Десница да се обједини против Вућића и напредњака
МИЛОШ ЈОВАНОВИЋ, ДОНЕДАВНИ ПОТПРЕДСЕДНИК ДСС ЗА ДАНАС
Милош Јовановић
- ДСС и јесте једина права опозициона партија и баш због тога сам сматрао да нам је била дужност да се у овој последњој фази решавања косовске кризе много снажније и одлучније супротставимо власти која ће на крају јужну српску покрајину увести у УН, што ће представљати логичан и неминован исход такозваног процеса „нормализације односа“
- Вучић је постао најпопуларнији политичар делом захваљујући сопственим способностима, али делом, можда и већим, захваљујући одсуству озбиљног супарника. Развило се нешто ружно у свима нама, нека врста потпуног одсуства елементарне храбрости. Силне награде које му се додељују у земљи, почасна грађанства, медијска ситуација која влада и све остале врсте бедног подилажења добро илуструју наш морални пад
Аутор: Мирјана Р. Миленковић
МОЈ одлазак са места потпредседника Демократске странке Србије није представљао изненађење за Војислава Коштуницу, јер смо о ставовима које заговарам расправљали годину дана. На крају смо констатовали да су разлике опстале.
Никада није било речи о мом неслагању са политиком ДСС, већ о неслагању са начином борбе за наше политичке циљеве, који су иначе неспорни. А начин борбе, у оваквим историјским околностима, од пресудног је значаја - каже Милош Јовановић објашњавајући за Данас због чега се ових дана повукао са места потпредседника ДСС и вратио посланички мандат.
Али ДСС наставља да тврди да је једина права опозициона странка?
- ДСС и јесте једина права опозициона партија и баш због тога сам сматрао да нам је била дужност да се у овој последњој фази решавања косовске кризе много снажније и одлучније супротставимо власти која ће на крају јужну српску покрајину увести у УН, што ће представљати логичан и неминован исход такозваног процеса „нормализације односа“.
Заговарали сте формирање ширег патриотског блока, али није јасно с којим странкама и појединцима?
- Што се мене тиче, са свима који су били против Бриселског споразума и који су сматрали да се не смеју укинути српске институције на КиМ. Мислим да се морао и могао направити један широки покрет који би представљао неопходну противтежу, не само Александру Вучићу већ и свим осталим парламентарним странкама, јер не треба губити из вида чињеницу да је, изузев ДСС, направљен политички консензус о предаји КиМ.
Зашто то ДСС није прихватио, ко му није одговарао, Двери или СРС?
- Не треба тако персонализовати. У том покрету је можда било места и за Београдски синдикат и за Душана Савића и за академика Данила Басту и за многе друге. Извињавам се свима поменутима, ово сам просто навео као илустрацију могуће снаге и ширине. Зашто се тако нешто није покушало, то већ није питање за мене.
Кажете да је странка морала да пружи јачи отпор након потписивања Бриселског споразума. Како је то требало да изгледа?
- Управо овако како сам рекао. Кроз стварање широког покрета као алтернативе СНС-у и заправо целом систему. Овако на крају може да испадне да ће алтернатива СНС-у бити неки ДС-ЛДП, чиме би поражена Србија коначно била и идеолошки, дакле у потпуности, пацификована.
Зашто мислите да је деловање ДСС у протеклом периоду помогло Александру Вучићу?
- Чини ми се да смо Вучића морали да подвргнемо најоштријој критици од тренутка када је рекао да ће спроводити неуставне споразуме које је постигао Борко Стефановић, дакле од самог почетка.
Ипак, Вучић је за кратко време постао најпопуларнији политичар у Србији?
- Постао је најпопуларнији политичар делом захваљујући сопственим способностима, али делом, можда и већим, захваљујући одсуству озбиљног супарника. Развило се нешто ружно у свима нама, нека врста потпуног одсуства елементарне храбрости. Силне награде које му се додељују у земљи, почасна грађанства, медијска ситуација која влада и све остале врсте бедног подилажења добро илуструју наш морални пад.
Тренутна победа Запада над Србијом
Чини се да се готово комплетна опозиција утркује у приближавању, не толико СНС-у, колико Вучићу?
- Не мислим да се ДСС приближава Вучићу. Остали представљају само формалну опозицију. У том смислу је сусрет Александра Вучића и Чедомира Јовановића означио, у симболичкој равни, идеолошко забрављивање система и најјасније је показао ефикасност страних амбасада и тренутну победу Запада над Србијом.
