски авиони за амерички рачун, платформе која ће са осталим најављеним мерама за резултат имати препуштање државе случају и судбини, невидиљивој руци тржишта коју ће за средњи прст држати народ а за мали прст, мали Лазар Крстић.

         Остаде нам и господин Дачић са све инсистирањем на промени свести код свог народа а која не би дошла као резултат јавне расправе о вредностима којима народ тежи него као резултат уредбе владе коју он каобајаги води и седам немачких тачака.

         Ова влада је дисперзивни пројекат, а жели да у такав облик трансформише и државу којом влада, те у том смислу, посредно, оста и господин Динкић у њој.

         У овој влади оста и господин Вулин, ултрамодерни социјалистички напредњак назадно одевен у име Црне руже а са деловањем sub rosa.

         Господин који даје па повлачи оставке током процеса давања народу на Космету лажних обећања и непрестаног повлачења истог народа за нос.

         Ова влада Србије је споља организовани повратак нашминканог покојника да би се јединој преосталој баби у селу дало мало живости, а баба од глади нит више види, нит више чује, нит хаје шта се у селу дешава и ко је жив а ко мртав а што је спољним љубитељима њеног села и био крајњи циљ.

         Овом владом је загарантовано опстајање стања апсолутне стерилности политичких вођа из национално просвећеног политичког корпуса, корпуса који на симаптичној глави има чак и лепу капу али му на телу висе атрофирани мишићи и пивски стомак, биће чијој се памети диве али у чију снагу се више не верује.

         Ова влада је покушај навлачења чисте и беле чарапе на штрокаву и занокћену ножурду, вијагра усамљеном занемоћалом старцу поред чијег кревета годинама нема ни за јаче светло а камоли за слободнији часопис.

         Ово је, људи моји, наставак пројекта сужавања, скупљања, смањења, сакаћења, издувавања српског народа.

         Ова влада је наставак петооктобарског пуча али сада обученог у народну ношњу, Радецки марш којег свира народни оркестар РТСа.

         Ово је група превараната којој домаћи академски тон дају Хајдиновци, благослов Сава Јањић, културни одсјај чупави диригенти са сталним ангажманом у „гласовима” на комерцијалним телевизијама, а на лепоти принудна управница над српским енергентима која ће агресивно њихати куковима све док својим грудима не закрили и сав државни гас.

         Ово је влада која ће са места где се Тадићевој врачари замаглила кугла храбро даље кренути уз добронамерне и прескупе савете до бескраја србофобичног Гузенбауера.

         Од ужаса има спаса, од ове владе га нема. Она ће остати до краја свих крајева. Њеног или нашег. Или она или ми.