Који ледоломци су потребни да би Србија поново имала ледоломце?

ЈУГОСЛАВИЈА ИМАЛА ДЕСЕТ БРОДОГРАДИЛИШТА КОЈА СУ ПРОИЗВЕЛА ШЕСТ ЛЕДОЛОМАЦА

Укотвљени српски ледоломци Чакор и Вучево

• Стручњаци тврде да је за одбрану од леда на српском делу Дунава и осталих река потребно шест ледоломаца, а Србија тренутно има један који је употребљив. Међутим, ледоломци функционишу у пару, па мора да плаћа Мађарима
• Српске ледоломце је „заледила” лоша приватизација. У власништву фирме „Херој Пинки“, Југославија је имала три ледоломца: „Чакор”, „Вучево” и „Петроварадин”. „Чакор” и „Вучево” су купљени 1968. године, а саграђени у истој фабрици где и наши спасиоци - мађарски ледоломци
• Ледоломац „Гребен“, који је у власништву Електропривреде Србије, преживео је приватизацију и једини је функционалан, потпуно
• Изнајмљен ледоломац кошта 575 евра на сат када ради и 300 евра док стоји. То је једна ставка, а друга је - штета због блокираних речних токова и немогућности извоза одређених производа који се отпремају речним током, као и угрожено снабдевање горивом. Све се то процењује на 70 милиона евра, а нови ледоломац кошта око четири милиона евра

        ОВА зима је донела многе проблеме различитим службама и изнела нове прљавштине на површину. Говоримо ли о новим проблемима или пак неке вучемо из далеке прошлости? Шта нас то сваке зиме изненади и сачека неспремне?

        И ову тему можемо започети оном чувеном: „За време бивше Југославије....“

        Југославија је била трећа светска сила у бродоградњи са десет својих бродоградилишта у којима је произведено шест ледоломаца који су били власништво државе. Број шест није случајан, тадашњи стручњаци су добро проценили да је за одбрану од леда на српском делу Дунава и осталих река потребно управо шест ледоломаца. И неки од стручњака су касније образлагали да није паметно оставити државу без тих шест ледоломаца када се узме у обзир радијус кретања и учинак једног ледоломца, са једне стране, и укупна дужина српског сектора Дунава, са друге стране.

        Дакле, прилично егзактна рачуница чак и за оне који се не разумеју у ледоломце и одбрану река, мостова и воденог света од ове немани.

        Како је потонуо „Херој Пинки”, а са њим и наши ледоломци?

        Постоји једна неман у Срба, јача и од природне непогоде. То је лоша приватизација.

        У власништву фирме „Херој Пинки“, Југославија је имала три ледоломца: „Чакор”, „Вучево” и „Петроварадин”.

        „Чакор” и „Вучево” су купљени 1968. године, а саграђени у истој фабрици где и наши спасиоци - мађарски ледоломци.

        „Петроварадин” је саграђен 1988. године новцем аутономне покрајине Војводине. Приватизација је текла као и свака друга, бродови завршили у власништву фирми које у називу имају „гроуп” и појединаца са карактеристичним презименом.

        Ледоломац „Гребен“, који је у власништву Електропривреде Србије, је преживео приватизацију и једини је функционалан, потпуно. Него, како смо успели да завршимо на једном ледоломцу када они ефикасно раде само када у пару разбијају лед?

        Пар, непар, воли, не воли, и опет лоша рачуница.

Ледоломац гребен у акцији разбијања леда

        Многи се правдају да ледоломци нису потребни јер захтевају велика улагања у опрему и обуку особља, а користе се само месец дана годишње и то када су јаке зиме и ствара се лед на рекама. Неки се чак позивају и на прорицања о глобалном загревању, све топлијој клими, па сходно томе и рекама које не леде у току зиме.

        По принципу „небо пуно звезда, нема сутра кише“.

        Да ли се уопште може процењивати вредност нечега што се користи у ванредним ситуацијама, а да при томе не употребим реч непроцењиво?

        Мада можемо направити неку рачуницу, ону чувену „два и два су четири“. На једној страни имамо изнајмљен ледоломац који кошта 575 евра на сат када ради и 300 евра док стоји, затим штету која је настала због блокираних речних токова и немогућности извоза одређених производа који се отпремају речним током, као и угрожено снабдевање горивом који се процењују на 70 милиона евра.

        Са друге стране, имамо нов ледоломац који кошта око четири милиона евра. Врло једноставна и прецизна рачуница. Чак и ако кренемо другим путем, односно да задржавање ледоломаца у државном власништву није профитабилно, можемо наћи пут који поново држава мора ледоломцима прочистити.

        Неки лед само добра стратегија може сломити.

        Привреда Војводине, са много кабастих роба за које је транспорт водом и по пет пута јефтинији него на други начин, брзо би постала интересантна и улагачима у бродовље, а развојем компаније брзо би се обухватила и делатност одбране од санти леда. Треба само да се донесе саобраћајна стратегија и да се подстичу приватна улагања у речни транспорт и превоз.

        Или да пошаљемо државни врх да разбија лед с обзиром да су се опробали у спашавању деце из снежних намета?!

Лед на Дунаву 

        Шта то још раде ледоломци? Можемо ли их направити функционалнијим у периодима када не разбијају лед? Поред разбијања леда, они вуку шлепове. Међутим, овај вид речног транспорта, тегљењем, из више разлога се не употребљава а највише због слабијег профита од транспорта гурачима или самоходкама. Ново је ипак ново, али старо може постати возило на моторни погон и тиме добити своју нову улогу.

        Шта то Мађари научише након проблема са ледом 1957. године, а ми не научисмо из 1984. и 2012 године? Можда нам ова година буде пресудна да исплатимо, како кажу сигурно бар један ледоломац, па да имамо тај пар неопходан да би се разбијао лед.

        Или ће лед успети да напакости свим сплаварима онако како ниједна инспекција није могла. Можда су и Кинези били у праву када су на Пупинов мост ставили надгробну плочу.

        Марија Миловановић (новинар Емошн продукције)