ПАТРИОТСКИ БЛОК КиМ: Вучићево мирење Срба и Албанаца је увертира за признање Косова
У БЕЧУ ЈЕ ПРЕКО ПУТА СРПСКОГ ПРЕМИЈЕРА БИЛА ЗАСТАВА
ТАЧИЈЕВЕ ДРЖАВЕ И - НИЈЕ МУ СМЕТАЛА
Александар Вучић
- Александар Вучић даје себи овлашћења патријарха или можда чак Бога кад моли за помирење Албанце не питајући породице убијених, киднапованих и протераних Срба
ИЗЈАВА председника Владе Србије да ће се залагати за помирење Срба и Албанаца који живе на Косову и Метохији само је увертира за нормализацију односа између Београда и Приштине, односно Србије и самопроглашене Републике Косово што и де-јуре значи признање Косова.
Суштина проблема између Срба и Албанаца на Косову и Метохији је борба два народа за територију која траје више од два и по века и у чему су Арнаути, односно Арбанаси, па Албанци, на крају Шиптари били успешнији јер су уз помоћ окупатора, почев од Турака, преко Немаца, до NATO пакта етнички очистили Косово и Метохију од Срба.
Етничко чишћење је извршено кроз бројне злочине над Србима тако да су само током 1999. године 943 насеља у јужној српској покрајини остала без Срба.
Сетимо се конзулских писама Милана Ракића, српског песника и конзула на Косову и Метохији о зверствима Арнаута за време Старе Србије.
Извештаји бројних немачих и италијанских архива из два светска рата такође сведоче о злочинима Арбанаса над Србима.
Пре само нешто више од стотину година, дечански калуђери су на порти манастира записали да је - због великог броја убистава, погрома и других невоља - то било време у коме живи завиде мртвима. Жртве су опет Срби Метохије, а злочинци Арнаути.
И, уместо да за та вишевековна зверства Албанци буду кажњени, српски канцелар их - на наговор својих западних пријатеља - амнестира и награђује давањем независности Косову.
Александар Вучић даје себи овлашћења патријарха или можда чак Бога кад моли за помирење Албанце не питајући породице убијених, киднапованих и протераних Срба.
Данас председник Владе Србије себе представља човеком мира на Балкану, а он најмање има право на то. У Скупштини Србије је током 90-их година позивао да за једног убијеног Србина треба убити сто Муслимана, док је као министар културе у влади Мирка Марјановића ликовао после убиства Славка Ћурувије.
Нажалост, премијер Србије нема идеологију када је у питању власт и новац који иде уз власт. Прво је, када је то било атрактивно, био српски националиста да би се дочепао министарске функције у време Слободана Милошевића а касније постао миљеник Запада, велики европејац и трговац српским националним и државним интересима.
Током разговора у Бечу држава Западног Балкана на којем су били и представници самопроглашене републике Косово виорила се застава ове сепаратистичке товревине а канцелару Србије Александру Вучићу -који је седео преко пута ње - уопште није засметала.
Србија не може без Бранковића, некада Вук, данас ВУЧИЋ.
