ДСС: Ништа неће променити ребаланс онога што води у економску провалију

МИХАЈЛОВ: НАМЕРЕ ВЛАДЕ ДОБРЕ, РЕБАЛАНС ЛОШ

Дејан Михајлов

• ДСС је последње четири године, приликом сваке расправе о буџету и ребалансу буџета упозоравао да Србија која иде путем који нема алтернативе - то је пут у Европску унију - а у ствари срља у економску провалију и дужничку кризу
• Бивша влада се - оценио је у име ДСС Дејан МИХАЈЛОВ - бавила демагогијом и прикривањем чињеница а нереални буџети и закаснеле мере за борбу против кризе довели су до тога да је фискални савет правилно оценио да је „стање алармантно и захтева одлучне мере фискалне политике”
• У Србији је поседовати јефтино, а запошљавати скупо, с тога треба омогућити, путем смањења намета на рад, да запошљавање буде јефтиније
• Влада Србије је од 2008. године за три пута повећала акцизе. То је најлакши начин да се напуни буџет. Посебно је проблематично повећавање акциза на течни нафтни гас, као еколошки чистије гориво чију потрошњу треба стимулисати. Овај раст акциза представља и удар на стандард грађана

        БУЏЕТ Србије за ову годину је погубан за земљу и привреду. То се види посебно сада када влада која га је предложила није више у могућности да прикрива податке као што је био онај о јавном дугу земље. Зато ребаланс нечега што је лоше не може да буде добар колико год биле добре намере нове владе да нешто поправи, упозорио је данас Дејан Михајлов, посланик Демократске странке Србије, овлашћени представник у расправи о ребалансу буџета.

        Према његовим речима, предложеним ребалансом приходи државе се повећавају за око 20 милијарди, док се расходи повећавају за око 25 милијарди. Дефицит државе ће бити скоро 2 милијарде евра, а јавни дуг Србије би могао прећи 60 одсто БДП-а до краја године.

        - ДСС је последње четири године, приликом сваке расправе о буџету и ребалансу буџета упозоравао да Србија која иде путем који нема алтернативе - а то је пут у Европску унију - у ствари срља у економску провалију и дужничку кризу. Бивша влада се бавила демагогијом и прикривањем чињеница а нереални буџети и закаснеле мере за борбу против кризе довели су до тога да је фискални савет правилно оценио да је “стање алармантно и захтева одлучне мере фискалне политике” - рекао је Михајлов и додао да је ДСС упозоравала на кризу, али и на штетност одлуке о једностраној примени прелазног трговинског споразума са ЕУ и предлагала да се уведе мораторијум на ту штетну одлуку.

        - Влада је одбила, а последице су биле затварање великог броја предузећа која нису могла да издрже конкуренцију из ЕУ, вишеструко субвенционисану, посебно у области пољопривреде. Такође, смањивањем царина, српски буџет је ускраћен за више стотина милиона евра, а да ниже царине нису утицале на ниже цене због недовољне конкуренције на домаћем тржишту. И док је ДСС указивала на потребу да се формира Интервентни фонд од најмање милијарду евра за подршку предузећима погођеним економском кризом, а чија би сврха била да финансира санационе програме у привреди, влада је дозволила да више од 200.000 људи остане без посла - указао је Михајлов.

        Како је указао, и поред незадовољства ребалансом, неке од мера су реалне и нужне.

        - Повећање ПДВ-а на 20 одсто има смисла само ако се смање порески намети на рад, што би омогућило већу конкурентност српске привреде у односу на увоз. Као једнострана мера, повећање само ПДВ-а, без смањења намета на рад, довешће до даљег пада потрошње, што ће смањити приходе државе по основу ПДВ-а. Циљ пореске реформе мора да буде успостављање услова за промену структуре српске привреде, односно да производња престане да буде скупа. У Србији је поседовати јефтино, а запошљавати скупо, с тога треба омогућити, путем смањења намета на рад, да запошљавање буде јефтиније. Влада Србије је од 2008. године за три пута повећала акцизе. То је најлакши начин да се напуни буџет. Посебно је проблематично повећавање акциза на течни нафтни гас, као еколошки чистије гориво чију потрошњу треба стимулисати. Овај раст акциза представља и удар на стандард грађана - истакао је он.

        Говорећи о мерама у сектору пољопривреде Михајлов је рекао да је повећање субвенција у складу са економским програмом ДСС.

        - Затечено стање у аграру је адекватно општем стању. Предходно министарство је остало дужно други део субвенција по хектару (око 11 милијарди динара), на ово се надовезала суша која је нанела штете од 30-70 одсто, пре свега кукурузу, соји, шећерној репи и у нешто мањој мери сунцокрету. Процене штете од суше иду од 1-1.5 милијарди евра, што је приближно вредности извоза пољопривреде за седам месеци у 2012, или суфициту оствареном у пољопривреди у 2010. за санацију су предвиђена средства од око 15 милијарди динара. У таквој ситуацији уследио је ребаланс буџета из кога се види покушај владе да повећа средства у привреди и пољопривредној производњи, као делу привреде. У апсолутним износима субвенције у привреди се ребалансом увећавају 8 пута, а у пољопривреди око 1.6 пута. Принципијелно је добро што је повећан износ субвенција за пољопривреду са 19.945.662.000 на 32.520.037.731 динара, а друго је питање да ли је могло и требало више - рекао је посланик ДСС.

        Он је нагласио да овој земљи не треба поправка досадашње политике, већ нова политика.

        - Управо то ће бити тест за нову владу - да ли ће имати храбрости да у наредној години, у новом буџету понуди нову политику и оствари потпуни дисконтинуитет са оним што је радила бивша власт од 2008. године до пре неки месец - закључио је Михајлов.