ДСС: Политика српских власти након 2008. наставак је NATO агресије другим средствима
ВЛАСТ И ШИРЕЊЕМ СТРАХА УВЕРАВА ЈАВНОСТ ДА СЕ МОРА ПРИЗНАТИ СЕЦЕСИЈА „КОСОВА“
НА ДАНАШЊИ дан пре деветнаест година започела је агресија NATO на Савезну Републику Југославију која је окончана потписивањем Кумановског споразума и усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН, којом је потврђен територијални интегритет и суверенитет СРЈ, тиме Србије као правне наследнице СРЈ и Државне заједнице Србија и Црна Гора.
Тада започето, али не и до краја остварено распарчавање Србије отцепљењем најпре Косова и Метохије, NATO агресори покушавају да данас, две деценије касније, дипломатским средствима приведу крају. Дилетантска, ако не и свесно издајничка политика српске власти Демократске странке и Српске напредне странке, каква се води од 2008. године, дају им право на оптимизам.
Као што је сукоб у Рачку, медијским манипулацијама светској јавности лажно представљен као масакр над албанским цивилима, послужио као повод за NATO агресију, тако данас српске власти медијским манипулацијама, дезинформацијама о могућим алтернативама и ширењем страха српску јавност уверавају да слобода и интегритет Србије не може да се брани и да треба да се призна сецесија Косова.
Максима војног теоретичара Клаузевица гласи да „рат није ништа друго него наставак политике другим средствима“.
У случају Србије се може рећи да политика колаборантских српских власти од 2008. године није ништа друго него наставак NATO агресије другим средствима.
