Позив Николићу да се јавно одрекне титуле четничког војводе

ОЧЕКИВАНО ОТВОРЕНО ПИСМО 12 УДРУЖЕЊА ПРЕДСЕДНИКУ СРБИЈЕ

• Ако се тенденција кретања уназад хитно не заустави, треба се бојати да ће се Србија поново суочити са тешким искушењима. Ви нисте једини, али Ви сте најпозванији да се том ходу уназад супротставите, да извршите раскид са оним што нам као народу не служи на част и чега се стидимо
• Увек је гест прве личности у држави био пример за углед, а Ваш симболичан раскид са прошлошћу био би охрабрење за многе друге који то исто желе да учине али не знају како ће друштво на то гледати
• Ви сте сами више пута рекли да желите да будете преседник свих грађана Србије, на шта Вас и Устав обавезује. Али, док год носите ту војводску титулу, док јавно не поцепате „сведоџбу“ о њој, Ви то не можете бити

        СРБИЈИ добро знане невладине организације које већ годинама често наступају заједно - њих 12 - позвале су председника Републике Томислава Николића да се јавно одрекнете титуле четничког војводе.

       Је ли очекивано? Апсолутно! Тим пре што иза позива стоје: Савез антифашиста Србије, Хелсиншки одбор за људска права, Жене у црном, Иницијатива младих за људска права, Група „Споменик“, Председник политичког већа ИВ Војвођанске конвенвије Живан Берисављевић, Комитет правника за људска права, Центар за културну деконтаминацију, Фонд „Биљана Ковачевић Вучо“, Независно друштво новинара Војводине и Центар за евроатланске студије.

       Ево текста позива. Читајте, ако вас не демотивише оцена са почетка отвореног писма: „Основни узрок свих актуелних тешкоћа Србије јесте њена неспособност да се одлучно дистанцира од мрачних деведесетих година, да истински раскине са митовима и заблудама једног доба у којем је дошла у сукоб са целим светом“.

       „Поштовани господине председниче,

       Обраћамо Вам се са позивом да се јавно одрекнете титуле четничког војводе која Вам је додељена 1993. године на Романији.

       Иако та титула нема никакву вредност и смисао, Ваш гест би био од великог значаја за Србију  и српски народ и за њихове односе са другим народима и државама. Основни узрок свих актуелних тешкоћа Србије јесте њена неспособност да се одлучно дистанцира од мрачних деведесетих година, да истински раскине са митовима и заблудама једног доба у којем је дошла у сукоб са целим светом. Шта више, последњих неколико година као да се догађа повратак тим митовима и заблудама, повратак на јавну сцену оних који су били њихови креатори и реализатори а са њима и повратак политиканства најниже врсте.

       Ако се та тенденција кретања уназад хитно не заустави, треба се бојати да ће се Србија поново суочити са тешким искушењима. Ви нисте једини, али Ви сте најпозванији да се том ходу уназад супротставите, да извршите раскид са оним што нам као народу не служи на част и чега се стидимо.

       Увек је гест прве личности у држави био пример за углед, а Ваш симболичан раскид са прошлошћу био би охрабрење за многе друге који то исто желе да учине али не знају како ће друштво на то гледати.

       Уосталом, верујемо да се и Ви сами не поносите том епизодом Вашег живота. Шта год се данас у Србији мислило о феномену четништва, он ће, у најмању руку, остати дискутабилан и контроверзан, док наши најближи суседи о њему, а нарочито о неочетништву из деведесетих година, мисле све најгоре.

       Већи број припадника неочетништва завршио је на разним судовима под оптужбама за ратне злочине, бацивши тако љагу на све нас. Ни Србији ни Вама тај терет није потребан.

       Ми ћемо свакако, као народ, бити вечно одговорни за злочине које су наши сународници починили, али и себи и другима дугујемо бар то да ствари назовемо правим именом и да за сва времена раскинемо са оним што нас је обрукало пред светом. Није овде реч о формалном, па зато и неискреном, извињењу и жаљењу, већ о јавној и недвосмисленој осуди тог времена, његових протагониста и идеја које су нас водиле у ратне авантуре.

       Коначно, господине председниче, Ви сте сами више пута рекли да желите да будете преседник свих грађана Србије, на шта Вас и Устав обавезује. Али, док год носите ту војводску титулу, док јавно не поцепате „сведоџбу“ о њој, Ви то не можете бити. Велики број грађана Србије, не само потписници овога писма, себе једноставно не жели да идентификује са четништвом и не жели да га представља неко ко припада том делу друштва.

       То што они нису гласали за Вас није никакав проблем јер је подела бирачког тела нормална појава у парламентарној демократији. Оно што није добро јесте да се шеф државе и велики део друштва разилазе око основних вредносних опредељења. То није добро ни за Србију, ни за Вас, ни за оне који мисле другачије.

       Али, да би се тај раскол превазишао, Ви сте дужни да учините први корак одричући се онога што Вас чини председником само једног дела Србије“.

       Београд, фебруара 2013.