Двери: Разумљиво је што су еврофанатици у Србији нервозни - биће још више

„БОЈЕ СЕ АНТИЗАПАДНЕ КЛИМЕ КОЈА ЈЕ ВЕЋ ЗАЖИВЕЛА У СРБИЈИ“

• Свима је већ јасно да се политика у Европи мења и да свака земља жели да задржи свој идентитет, што је и нормално и природно. Брегзит је прави пример тога, а и Мађарска је увелико на том путу. То исто се ускоро очекује и у Италији, Холандији, Француској, Аустрији…

        МИ РАЗУМЕМО да су еврофанатици у Србији, попут Чеде, Чанка, Јоксимовићеве, нервозни, јер њихова политичка идеја ЕУ нема алтернативу нестаје и доживљава поразе широм Европе, али то је логичан след догађаја и мораће да прихвате да у Србију долази нова нада, нова модерна политика за 21. век на челу са Дверима, која негује Европу нација, а није колонија бриселских газда.
        Председнички кандидат Српског покрета Двери на наступајућим председничким изборима у Србији, Бошко Обрадовић, прави је пример лидера, који предводи политику која је све израженија у Европи и која неминовно мора доћи и у Србију.

        ЛДП, чију је политику преузела Српска напредна странка, суочила се са променом политике у Европи и у паничном страху изражава своје незадовољство. Сматрају да су Двери агресивне, јер нису дозволиле колонијалном управнику Србије, Мајклу Девенпорту, да говори у Народној скупштини.

        Боје се антизападне климе, која је заживела у Србији, јер ће тако остати без даљег финансирања од својих бриселских шефова.

        Двери сматрају да је управо Девенпорт насилан и агресиван, јер по сваку цену жели да убеђује српски народ да уђе у Европску унију, иако је његова земља, Велика Британија изашла из ње. Наравно, њега је позвала председница Одбора за евроинтеграције, Мариника Тепић, чланица ЛСВ-а, странке Ненада Чанка, која се такође суочила са губитком идентитета. Дакле, еврофанатици у Србији постају нервозни, агресивни и насилни, јер њихова политика тоне.

        Свима је већ јасно да се политика у Европи мења и да свака земља жели да задржи свој идентитет, што је и нормално и природно.

        Брегзит је прави пример тога, а и Мађарска је увелико на том путу. То исто се ускоро очекује и у Италији, Холандији, Француској, Аустрији…

        Јуче је у Бугарској, за председника државе изабран генерал Радев, кандидат који је за тешњу сарадњу са Русијом и укидање санкција Русији, што доказује промену политичке свести и у нашем блиском окружењу.

        Исто тако, јуче је у првом кругу председничких избора у Молдавији победио Игор Додон, социјалистички кандидат, који ће обновити односе са Русијом и релаксирати напету ситуацију у Приднестровљу.

        Суштина није у опредељивању за тешњу сарадњу са Русијом због њене нарастајуће геополитичке моћи, већ из разлога што је Русија гарант поштовања Међународног права и уважавања слободе и демократских принципа сваког народа, а које је нарушено од стране неолибералног пљачкашко-коруптивног концепта и бирократске хегемоније које спроводе западни центри моћи, нарочито преко Брисела, Светске банке и ММФ-а.

        Зато се Јоханес Хан плаши промена у Европи и Србији, зато Девенпорт жели на силу да говори у Народној скупштини, зато је нервозан премијер Србије, који је само у једном примеру, пруживши подршку Хилари Клинтон, показао да је његова политика прошлост.

         (саопштење српског покрета Двери)